Od slabovidosti do straha od potpunog slepila: Šta je katarakta i kako se leči

S obzirom na to da oči upijaju gotovo 90 odsto informacija iz spoljašnjeg sveta u najlepšim bojama iznijansiranog spektra, potpuno je razumljivo preživljavanje drame pri samom nagoveštaju slabljenja vida. Nažalost, usled fiziološkog procesa starenja slabovidost najčešće postaje nezaustavljiva i neretko može da odvede u potpuni mrak, kao u slučaju katarakte.

Šta je katarakta, kako nastaje i koliko je učestala, objašnjava oftalmolog profesor dr Zora Ignjatović iz "Miloš klinike" - specijalne bolnice za oftalmologiju:

- Katarakta predstavlja zamućenje očnog sočiva, usled čega dolazi do postepenog i progresivnog slabljenja vida. Sočivo, jedna od glavnih prelomnih struktura oka, dovodi svetlosne zrake u tačku ukrštanja koja se idealno nalazi na retini, u tački jasnog vida. Kod mladih osoba, zahvaljujući elastičnosti sočiva i cilijarnom mišiću za koji je sočivo vezano u unutrašnjosti oka, pri gledanju na blizinu ono uvećava svoju prelomnu moć. Na taj način omogućava jasnu sliku i na blizinu.

Šta se dešava kod starijih?

- Osobe starije od 45 godina postepeno gube ovu sposobnost, poznatu kao akomodacija, i počinju da nose naočare za čitanje. Ovaj proces se dešava uglavnom zbog toga što se tokom života sočivo uvećava i zadebljava, slično kao što se formiraju godovi na drvetu. Tako vremenom od želatinoznog sastava - kakvo je sočivo kod dece, ono postaje sve tvrđe i manje elastično, zbog čega ne može dovoljno da izoštri sliku na blizinu.

Koji su simptomi na koje treba obratiti pažnju?

- Oboleli sa zamućenim sočivom, odnosno kataraktom, može da ima različite simptome. Najčešće slabi vid i na daljinu i na blizinu. Međutim, kod jednog tipa zamućenja može doći čak do privremeno jasnije slike na blizinu, dok je daljina sve slabija. Ova situacija može da zavara pacijenta, tako što se odlučuje da uzme naočare za daljinu izbegavajući operaciju. Ovo apsolutno nije preporučljivo, jer sočivo postaje sve tvrđe, što operaciju čini težom. Postoje i vrste katarakte gde se javlja osećaj zablještenja pri jačem osvetljenju kao što su farovi prilikom noćne vožnje. Ovo je obično posledica centralnog zamućenja u sočivu, pa kad se zenica skupi zbog jakog svetla, pacijent gleda kroz najviše zamućeni deo sočiva.

Kada se obično javlja? Da li se granica pomera ka mlađima?

- Osim senilne, staračke, daleko najčešće, katarakta može da se javi i kod mlađih, pa čak i kod dece. Ukoliko je urođena, obično je posledica genetskih anomalija ili nekog oboljenja majke u trudnoći. Međutim, rešavanje urođene katarakte veoma je kompleksno, zahteva timski rad i hirurga specijalizovanog za ove operacije i kasnije lečenje slabovidosti. Postoje i katarakte izazvane nekim oboljenjima oka, kao što je unutrašnje zapaljenje poznato kao uveitis, a mogu biti uslovljene i metaboličkim poremećajima, od kojih je najčešći dijabetes. Prilikom povrede oka često dolazi do traumatske katarakte koja je mnogo komplikovanija od senilne. Ukoliko je prisutna takva katarakta poželjno je da se operiše u specijalizovanim centrima koji se bave i hirurgijom zadnjih delova oka. Može da se javi i presenilna, koja ima sve odlike senilne katarakte, ali se javlja kod mlađih osoba. Jedan od faktora rizika za ranu pojavu katarakte je i kratkovidost, posebno ako se radi o većim dioptrijama. Ne treba izostaviti ni određene lekove, kao što su oni iz grupe kortizona - dugotrajna upotreba može da dovede do ovog progresivnog oboljenja.

Kako se katarakta leči?

- Operacija je jedini vid lečenja. Trenutak koji se bira za operaciju zavisi najviše od subjektivnog osećaja pacijenta, odnosno koliko mu i pri kojim aktivnostima smeta oslabljen vid. Preporuka je da se ne čeka da katarakta sazri, već da se operiše u ranoj fazi, kada se koristi manja snaga ultrazvuka. Kod zastarelih i tvrdih katarakti neophodna je velika snaga ultrazvuka, što može da šteti okolnim tkivima, a posebno rožnjači. Vrlo je važno i da se tokom pripremnih pregleda utvrdi da li osim katarakte postoji još neko oboljenje oka koje treba da se leči, a koje eventualno može da utiče na postoperativnu prognozu vida.

VEŠTAČKA SOČIVA

U toku operacije ugrađuju se takozvana intraokularna sočiva kroz mali rez u kapsulu prirodnog sočiva, i trajno pozicioniraju. Postavljeno veštačko sočivo je stabilno kao i sopstveno, prirodno. Znači, ona ostaju trajno u oku, inertna su i ne dovode do reakcije odbacivanja. Veštačka sočiva nadoknađuju prelomnu moć prirodnog sočiva. Da nije tako, pacijenti bi morali da nose jako veliku dioptriju, prosečno oko plus 11. Međutim, veoma je važno da budu odgovarajućeg kvaliteta, jer treba da služe godinama i decenijama. Ukoliko nisu dobrog kvaliteta ili potiču od neproverenih proizvođača, može da se javi prebojavanje ili zamućenje veštačkog sočiva, toliko izraženog da moraju da se uklone, što tek nije nimalo jednostavno. Vremenom može da se pojavi i neka vrsta ožiljka na kapsuli, koja se naziva sekundarnom kataraktom. Nastali problem se jednostavno rešava laserom, bez ulaska u operacionu salu - kaže dr Ignjatović.

PREVENCIJA NE POSTOJI

Što se tiče sprečavanja nastanka katarakte, ne postoji efikasna prevencija. Spekuliše se o štetnom delovanju sunčevog zračenja, pa bi možda trebalo nositi sunčane naočare. Međutim, ukoliko se katarakta pojavi razvija se uobičajenim tokom i nema načina da se njena progresija uspori. Proces razvoja nije istovetan kod svih, a razlozi različitog toka bolesti nisu poznati. Kod pojedinih pacijenta sočivo se potpuno zamuti za nekoliko meseci, dok kod drugih proces zamućenja traje godinama, pa se operacija na kraju može i izbeći - ističe ovaj stručnjak.