DEVOJKE i žene koje se odluče da doniraju jajne ćelije od sledeće godine za to bi mogle da dobijaju novčanu nadoknadu, najavio je ministar zdravlja dr Zlatibor Lončar. U Ministarstvu zdravlja još nemaju preciznu računicu, ali za "Novosti" potvrđuju da se razmišlja u više pravaca kako banka reproduktivnih ćelija, formirana pre sedam meseci u Kliničkom centru Srbije, ne bi još dugo bila prazna.

Zasad je odziv vrlo mali. Javilo se tek tridesetak muškaraca spremnih da daju spermatozoide, od kojih je osam ušlo u proceduru, i samo jedna potencijalna donorka jajne ćelije. Ovakvim tempom, male su šanse da žene i muškarci koji nemaju svoje reproduktivne ćelije, sa materijalom donora, ipak, postanu roditelji. Depoi banke jajnih ćelija i spermatozoida su prazni, a parovi na vantelesnu oplodnju sa donacijom i dalje idu u inostranstvo.

- Mnogo parova čeka donaciju, jer im je to jedina šansa za roditeljstvo, i mnogo ih je, kao i žene bez partnera, ovu proceduru već radilo u inostranstvu - kaže Sandra Jovanović, predsednica Udruženja "Šansa za roditeljstvo".

- Nadamo se da banka u KCS neće ostati prazna. Najava ministra zdravlja je pohvalna, jer u suprotnom ne bi bilo donora.

U mnogim evropskim zemljama isplata nadoknade za donaciju reproduktivnih ćelija je uobičajena. Muškarci dobijaju od 40 do 250 evra, a žene za jajne ćelije od 800 do 1.500 evra. U Češkoj se, recimo, u postupku VTO spermatozoidi iz donacije naplaćuju 100, a jajna ćelija i do 3.000 evra.

- Jasno nam je da se u većini evropskih zemalja donacija finansijski podržava - kaže Sandra Jovanović. - Kad se kaže "plaćanje jajnih ćelija" to nije etički prihvatljivo, već je to nadoknada ljudima koji daruju ćelije.

Pročitajte još - Lončar: Novčane nadoknade za doniranje jajnih ćelija

Ginekolozi, međutim, smatraju da isplata nadoknade nije presudan motiv za potencijalne donore. Tako je profesor dr Aleksandar Stefanović, direktor Klinike za ginekologiju i akušerstvo KCS, pri kojoj je i banka ćelija, mišljenja da novac nije glavni pokretač i da sva istraživanja pokazuju da se najveći broj donora za donaciju odlučuje iz altruističnih razloga.

I stručnjaci, i udruženja ističu da je za banku reproduktivnih ćelija sada najvažnija promocija donorstva, jer mnogi građani koji bi se eventualno odlučili za taj korak uopšte i ne znaju da banka postoji, ili bar ne znaju kakva je procedura.

DONOR SAMO JEDNOM PARU

U SRBIJI je predviđen model donacije "jedan na jedan", što znači da će potecijalni donor samo jednom paru darivati ćelije. Međutim, kod žena je sama procedura mnogo komplikovanija, pa bi to u najvećem broju slučajeva i moglo da bude prepreka za donaciju. Opravdanije je očekivati da jajne ćelije daruju žene koje su u postupku VTO dobile više nego što im je potrebno ćelija za oplodnju, nego da u taj složeni proces ulaze žene mimo VTO.