U ZATVOR SVE ZLOČINCE

BEOGRAD - Posle prikazivanja u haškom sudu brutalnog, bezdušnog i sramnog zločina počinjenog nad civilima, Vlada Srbije je odmah naložila, a policijski organi priveli i pritvorili više osumnjičineh za to zlodelo - obelodanio je premijer Vojislav Koštunica.
Neposredno posle susreta sa glavnim tužiocem Haškog tribunala Karlom del Ponte, predsednik Vlade Srbije je na zajedničkoj konferenciji za novinare dodao:
- Preduzeli smo opsežnu akciju kako bi se svi oni koji su počinili zločin, a nalaze se na teritoriji Srbije priveli pravdi. Za sada mogu da kažem da je za dva dana, više osumnjičenih zatvoreno i onog časa kada država bude imala dovoljno konkretnih podataka izaći će sa njima u javnost. Važno je da se reagovalo odmah posle emitovanja tog, za nas užasnog i šokantnog snimka.
Del Ponteova nije krila zadovoljstvo pravovremenom reakcijom Srbije na potresno svedočanstvo:
- To je briljantna operacija. Za samo nekoliko sati počinioci su identifikovani. Ja sam zamolila Koštunicu da i moji begunci budu na sličan način uhapšeni.
Glavni tužilac je još izrazila zahvalnost premijeru i Srbiji na saradnju sa Tribunalom u poslednjinh nekoliko meseci:
- Nemamo više nikakvu sumnju u pogledu spremnosti Vlade da u potpunosti sarađuje sa nama. Očekujemo da uskoro budu uhapšeni i ostali begunci od pravde, tako da ću uskoro moći da radim u svojoj kancelariji u Hagu, a ne da izlazim na teren i da tražim i molim za saradnju. To će se dogoditi tek kad svi begunci budu isporučeni.
Koštunica je potvrdio da je cilj Vlade Srbije upravo da stavi tačku na haško pitanje:
- Bio bih najsrećniji čovek na svetu da smo ispunili sve obaveze prema Tribunalu još juče. Značajan napredak u predaji optuženih smo načinili što bi bilo nemoguće bez razumevanja Tribunala za dobrovoljni oblik za koji smo se opredelili. Hag je podizanjem optužnica protiv visokih zvaničnika drugih nacionalnosti promenio i glednje naših ljudi na taj sud.
Premijer je pohvalio i dvosmernu saradnju, podsetivši da je Srbija od prošle jeseni 15 optuženika isporučila, a da je šest već pušteno na slobodu do početka suđenja.


SRBIJA SPREMNA
- SRBIJA je pokazala spremnost da prestane sa politkom nekažnjavanja zločinaca - rekla je Del Ponteova. - Mi imamo veoma dobru saradnju sa tužiocem za ratne zločine u Srbiji. To pokazuje sposobnost da se vode i otvaraju krivične istrage u vašoj zemlji povodom svih zločina protiv čovečnosti.
P. VASILjEVIĆ

UHAPŠENA DESETORICA
BEOGRAD (Tanjug) - Srpska policija potvrdila je da je uhapsila osam osoba zbog sumnje da su, kao pripadnici specijalnih policijskih snaga, učestvovali u ubistvu više od 7.000 muslimana u Srebrenici, 1995. godine, javila je nemačka novinska agencija DPA.

Hapšenje osam pripadnika specijalnih snaga "Škorpioni" usledilo je dan nakon što je na televizijskim stanicama u Srbiji emitovan snimak ubistva šest muslimana u Srebrenici.

- Akcija je bila izuzetno efikasna, i to je signal svima onima koji su radili takve bezočne stvari da će se naći vrlo brzo u zatvoru. Od momenta saznanja za tako nešto, u toku jedne noći je urađeno ovo što je urađeno... Možda samo jedan iz te grupe nije u pritvoru - kazao je Predrag Bubalo, ministar privrede.

Prema nezvaničnim saznanjima "Novosti" broj uhapešnih juče do 19 časova popeo se na 10. Moguće je da je među njima i bivši komandant "Škorpiona" Slobodan Medić Boco.

