Svaki drugi dijabetičar ima teške komplikacije

A. VASIĆ

nedelja, 01. 10. 2017. u 09:24

Сваки други дијабетичар има тешке компликације

Foto I.Marinkovć

Akademik profesor Nebojša Lalić, specijalista endokrinologije i dekan Medicinskog fakulteta u Beogradu, o uzrocima obolevanja od dijabetesa i mogućnostima držanja ove bolesti pod kontrolom

BROJ obolelih od dijabetesa u Srbiji povećan je za 20 odsto u poslednjih 10 godina. Gotovo devet odsto stanovništva boluje od ove bolesti, među kojima je sve više dece. Ova brojka je u stalnom porastu i znatno će smanjiti broj radno sposobnog stanovništva u skoroj budućnosti, upozoravaju endokrinolozi.Specijalista endokrinologije i dekan Medicinskog fakulteta u Beogradu akademik profesor Nebojša Lalić kaže, za "Novosti", da šećerna bolest kao "tihi ubica" najčešće nema nikave simptome i jasne pretnje zdravlju, sve dok ne dođe do komplikacija. Ona je, kaže, "neslavni šampion" u izazivanjuinvaliditeta, jer u polovini slučajeva može da dovede do slepila, oštećenja bubrega, amputacije ekstremiteta nogu i srčanog udara. Ugrožene su sve starosne grupe, dok terapija za potpuno izlečenje, nažalost, još nema.

* Zašto je broj obolelih od dijabetesa u drastičnom porastu?

- Tome je znatno doprineo neadekvatan način ishrane, promena načina života i manjak kretanja. To su ključni faktori koji izazivaju ovu bolest. Tačno je da je u određenom broju slučajeva ona nasledna, ali to nije odlučujući faktor. Mnogobrojna ispitivanja nisu uspela da definišu gen koji bi bio odgovoran za dijabetes. Smatra se da neka vrsta genetske predispozicije postoji, ali je presudan faktor zapravo uticaj sredine.

* U kojim godinama najčešće obolevamo? Koji je glavni faktor rizika?

- Za dijabetes se kaže da je bolest srednjeg i kasnijeg životnog doba, jer najviše ima obolelih između 30. i 60. godine. Osnovni faktor rizika je gojaznost. Oko 90 odsto obolelih od dijabetesa tipa dva je gojazno.

* Koliko često obolevaju deca?

- Među obolelima je, nažalost, sve više dece. Tip jedan dijabetesa pojavljuje se kod dece i mladih do 20. godine života. Sam način nastanka je drugačiji i najčešće se javlja kod mršavih osoba. To je autoimuna bolest i dovodi do razaranja sopstvenog pankreasa koji nakon toga ne može da luči insulin, zbog čega je lečenje neophodno od samog početka. Ono što ranije nismo imali u praksi, to je obolevanje dece od dijabetesa tipa dva. Sve veći stepen gojaznosti, sve manje sporta, sedenje i loša ishrana dovele su, nažalost, i do toga. Iako to kod nas nije izraženo kao na primer, u Americi, situacija je sve alarmantnija. Ako bolest počne već u dečjem uzrastu, jasno je da će se ispoljiti mnogo ranije i dovesti do mogućih komplikacija.

GLOBALNA PRETNjA KAKVE su posledice širenja dijabetesa i prognoze za budućnost? - Procenat broja obolelih se iz godine u godinu povećava. To povećanje će imati posledice kako po obolele, tako i na njihove porodice, okruženje i čak celokupno društvo. Dijabetes je definitivno označen kao pretnja milenijumskih ciljeva razvoja koje su Ujedinjene nacije donele, jer se smatra da će broj osoba koje su obolele uticati na smanjenje radne sposobnosti stanovništva.

* Koliko pacijenata dobije ozbiljne komplikacije dijabetesa?

- Od 30 do 50 odsto obolelih, što je mnogo. Smatra se da svaki drugi pacijent sa dijabetesom ima hipertenziju, dok jedna trećina ima koronarnu bolest. Između 10 i 20 odsto doživi moždani udar, oštećenje bubrega ili gubitak vida, dok oštećenja nerava ima 30 odsto obolelih.

* Koja je najteža posledica?

- Najteža komplikacija je pojava dijabetskog stopala, odnosno udružena komplikacija na nervima i krvni sudovima. Naročito u donjem delu nogu. Ona može da bude uzrok oslabljene cirkulacije i osećaja dodira, pojave rana na stopalu koje mogu preći u gangrenu. Čak i kada se uradi amputacija, ona može da stvori velike metaboličke probleme ili da ima smrtni ishod.

