„Zapad nije PO BOŽANSKOM PRAVU večno najbogatiji, sve će biti isto, samo mnogo GORE”: Najpoznatiji francuski pisac predviđa šta nas čeka posle epidemije korone

NEĆEMO se posle izolacije probuditi u nekom novom svetu. Biće isti, samo malo gori.

To, u pismu upućenom radiju Frans enter, ističe Mišel Uelbek, najprevođeniji živi francuski pisac, koji se prvi put oglasio posle pojave epidemije virusa korona i čije reči se u svetu uvek prate s velikom pažnjom.

- Moramo da priznamo: većina mejlova razmenjenih prethodnih nedelja imala je glavni cilj da proveri da sagovornik nije mrtav ili da nije na putu da to bude. Ali, kad se ta provera izvrši, pokušavali bismo ipak da kažemo zanimljive stvari, što nije lako, jer je ova epidemija ostvarila podvig da istovremeno bude i zastrašujuća i dosadna. Banalni virus, srodan na ne mnogo prestižan način opskurnom virusu gripa, sa slabo poznatim uslovima preživljavanja i nejasnim karakteristikama, čas benigni, čas smrtonosan, koji čak nije ni seksualno prenosiv: ukratko, virus bez kvaliteta. Iako je ova epidemija svakodnevno odnosila čak hiljade života širom sveta, ipak je, ni manje ni više, stvorila intrigantni utisak da nije događaj - ističe Uelbek.

On je pismo pod nazivom "Malo gore" osmislio kao odgovore nekolicini svojih prijatelja. Odgovarajući, tako, Emanuelu Kareru, koji se pita hoće li ovaj period izroditi zanimljive knjige, piše:

- I ja se pitam. Zaista sam sebi postavio to pitanje, ali u osnovi ne mislim tako. O kugi smo, tokom vekova, imali mnogo toga. Kuga je veoma zainteresovala pisce. Ovde, sumnjam. Najpre, ne verujem ni pola sekunde u izjave poput "nikada više ništa neće biti kao pre". Naprotiv, sve će ostati potpuno isto. Tok ove epidemije je čak izvanredno normalan. Zapad nije, po božanskom pravu, večno najbogatije i najrazvijenije područje na svetu; gotovo je, sve to, već neko vreme, nije to ništa novo. Ako pogledamo čak,detalje, Francuska je nešto bolje prošla od Španije i Italije, ali gore od Nemačke. Ni ovo nije veliko iznenađenje.

Uelbek ističe da je, nasuprot tome, virus korona kao glavni rezultat trebalo da ima ubrzanje određenih mutacija koje su u toku.

- Već dosta godina, sav tehnoliški razvoj, bio mali (video na zahtev, plaćanje bez kontakta) ili veliki (rad na daljinu, kupovina preko interneta, društvene mreže), imao je kao glavnu posledicu (glavni cilj?) smanjenje materijalnih kontakata, a naročito ljudskih. Epidemija virusa korona nudi veličanstven razlog postojanja ovom teškom trendu: izvesnu zastarelost koja, čini se, pogađa odnose među ljudima.

Kaže da ga to podseća na poređenje u tekstu protiv medicinski asistirane reprodukcije koji je napisala grupa aktivista pod nazivom "Šimpanze budućnosti": "Još malo pa će, praviti decu sam, besplatno i slučajno, delovati jednako neumesno kao autostopiranje bez veb-platforme."

- Deljenje vožnje automobilom s nepoznatima, zajedničko iznajmljivavnje stanova. Imamo utopije koje zaslužujemo. Pa, idemo dalje - kaže Uelbek.

Čuveni francuski pisac ističe da bi bilo pogrešno reći da smo sa virusom korona ponovo otkrili tragičnost, smrt i konačnost.

- Trend već više od pola veka, koji je dobro opisao Filip Arijes, bio je da se prikriva smrt, što je više moguće; e pa smrt nikada nije bila diskretnija nego poslednjih nedelja. Ljudi umiru sami u svojim bolničkim sobama ili u staračkim domovima, odmah ih sahranjuju (ili kremiraju? Kremacija je više u duhu vremena), ne pozivajući ikoga, tajno. Smrt bez i najmanjeg svedoka, žrtve se svode na stavku u statistici svakodnevnih smrti, a zebnja koja se širi među stanovništvom, kako zbir raste, ima u sebi nešto neobično apstraktno.

Jedan drugi broj je, kaže, dobio veliku važnost ovih nedelja, onaj u vezi s godinama starosti obolelih.

- Do kada bi ih trebalo reanimirati i lečiti? Godina 70, 75, 80? To, očigledno, zavisi od dela sveta u kom živimo; ali nikada se, u svakom slučaju, nije, sa toliko mirnom besramnošću, isticala činjenica da svaki život nema istu vrednost; kao da smo od određenih godina starosti (70, 75, 80?) pomalo već mrtvi - naglašava Uelbek, i ističe da su svi ti trendovi postojali i pre virusa korona, a da su sada postali očigledniji.

Odgovarajući Frederiku Begbedeu, koji živi u Getariju, u departmanu Atlantskih Pirineja, kaže da se slaže s njim da pisac ionako ne susreće mnogo ljudi, da živi kao pustinjak sa svojim knjigama, i da karantin, što se tiče društvenog života, tu ne menja mnogo, ali i dodaje da je Begbede, verovatno zato što je, živeći na selu, manje žrtva zabranjenog, zaboravio da uzme u obzir da pisac ima potrebu da hoda.