TADIĆ: POKLONIĆU SE ŽRTVAMA SREBRENICE
PREDSEDNIK Srbije Boris Tadić, koji se sreo sa Karlom del Ponte, izrazio je spremnost da se u Srebrenici pokloni nevinim žrtvama drugih naroda, kao i očekivanje da će se sve državne i nacionalne institucije izjasniti o potresnom snimku ubistva srebreničkih muslimana i da će odgovorni biti uhapšeni i osuđeni.
- Kao što sam bio u Žitomisliću i u Gradini, koja je spomenik jasenovačkim žrtavama, spreman sam da odem i u Srebrenicu, da se poklonim nevinim žrtvama drugog naroda - rekao je Tadić agenciji Beta, povodom snimka ubistva šest srebreničkih muslimana, prikazanog na suđenju Slobodanu Miloševiću pred Haškim tribunalom.
Tadić je rekao da je Srbija danas potresena zbog slika izvršenih egzekucija nad ljudima druge vere i druge nacionalnosti u BiH u okolini Srebrenice, koje je imala prilike da vidi i na televiziji.
Tadić je naglasio da "zločin nikada nije kolektivan" i da "krivci zato moraju uvek da budu pronađeni i osuđeni".
- Te slike su dokaz monstruoznih zločina koji su izvršeni tokom rata na tom prostoru. Izvršeni su u naše nacionalno ime - naveo je Tadić i dodao da su "slike takve da zahtevaju izjašnjenje svih nacionalnih institucija i svih ljudi koji dele odgovornost za budućnost ovog naroda".
- Hoću da kažem da očekujem od svih državnih i nacionalnih institucija da se izjasne povodom onoga što je viđeno, ali i za šta smo znali na osnovu izveštaja državne komisije RS za Srebrenicu da se dogodilo - poručio je Tadić.
Tadić je rekao da je problem o kojem je govorio i sada govori to što su ubice koje su viđene na tim slikama do juče bile slobodne.
- Šetali su po našim ulicama, ponašali se kao poštovani građani, susretali se sa našim ukućanima i našom decom... možda, kupovali u trafikama i samoposlugama ono što im je potrebno za dnevne potrebe - rekao je Tadić i podvukao da to "nije normalno stanje" i da takvo "stanje mora da se prekine".
Predsednik Srbije naglasio je da zato svi koji su optuženi za ratne zločine moraju da odgovaraju.
- Samo na taj način možemo pronaći budućnost. To pitanje ne može da se reši time što ćemo sklopiti oči pred strahotama koje su se desile - naglasio je Tadić.
Monstruozni ljudi, izvršioci ovog zločina, moraju da budu u zatvoru. To ne važi, naravno, samo za naš narod. To važi i za sve narode u čije ime je izvršavan zločin. Ali mi smo odgovorni i prema našem narodu i prema nevinim žrtvama pripadnicima drugih naroda - poručio je Tadić.

Vuk Drašković: OSUDA - NACIONALNA OBAVEZA
BEOGRAD (Beta) - Ministar spoljnih poslova Srbije i Crne Gore Vuk Drašković izjavio je u razgovoru sa glavnom tužiteljkom Haškog tribunala Karlom del Ponte da je privođenje pravdi svih koji su optuženi za ratne zločine "provorazredna nacionalna obaveza" SCG.
Kako je saopštilo Ministarstvo spoljnih poslova SCG, Drašković je povodom snimka egzekucije muslimana iz Srebrenice, emitovanog u haškoj sudnici, rekao da su "počinioci, organizatori i nalogodavci takvih i drugih zlodela počinili i najveći zločin protiv srpskog i crnogorskog naroda".
Drašković i Del Ponteova u razgovoru su se saglasili i da "javni i medijski nastupi odbrane zločina i zločinaca takođe predstavlaju zločin", dodaje se u saopštenju.
A SAD MLADIĆ I KARADžIĆ
I PORED značajnog napretka u saradnji sa Haškim tribunalom, SCG i dalje ima još obaveza koje mora da ispuni, poruka je posle susreta Karle Del Ponte i predsednika SCG Svetozara Marovića. I dok je Marović, kao prioritet, istakao rešavanje "slučaja Mladić", Del Ponteova je "potcrtala" i - Radovana Karadžića.
- "Slučaj Mladić" je, u ovom trenutku, pitanje od čijeg će razrešenja direktno zavisiti budućnost i evropske perspektive državne zajednice.
Zahvaljujući se Beogradu "na saradnji i na svim dobrovoljnim predajama", Karla Del Ponte kratko je iznela svoja dalja očekivanja:
- Mi i ubuduće očekujemo punu saradnju, koja znači i hapšenje svih begunaca. Naravno, da su nam na prvom mestu Mladić i Karadžić i nemam nikakvih sumnji da je puna saradnja opredeljenje i Vlade Srbije i SCG.
T. Mt.

