Vukotić: Jasnim putem

Nije vreme za slavlja, iako to mnogi rade, čak i rasipajući.

Ovo nije dan samo za nas 470 zaposlenih u Kompaniji „Novosti“ ili za njenih 300 novinara. To je dan koji delimo sa svojim vernim čitaocima - onima koji iz dana u dan vade parice i kupuju svoje novine - „Novosti“. U našoj čitalačkoj armiji najviše je onih koji to stalno rade - čak više od 65 odsto. To je najvernija publika jednih novina u Srbiji. Zahvaljujući njoj i u ovoj krizi, kroz čije razvaljene čeljusti prolazimo i koja guta i najveće, mi opstajemo.

Ostajemo. Uspravno. Uzvišeno. Stabilno. Iako dno ispod nogu podrhtava.

Sve je manje kioska i prodavaca. Sve je manje reklamnih oglasa. Sve je više podzemnih igara. Sve je manja briga države o medijima. Sve su drastičnije sudske kazne prema medijima. Sve je više malograđanske i kvazidemokratske ambicije da se tačna i slobodna reč zaustavi. Sve je više podvodne ekonomske cenzure.

Rešeto, na kojem svakog dana, svakog sata, prosejavamo svoje znanje, profesionalizam, etiku, ideje, pripadnost, želje, namere (za razliku od hiljadu trutova po kancelarijama) gusto je. Neka je. Zdravo zrno ostaje, a kukolj pada.

Ni u ovakvim, ili čak i težim uslovima, „Novosti“ neće menjati strateška opredeljenja.

„Novosti“ neće da postanu bilo čija partijska filijala.

Neće da budu državna pisarnica.

Neće da ih pretvaraju u tužilačke poternice.

Neće da ih „osposobljavaju“ za stranoambasadorske pismonoše.

Neće da kroz njih defiluju parade antiponosa.

Neće da umesto istinom svoj tiraž brane nagradnim igrama sa kesama praška i gajbama piva.

Trpeli smo raznovrsne i raznobojne pritiske, optužbe, etikete, prozivke, podmetanja, lažne analize, nameštena istraživanja, osvetničke napade, medijske izmišljotine...

Sve je to, pokazalo se, mulj. Naše bistre vode su ga odnele u njihova jalovišta.

„Novosti“ nemaju razloga da igraju baraž - one su odavno u finalu i tu ostaju.

„Novostima“ ne može niko da postavlja dodatne uslove ne bi li ušle između zvezdica - one su na celom proevropskom i prodemokratskom prostoru, vođene zvezdom svog samoopredeljenja i samosvesti.

Ostajemo - srpske novine (nekoga to boli).

Ostajemo - narodne novine (neki se toga plaše).

Ostajemo - novine tradicije (neki pišu istoriju sa danom svog rođenja).

Ostajemo - novine porodice (sa ponosom).

Možemo menjati sliku, grafiku, slog, urednike, novinare, sagovornike - ali nećemo uređivački koncept.

On je - naša pobeda.