* U kojim slučajevima dolazi do najtežih komplikacija? Da li pravilan način života može da spreči ove pojave?

- Može da se desi da se neko pridržava svih stručnih preporuka pa da dobije neku komplikaciju dijabetesa, jer u biologiji i medicini nekada dva i dva nisu četiri. Ipak, komplikacija se u takvom slučaju najčešće ispoljava u blažem obliku. Individualna borba za kontrolu nad bolešću je važna i ima mnoge prednosti. Izuzetno je retko da intenzivna borba ne donese nikave rezultate. Dokazano je da se uz pridržavanje preporuka može znatno smanjiti rizik od komplikacija.Najopasnije je kada se čovek prepusti bolesti.

* Koliko je lečenje dijabetesa napredovalo u Srbiji? Da li su nam dostupne savremene terapije?

- Medicina je dosta napredovala i oko 80 odsto pacijenata se uspešno leče. Jedino što ograničava ovaj napredak jeste to što nismo uspeli da otkrijemo tačan uzrok i time sprečimo nastanak bolesti. Mnogo lekova je uvedeno u praksu i oni se mogu nabaviti i kod nas, jer dijabetologija u Srbiji prati dešavanja u svetu. Novi lekovi su dostupni, ali su često za naše tržište previše skupi, jer nije pronađen način da se finansiraju iz budžeta.

* Kako bogate i razvijene zemlje rešavaju ovaj problem?

- Najbolje prolaze oni koji mnogo ulažu u prevenciju, kao što su skandinavske zemlje gde je porast obolevanja zaustavljen. To zahteva organizaciju i novac, ali činjenica je da se time može učiniti dosta da se broj obolelih smanji. Način života koji je najrizičniji za obolevanje od dijabetesa, jeste karaketrističan za zemlje u tranziciji. U Indiji i Kini takođe ima mnogo obolelih od dijabetesa, dok je u Africi taj broj nešto manji.


Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (6)

MILA

01.10.2017. 10:22

Siromastvo,neprekidan srah zbog sve tezeg zivljenja,stalne pretnje nametima koje moramo placati,grč u srcu,mozgu i stomaku zbog nemogucnosti nahraniti tudja usta na racun svojih i jos mnogo,mnogo uzasa koje dozivljavamo u svojoj zemlji izaziva neprestani stres koje ni onaj "jevtini"lek ne moze izleciti.Eto razloga,nema ovde nikakve prevencije osim onima koji su "zbrinuti,novcano pa i ovde zive kao u Svedskoj.

djordje

01.10.2017. 10:48

@MILA - Mila 100% si upravu!!! to je taj nas uzrok nemastine u najlepsem delu zivota da postanete dijabeticar koji iz dana u dan drasticno povecava. Pitanje: kako stati na put ovom tihom ubici ?Doktori,specijalisti,moraju da pomognu najsiromasnijem delu stanovnista za borbu protiv

Sasa rudar

01.10.2017. 12:40

a zbog cega ste onda ukinuli invalidske penzije koji imaju dijabetis i bockaju se cetri puta na dan...kako ti ljudi da se lece i vode racuna ako rade smeski rad...dosta vise lazi na ustrub radnika ..da je ovoj drzavi stalo do radnika koji su bolesni od raznih drugih boesti nebi ste se tako ponasali

Цвико

01.10.2017. 17:14

Кад већ спомињете Шведску, да напишем да се тамо веома много предузима на избегавању стресних ситуација. Зато се много улаже у оно што смо звали ХТЗ на раду. Радно време не може бити дуже од 40 часова недељно. Подаци о уласку и изласку са радног места иду директно у министарство рада, сваки дан а одатле, пореској управи, фондовима. Ко прекорачи радно време плаћа велике таксе за сваки сат. Увек опуштено и само опуштено. Део овог јесу и велике плате. Мала плата, болесније друштво.

"pitajte onu koja je vec ima"

01.10.2017. 17:17

samo fizicka aktivnost.hodanje,bicikl,plivanje...sve sto sagoreva secer.

Stojko

02.10.2017. 07:38

Doktor nije spomenuo najjaci uzrok dijabetesa stres.Veliki procenat dijbeticara su mrsavi ljudi, dakle oni koji vrlo malo jedu a nisu svi gojazni oboleli od te bolesti.Stanje u drustvu, nacin zivota i stalni strah i neizvesnost su glavni krivci.Ali doktor nije hteo da spominje politicki faktor, razumljivo.