ZLOČIN SE MORA PRIZANTI
MINISTAR za ljudska prava Rasim Ljajić je izjavio da se u Srbiji vodi pretkrivični postupak protiv učesnika u pogubljenju šestorice srebreničkih Bošnjaka, koje je prikazano na video-snimku u Haškom tribunalu i preneseno na TV B 92.
Ljajić je izrazio očekivanje da će krivci za pogubljenje biti identifikovani i da će odgovarati za taj zločin, javlja FoNet.
On je podsetio i da se u američkom Kongresu priprema "vrlo oštra rezolucija" o Srebrenici i da zbog toga "država mora imati hitru i odlučnu reakciju".
- Moramo priznati da je zločin počinjen i ovi snimci na najteži mogući način to potvrđuju - rekao je Ljajić.

SNIMAK
HAŠKI tužilac Džefri Najs prikazao je u sredu na suđenju Slobodanu Miloševiću snimak pogubljenja šest srebreničkih Bošnjaka, za koji je tvrdio da su ga u julu 1995. počinili pripadnici jedinice "Škorpioni" iz sastava MUP Srbije.


RAT­NI PUT "ŠKOR­PI­O­NA" - OD ČU­VA­RA NAF­TE DO ZLO­ČI­NA U PO­DU­JE­VU

DEJ­TON IH RAZ­BIO
NA­TO OKU­PIO
ČE­STI­TOST, po­šte­nje i vi­te­ška bor­ba.
Ovo su bi­la tri po­stu­la­ta iza ko­jih su se kri­li "Škor­pi­o­ni", je­di­ni­ca ko­ja je "kr­sta­ri­la" ra­ti­šti­ma u Hr­vat­skoj, Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni i na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji. Da­nas, jav­nost sa­zna­je da su to­kom svog vo­je­va­nja po­či­ni­li mno­go­broj­na zlo­de­la nad ci­vil­nim sta­nov­ni­štvom.
- Glav­ni za­da­tak bi­la je bor­ba za otadž­bi­nu i sve­tu srp­sku ze­mlju - go­vo­rio je na su­đe­nju za rat­ne zlo­či­ne ko­man­dant "Škor­pi­o­na" Slo­bo­dan Me­dić, zva­ni Bo­co, na­vo­de­ći da su bi­li u re­zer­vnom sa­sta­vu spe­ci­jal­nih je­di­ni­ca MUP Sr­bi­je.
Ipak, mno­gi u srp­skoj po­li­ci­ji tvr­de da ta­kva je­di­ni­ca ni­je bi­la pod nji­ho­vom ko­man­dom. Ge­ne­ral Ob­rad Ste­va­no­vić, biv­ši ru­ko­vo­di­lac u MUP, ta­ko­đe je iz­ja­vio da "Škor­pi­o­ni" ni­su ni­ka­da bi­li u sa­sta­vu po­li­ci­je Sr­bi­je.
Ta­čan da­tum osni­va­nja ove pa­ra­voj­ne for­ma­ci­je ni­je za­be­le­žen. Po­če­ci "Škor­pi­o­na" ve­zu­ju se za 1991. go­di­nu i iz­bi­ja­nje rat­nog su­ko­ba u Hr­vat­skoj, a ova pa­ra­voj­na je­di­ni­ca uvek je bi­la iza Srp­ske do­bro­vo­ljač­ke gar­de i "fren­ki­je­va­ca" (ka­sni­je "cr­ve­nih be­ret­ki" i Je­di­ni­ce za spe­ci­jal­ne ope­ra­ci­je). Je­di­ni­ca je osno­va­na na pod­ruč­ju is­toč­ne Sla­vo­ni­je, Ba­ra­nje i Za­pad­nog Sre­ma, ali je ne­raz­ja­šnje­no da li je, i ka­ko, uop­šte bi­la po­ve­za­na sa ta­da­šnjim struk­tu­ra­ma Dr­žav­ne bez­bed­no­sti Sr­bi­je, na či­jem če­lu je bio Jo­vi­ca Sta­ni­šić.
Pr­vi "rat­ni za­da­tak" "Škor­pi­o­na", for­ma­cij­ski ras­po­re­đe­nih u Voj­sci Re­pu­bli­ke Srp­ske Kra­ji­ne, bio je ču­va­nje naft­nih iz­vo­ra u Đe­le­tov­cu u sklo­pu Naft­ne in­du­stri­je Kra­ji­ne. Po­slo­ve su u toj obla­sti, go­vo­ri­lo se, kon­tro­li­sa­li Go­ran Ha­džić i Želj­ko Ra­žna­to­vić Ar­kan.
