Kakva je sudbina kriptovaluta?

Dok se trgovina virtuelnim novcem širi svetom i dok milioni "bitkoin rudara" maštaju o brzoj zaradi, a Slovenci su čak podigli spomenik bitkoinu u Kranju, kompanija "Gugl" je odlučila da od juna zabrani onlajn oglase kojima se promovišu kriptovalute.

To isto su nakon "Gugla" odlučili i u Tviteru, pre nekoliko dana, a stručnjaci ocenjuju da je to mudar potez, ali postavljaju pitanje ekonomskog interesa "Gugla" u celoj priči.

Pre "Gugla", početkom godine i Fejsbuk je stavio "u spam" folder sve što ima veze sa kriptomanijom, dok se svetska elita ne dogovori kako da tretira "novo dete" u monetarnoj ekonomiji sveta.

Nedavno se oglasila i direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristin Lagard, koja je poručila da vlade i centralne banke širom sveta moraju da sarađuju na izradi regulativa za kripto-aktive kako bi se sprečilo da one postanu novo sredstvo za pranje novca i finansiranje terorizma.

Pročitajte još - "Rudar" kriptovaluta: Dobro se živi i od kopanja, ali virtuelnog!

Stručnjaci u Srbiji kažu da je potez "Gugla" da zabrani oglašavanje i promociju kriptovaluta, kao i modela ICO, dobar potez ove kompanije sračunat na to da se spreče eventualne zloupotrebe u toj brzo rastućoj industriji.

"Pojavio se veliki broj prevara u tom sektoru. Statistika od prošle godine do sada pokazuje da je čak 60 posto svih ICO projekata navodno propalo", kaže direktor Centra za ekonomska istraživanja Beograd Nikola Korbar.

Inicijalna ponuda novčića (ICO - initial coin offering), kojom se "gura" na tržište nova kriptovaluta, model je kakav se viđa na berzama širom sveta kad se neka od kompanija odluci da postane "javna".

Korbar objašnjava da ICO projekti nisu zaista propali, već su male grupe ljudi iskoristile te projekte za brzo sticanje velikih suma novca.

Pročitajte još - Pad vrednosti nove bitkoin hartije na trgovačkoj berzi

Niko sa sigurnošću, osim najvećih "akcionara" koina na svetu, ne zna tačnu brojku koliko ljudi trguje e-novcem u svetu, dok se u Srbiji procene kreću od nekoliko stotina do čak deset hiljada građana.

Narodna banka Srbije je više puta upozoravala javnost da virtuelne valute ne predstavljaju zakonsko sredstvo placanja u Srbiji, te da u tom smislu ne može da garantuje za korišćenje virtuelnih valuta, ulaganje u njih, kao ni za njihovu vrednost.

U Beogradu i Novom Sadu su postavljena dva automata preko kojih je moguće kupiti i prodati kriptovalute, a najmanji iznos za kupovinu bitkoina je u vrednosti od 5.000, a za lajtkoine i Itirijum 2. 000 dinara.

Pored nestabilnosti ove mlade valute i nemogućnost da se ona kontroliše, ono što najviše brine međunarodnu zajednicu je činjenica da se stotine miliona nekontrolisanog novca "vrti" i da on može poslužiti za finansiranje terorizma i trgovinu oružjem.