Jakna kod nas skuplja nego u Beču

SRPSKI kupci plaćaju "krpice" i obuću skuplje nego oni u zemljama Evopske unije. Razlog tome je, kažu upućeni, pre svega nedovoljna konkurencija, ali i visoke marže i skupi krediti, pa tako i u jeku sezonskih sniženja kupujemo garderobu i cipele po paprenim cenama. Svi koji su imali priliku da pazare na rasprodajama u Evropi, uverili su se u to da ista roba kod nas košta od dva do tri puta više, čak i kada je na najvećem popustu.

U svakom slučaju, iako je u Srbiju stiglo dosta evropskih i svetskih kompanija čiji komadi garderobe, recimo majice, u šoping centrima evropskih metropola koštaju tri-četiri evra, kod nas toga nema. U jeku sezonskih rasprodaja u Austriji ili Nemačkoj jakne mogu da se kupe za 20 i 25 evra, a potpuno isti model u Srbiji košta od 3.900 do 4.600 dinara. Isti model, isti trgovac, a cena udvostručena. U Italiji, recimo, kožne cipele na sniženju platimo 40 evra, a ovde kod istog trgovca takav model staje s popustom 10.000 dinara!

- U suštini, nema dovoljno konkurencije na srpskom tržištu. Vladaju monopoli, ne samo kod poljoprivrednih proizvoda, već i tekstilnih - kaže, za "Novsti", Milorad Vasiljević, sekretar Udruženja Privredne komore Srbije za tekstil, odeću, kožu i obuću. - Čekamo da veliki trgovinski lanci dođu kod nas, jer onda bi cene tih proizvoda "išle dole". Dakle, osnovno je to što nema konkurencije i fer tržišnih uslova.

Vasiljević objašnjava da više cene garderobe i obuće uslovljavaju i slaba kupovna moć i nedovoljan obrt i prodaja robe, pa onda uvoznici i trgovci moraju sami da finansiraju zalihe. Kako su krediti kod nas i dalje veoma skupi, kamate su visoke, između 12 i 15 odsto godišnje, a na Zapadu su do dva odsto. Tako da oni moraju da finansiraju zalihe, jer ta roba nema obrt kapitala koji bi trebalo da ima, kao što je slučaj na Zapadu.

- Nema razloga da ne bude ista cena i u Beogradu i u Beču, troškovi nisu ništa viši ovde nego u prestonici Austrije, osim finansiranja zaliha - naglašava Vasiljević. - Naši trgovci visoko maržiraju te modne proizvode, i onda mora da postoji velika razlika u ceni istih modela.

Dragoljub Rajić, privredni konsultant, smatra da cenu istog proizvoda u Srbiji u odnosu na EU podiže i nerazvijenost tržišta. U strukturu cena ulaze troškovi finansijskog kapitala, ali i skupih usluga iz državnog sektora, koji su u svetu manji nego kod nas.

MALE KOLIČINE I CENE

Trgovci odećom u Srbiji, suočeni s niskom kupovnom moći i manjom prodajom, jednostavno nisu ozbiljni kupci robe u većim količinima kao njihove kolege u evropskim zemljama. Kada se kupuje mala količina robe, nabavna cena je viša u odnosu na kolege iz EU, koje kupe po deset puta više. Ta razlika ide do 35 odsto za određene artikle, i to je glavni uzrok zašto je, na primer, u austrijskom "Pandorfu" ista košulja za više od 30 odsto jeftinija nego u Beogradu.