To­kom bo­rav­ka u Đe­le­tov­ci­ma "Škor­pi­o­ni" su, pre­ma sve­do­če­nji­ma, kon­tro­li­sa­li pro­da­ju naf­te i naft­nih de­ri­va­ta. Na­vod­no, tu su pro­ši­ri­li po­slo­ve na se­ču hra­sto­ve šu­me i tran­sport u Sr­bi­ju, a po­če­li su i sa šver­com ci­ga­re­ta.
"Ra­tu­ju­ći" u Sla­vo­ni­ji do­če­ka­li su i pad RSK. Od­mah su se pre­me­sti­li pre­ko Sa­ve, u Bo­snu. Na ra­ti­šta u BiH su do­šli 1995. go­di­ne i bi­li su sta­ci­o­ni­ra­ni na Tr­no­vu i za­tim se pri­klju­ču­ju ope­ra­ci­ja­ma u Sre­bre­ni­ci, na­veo je ha­ški tu­ži­lac Dže­fri Najs.
Na su­đe­nju Slo­bo­da­nu Mi­lo­še­vi­ću 2003. go­di­ne u Ha­gu se po­ja­vio za­šti­će­ni sve­dok ko­ji je na­veo da su ne­ki pri­pad­ni­ci "Škor­pi­o­na" bi­li na ra­ti­štu u oko­li­ni Mo­sta­ra i da ih je vi­deo i u Ne­ve­si­nju. Pre­ma re­či­ma ovog sa­rad­ni­ka Ha­škog tu­ži­la­štva ovi pri­pad­ni­ci bi­li su po­tom pre­ba­če­ni u sa­stav "cr­ve­nih be­ret­ki".
Pot­pi­si­va­nje Dej­ton­skog spo­ra­zu­ma do­ve­lo je do raz­bi­ja­nja "Škor­pi­o­na".
- Je­zgro je­di­ni­ce je za­dr­ža­no na oku­pu ka­ko su na­la­ga­la pra­vi­la - pri­čao je ko­man­dant Slo­bo­dan Me­dić. - Ljud­stvo se raz­i­šlo ko je ka­ko i gde imao sme­štaj. Po po­čet­ku NA­TO bom­bar­do­va­nja po­no­vo je ak­ti­vi­ra­na i sta­vlje­na na ras­po­la­ga­nje MUP Sr­bi­je.
Vo­je­va­nje na Ko­sme­tu "Škor­pi­o­ni" su vr­lo br­zo za­vr­ši­li - 28. mar­ta 1999. go­di­ne. Je­di­ni­ca je do­šla auto­bu­si­ma u Po­du­je­vo. Dok je ko­man­dant Me­dić pri­čao sa sta­re­ši­na­ma dru­gih je­di­ni­ca ne­ko­li­ko pri­pad­ni­ka je iza­šlo iz auto­bu­sa. Pu­ca­li su u Al­ban­ce u dvo­ri­štu i ubi­li 14 ci­vi­la. Je­di­ni­ca je eks­pre­sno vra­će­na u Ko­smet i tu se za­vr­ši­lo nji­ho­vo ra­to­va­nje.
Sr. KRA­LjE­VIĆ

SAJ: NI­SU NA­ŠI!
NA su­đe­nju Sa­ši Cvje­ta­nu i De­ja­nu De­mi­ro­vi­ću, pri­pad­ni­ci­ma "Škor­pi­o­na" osu­đe­nim za zlo­či­ne nad Al­ban­ci­ma u Po­du­je­vu u mar­tu 1999. go­di­ne po­ja­vio se i Slo­bo­dan Me­dić. Pr­vi "škor­pi­on" dva pu­ta je sve­do­čio. U pr­vom sve­do­če­nju re­kao je da je je­di­ni­ca osno­va­na 1991, ali je na sle­de­ćem po­ja­vlji­va­nju ob­ja­snio da je to ipak bi­lo 1992. go­di­ne, kao i da su u sa­sta­vu Voj­ske Ju­go­sla­vi­je.
- Pre­ma mom zah­te­vu "Škor­pi­o­ni" su po­sle ra­ta u BiH i u Hr­vat­skoj pre­ba­če­ni u re­zer­vni sa­stav Spe­ci­jal­nih an­ti­te­ro­ri­stič­kih je­di­ni­ca (SAJ) MUP Sr­bi­je - na­veo je Me­dić.
U SAJ na­vo­de da oni, kao ma­lo­broj­na spe­ci­jal­na je­di­ni­ca, ne­ma­ju re­zer­vni sa­stav i da sa­mim tim ni­ka­da ni­su bi­li sa nji­ma. Iz sa­da­šnje eki­pe SAJ na­vo­de da su se sa­mo jed­nom sre­li sa "Škor­pi­o­ni­ma" za ko­je ni­su ni zna­li ko su.

