Sezonski poslovi: U Finskoj beru jagode, u Dubaiju kelnerišu

TRBUHOM za kruhom naši ljudi su spremni da krenu na brod za Aljasku, da beru jagode u Finskoj, čuvaju decu u Americi, a najnovije ponude vode ih da konobarišu i u daleke Ujedinjene Arapske Emirate. Zarade su za naš standard primamljive - u proseku su oko 1.000 evra mesečno, dok se na brodu može zaraditi i do 10.000 tokom ture.

Na sajtovima naših agencija koje nude rad u inostranstvu traže se pekari burekdžije za rad u Hrvatskoj, domaćice kuće u Francuskoj, sezonski poslovi na mađarskom jezeru Balaton, prodavačice suvenira u Rovinju... Načini na koje se zapošljavaju su različiti - jedni idu preko agencija, drugi preko studentskih udruženja, neki se javljaju na oglase, a ima i onih koji putuju na crno.

Petar Dragičević, direktor novosadske agencije za zapošljavanje u inostranstvu "Agava", kaže da su njihovi klijenti uglavnom ljudi iz Vojvodine koji imaju pored srpskog i neki od pasoša Evropske unije, pošto im je to olakšica za rad u inostranstvu. Najviše ponuda stiže iz Grčke, Hrvatske, Slovenije, ali pojedinačnih ponuda ima i iz zemalja zapadne Evrope.

- Srpski državljani teže dolaze do sezonskih poslova u inostranstvu - kaže Dragičević. - Mogu da rade, recimo, u hotelima u Crnoj Gori. Trenutno u ponudi imamo poslove u luksuznim hotelima u Dubaiju, što nije klasičan sezonski posao. Tu se traže obrazovani ljudi do 30 godina starosti sa odličnim znanjem engleskog. Njihova zarada počinje od 400 dolara mesečno, pa naviše, do 1.500 dolara. Počinju kao treći konobari, ali sistemom napredovanja stižu i do šefova, što im značajno povećava platu.

Dragičević naglašava da osim zarade oni imaju obezbeđen smeštaj i hranu, a i bakšiš nije zanemarujući.

U beogradskoj omladinskoj zadruzi "Bulevar" naglašavaju da se ne bave zapošljavanjem sezonaca u inostranstvu, a razlog tome je neregulisan platni promet. Nekada su radili sa Crnom Gorom, ali više ne, sada se orijentišu samo na srpsko tržište.

- Lakše je kada radite sa poslodavcima u vašoj državi ili sa inostranim firmama koje imaju ovde predstavništvo - kaže Breda Milić iz zadruge "Bulevar". - Međutim, velika je odgovornost, moramo da znamo poslodavca koji nudi posao, a naša poslovna politika je da uvek direktno kontaktiramo poslodavca i vidimo radno mesto gde ćemo poslati našeg čoveka.

Milić naglašava i da posla u Srbiji ima mnogo više nego u poslednjih pet sezona.

- Situacija je takva da bismo, i ako nam dođe više od 100 ljudi, imali gde da ih zaposlimo - kaže Milić.

- Može se reći da je ponuda posla veća nego potražnja. Poslodavci traže najviše radnika za pomoćne poslove u restoranima i picerijama. Tu sezona počinje 1. aprila, ali dosta je ponuda i za rad u kol centrima, dok se zbog godišnjih odmora veliki broj radnika traži za zamenu na benzinskim pumpama.

Zarada radnika angažovanih preko omladinskih zadruga je u proseku oko 23.000 dinara za rad u kol centrima i restoranima. Breda Milić naglašava da ima i poslova gde može da se zaradi i do 70.000, a poslodavac je obezbedio i ručak.

Naša sagovornica naglašava da ove sezone nema poljoprivrede u ponudi. Iskustvo govori da se omladinci lošije snalaze na ovim poslovima od onih koji to rade godinama. Nisu, objašnjava, navikli na vrućine, rad po 10 sati...

Sezonski poslovi kao posebna kategorija poslova nisu definisani zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti niti zakonom o radu.

- Među radnim angažovanjima na kraći vremenski rok, propisi prepoznaju "rad na određeno vreme" i "rad na privremenim i povremenim poslovima" - kažu u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

- Zato mi ne raspolažemo podacima o broju prijavljenih potreba za angažovanjem na sezonskim poslovima na osnovu kojih bi se mogli donositi relevantni zaključci. Međutim, ukoliko se orijentišemo na određeni vremenski period tokom godine koji je pogodan za poslove u oblasti poljoprivrede, proizvodnje i prerade hrane, kao i u oblasti geodezije i građevine, za određeni broj prijavljenih potreba poslodavaca možemo pretpostaviti da podrazumevaju privremeno angažovanje radnika tokom sezone.

Prema evidenciji NSZ, u periodu od 1. marta do 13. juna ove godine poslodavci su filijalama dostavili prijave potreba za obezbeđivanjem 414 radnika na poslovima u oblasti poljoprivrede, proizvodnje i prerade hrane za koje se može pretpostaviti da su sezonski.

- Po dostavljenim prijavama poslodavaca angažovane su 123 osobe sa evidencije NSZ - kažu u ovoj ustanovi. - Poslodavci su tražili i 57 ljudi u oblasti geodezije i građevine, za poslove zidara, armirača, tesara, pomoćnog radnika.