HAG IH PRE­PO­ZNAO
HAG - Ha­ško tu­ži­la­štvo iden­ti­fi­ko­va­lo je ve­ći­nu pri­pad­ni­ka "Škor­pi­o­na" ko­ji su bi­li u Sre­bre­ni­ci dok je sni­man film o ubi­stvu še­sto­ri­ce mla­di­ća mu­sli­ma­na.
To su ko­man­dant Slo­bo­dan Me­dić Bo­ca, ko­ji je pre­ma re­či­ma tu­ži­o­ca Naj­sa, obez­be­đi­vao ben­zin­ske pum­pe u oko­li­ni Đe­le­to­va­ca, za­tim Bra­ni­slav Me­dić zva­ni "Či­pa", Ni­ko­la Ko­va­če­vić "Ni­ki­ca", Zo­ran Bo­jić, Dra­gi­ša Mi­len­ko­vić "Ža­ba", Pe­ro Opa­čić "Čo­ke", Slo­bo­dan Da­vi­do­vić, Pe­tar Dmi­tro­vić, Slo­bo­dan Stoj­ko­vić, Pe­ro Pe­tra­še­vić, Mi­lo­rad Mo­nić "Šip­tar", Alek­san­dar Me­dić, Sr­đan Ma­noj­lo­vić.
O ne­kim "ško­pri­o­ni­ma" Hag ima po­lo­vič­ne po­dat­ke. To su iz­ve­sni Gru­bor, za­tim Bra­ni­slav, Ho­van, Đu­rik, Sa­ša Olu­jić i Bra­ni­slav.
Pret­po­sta­vlja se da je srp­ska po­li­ci­ja uhap­si­la ne­ke od njih.

PRO­TE­RA­NI
JE­DI­NI­CA je bro­ja­la ne­što vi­še od 100 pri­pad­ni­ka. Bi­li su me­šo­vi­tog sa­ta­va - iz Sr­bi­je i BiH. Ina­če, Žak Klajn je "Škor­pi­o­ne" 1995. go­di­ne iden­ti­fi­ko­vao ka­ko bez­bed­no­sni pro­blem jer su uče­stvo­va­li u šver­cu ukra­de­nih auto­mo­bi­la. Iste go­di­ne ih je pro­te­rao.


KRI­VI PO­JE­DIN­CI A NE NA­ROD
BE­O­GRAD - Srp­ska ra­di­kal­na stran­ka pred­lo­ži­la je ju­če da Skup­šti­na Sr­bi­je ras­pra­vlja o rat­nim zlo­či­ni­ma, ka­ko bi se po­ka­za­lo da su oni de­lo po­je­di­na­ca, a ne na­ro­da ili dr­ža­ve Sr­bi­je.
"Ne­po­sred­ni po­vod ini­ci­ja­ti­ve je film o zlo­či­ni­ma uči­nje­nim u ra­tu, ko­ji su uči­ni­le ne­ka­kve je­di­ni­ce "Škor­pi­o­ni", ka­zao je za­me­nik pred­sed­ni­ka SRS To­mi­slav Ni­ko­lić na kon­fe­ren­ci­ji za no­vi­na­re.
SRS je, ka­ko je na­veo, ju­če raz­go­va­ra­la sa ve­ći­nom u par­la­men­tu o za­ka­zi­va­nju hit­ne sed­ni­ce na ko­joj bi se ras­pra­vlja­lo o Re­zo­lu­ci­ji o zlo­či­ni­ma u ra­tu.
Pre­ma Ni­ko­li­će­vim re­či­ma, neo­p­hod­no je da se vi­di da na­rod Sr­bi­je i dr­ža­va ni­su po­či­ni­li zlo­či­ne već da su zlo­či­ne u ra­tu či­ni­li po­je­din­ci.
On je re­kao da sva­kog zlo­čin­ca tre­ba pro­na­ći i pri­ve­sti prav­di, do­da­ju­ći da to sa na­ro­dom i dr­ža­vom ne­ma ve­ze i da to Na­rod­na skup­šti­na mo­ra ja­sno da raz­dvo­ji.
- Ni­ko­ga ne tr­ba sklo­ni­ti od te od­go­vor­no­sti ni­ti mu opro­sti­ti ali zlo­či­ne ne tre­ba ni to­va­ri­ti ne­ko­me ko ih ni­je po­či­nio - ka­zao je za­me­nik pred­sed­ni­ka SRS.
Ni­ko­lić je po­sta­vio pi­ta­nje ka­ko to da je sni­mak eg­ze­ku­ci­je Mu­sli­ma­na iz Sre­bre­ni­ce pri­ka­zan u Ha­škom tri­bu­na­lu baš pred do­la­zak glav­ne tu­ži­telj­ke Kar­le del Pon­te u Be­o­grad i pred de­se­to­go­di­šnji­cu od zlo­či­na u Sre­bre­ni­ci.
On je od dr­ža­ve za­tra­žio da se iz­ja­sni da li ob­ja­vlji­va­nje fil­ma ome­ta is­tra­gu ili je u sve­mu to­me ona i uče­stvo­va­la.

RA­SIM LjA­JIĆ, MI­NI­STAR ZA LjUD­SKA I MA­NjIN­SKA PRA­VA
RAZ­MI­ŠLjAM O OSTAV­CI
RAZ­O­ČA­RAN od­no­som jav­no­sti u Sr­bi­ji pre­ma snim­ci­ma rat­nih zlo­či­na iz Sre­bre­ni­ce, mi­ni­star za ljud­ska i ma­njin­ska pra­va SCG Ra­sim Lja­jić iz­ja­vio je ju­če da će raz­mi­sli­ti o ostan­ku u vla­di, uko­li­ko ne usle­di ade­kvat­na po­li­tič­ka i prav­na re­ak­ci­ja na ono što je pre­kju­če pri­ka­za­no.
- Pre sve­ga mi­slim na re­ak­ci­ju po­li­tič­ke eli­te, svih stra­na­ka u Sr­bi­ji, ko­je tre­ba da osu­de zlo­čin u Sre­bre­ni­ci - ka­že Lja­jić. - Kre­di­bil­nost dr­ža­ve je ovim ozbilj­no ugro­že­na, kao i mo­ja lič­na.
Lja­jić je re­kao da su i Sje­di­nje­ne Dr­ža­ve raz­o­ča­ra­ne re­ak­ci­jom na­še jav­no­sti, po­seb­no ne­kih me­di­ja, ko­ji su iz­ve­šta­je o ne­de­lu "Škor­pi­o­na" ob­ja­vi­li ten­den­ci­o­zno, sa ci­ljem da re­la­ti­vi­zu­ju taj zlo­čin. On je oce­nio da sve ovo či­ni uza­lud­nim po­ku­ša­je na­še ze­mlje da ubla­ži iz­u­zet­no oštru re­zo­lu­ci­ju o Sre­bre­ni­ci, či­je usva­ja­nje se oče­ku­je u ame­rič­kom kon­gre­su i či­ji pred­log je imao pri­li­ke da pro­či­ta. Lja­jić je ka­zao i da je pret­kri­vič­ni po­stu­pak u ovom slu­ča­ju odav­no u to­ku, i da će Tu­ži­la­štvo već da­nas sa­op­šti­ti de­ta­lje o nje­mu.
U raz­go­vo­ri­ma sa Kar­lom del Pon­te, Ra­sim Lja­jić se oba­ve­zao da do 13. ju­na, ka­da Ha­ški sud do­sta­vlja iz­ve­štaj Sa­ve­tu bez­bed­no­sti UN, Me­đu­na­rod­nom tri­bu­na­lu do­sta­vi još go­to­vo sva pre­o­sta­la tra­že­na do­ku­men­ta. Pre­o­stao je i još sa­mo je­dan sve­dok ko­ga tre­ba oslo­bo­di­ti ču­va­nja dr­žav­ne taj­ne.
- Kar­la del Pon­te mi je re­kla da je ve­o­ma za­do­volj­na svim raz­go­vo­ri­ma ko­je je vo­di­la u Be­o­gra­du, ali i da oče­ku­je da se Rat­ko Mla­dić na­đe u Ha­gu za ne­ko­li­ko ne­de­lja, ili naj­du­že za ne­ko­li­ko me­se­ci. Oče­ku­jem po­volj­ni­ji iz­ve­štaj Sa­ve­tu bez­bed­no­sti ne­go ika­da - iz­ja­vio je mi­ni­star Ra­sim Lja­ji.
M.Z. RA­DO­NjIĆ


ČO­VIĆ: FA­ŠI­STIČ­KI ČIN
ONO što sam vi­deo na tom fil­mu je sram­no i stid me je što ti lju­di pri­pa­da­ju istom na­ro­du kao i ja. To što se do­go­di­lo u Sre­bre­ni­ci je fa­ši­stič­ki čin, ali to ni­je ra­dio ceo na­rod, već po­je­din­ci, ko­je tre­ba ka­zni­ti. Tek ta­da će­mo mo­ći s pu­nim pra­vom da zah­te­va­mo da bu­du ka­žnje­ni i oni ko­ji su po­či­ni­li zlo­či­ne nad Sr­bi­ma - re­kao je Ne­boj­ša Čo­vić, šef Ko­or­di­na­ci­o­nog cen­tra za KiM.

NA­TA­ŠA KAN­DIĆ TVR­DI DA JE ORI­GI­NAL SNIM­KA KOD NjE
EG­ZE­KU­CI­JA NA TRE­SKA­VI­CI
NE oče­ku­je­te valj­da da vam ka­žem oda­kle mi ori­gi­nal ka­se­te. Do­bi­la sam je od onog ko ju je imao - od­go­vo­ri­la je Na­ta­ša Kan­dić, di­rek­tor­ka Fon­da za hu­ma­ni­tar­no pra­vo na pi­ta­nje "No­vo­sti" ka­ko je do­šla do ori­gi­nal­nog snim­ka na ko­me je pri­ka­za­na eg­ze­ku­ci­ja šest mu­sli­man­skih ci­vi­la u oko­li­ni Sre­bre­ni­ce.
Ka­da ste na­ba­vi­li tu ka­se­tu?
- Pre go­di­nu da­na sa­zna­la sam da po­sto­ji taj sni­mak, ko­ji je ka­sni­je do­sta pu­ta umno­ža­van. Mno­ge ko­pi­je su uni­šte­ne, ali je ori­gi­nal, sre­ćom, sklo­njen. Ha­škom tu­ži­la­štvu i slu­žbi MUP za is­tra­ži­va­nje rat­nih zlo­či­na ko­pi­ju ka­se­te pre­da­la sam 23. ma­ja ove go­di­ne.
Na osno­vu če­ga tvr­di­te da je sni­mak auten­ti­čan?
- Ni­ko u sud­ni­ci Ha­škog tri­bu­na­la po­sle pri­ka­zi­va­nja fil­ma ni­je po­sta­vio pi­ta­nje auten­tič­no­sti, po­što se li­ca i ubi­ca, pri­pad­ni­ka "Škor­pi­o­na" i žr­ta­va ja­sno ra­za­zna­ju, gla­so­vi ta­ko­đe. Ta eg­ze­ku­ci­ja, do de­ta­lja pri­ka­za­na, od­i­gra­la se na pla­ni­ni Tre­ska­vi­ca, na ko­ti Go­din­ske ba­re. Na snim­ku je pre­po­zna­ta be­la ku­ća, is­pred ko­je su po­bi­je­ni ti ci­vi­li, a ista ta be­la ku­ća na­la­zi se i na sli­ka­ma es­hu­ma­ci­je iz 1999. go­di­ne, ka­da su pro­na­đe­ni osta­ci ubi­je­nih.
Ko je sni­mao te eg­ze­ku­ci­je?
- Ne­ko od pri­pad­ni­ka "Škor­pi­o­na"
Šta se još, po­red li­kvi­da­ci­ja, vi­di na ka­se­ti?
- Pri­ka­zan je po­la­zak "Škor­pi­o­na" iz Ši­da, sve­šte­nik ko­ji ih je "bla­go­slo­vio", pa nji­hov put, šta su je­li, o če­mu su raz­go­va­ra­li...
B. PO­PO­VIĆ