Akvarel je umetnost slušanja vode

AKVAREL je čista nauka, pravi mali rat kao u realnom životu gde imate strategiju, pa napad, i na kraju neizvesnost kako će se završiti sama borba. Akvarel je neprestana slutnja, sumnja, lične borbe s trenutkom dodira boje i vode koja protiče na papiru.

Ovako za "Novosti" govori srpski slikar Dušan Đukarić, jedan od najboljih evropskih akvarelista, ukazujući da je zato, kao ni u jednoj drugoj umetnosti, u akvarelu sve vidljivo, sve izgleda lako, sve teče, a deluje savršeno.

- Najveća umetnost akvarela jeste da naučite da slušate vodu, da pratite njen tok, osluškujete njen puls i u pravom trenutku, ni pre ni posle, na papir dodate boju. Morate znati da kontrolišete slučajnost, do te mere da ona radi za vas, ali ne sputavajući njenu misiju da napravi ono najlepše u akvarelu, a to je iznenađenje. Ako to uspete onda više nema tajni! To je akvarel!

* Slikate atmosferu u akvarelu, šta to znači?

- Najteža disciplina uopšte u slikarstvu jeste slikarstvo atmosfere. To je umeće da dizajnom boje, njenom snagom i sugestijom utičete na emociju posmatrača. To je krajnji cilj da izazovete određeno raspoloženje, a vreme koje protiče zaustavite trenutkom koji je duboko proživljen u sebi, a onda prenesete kroz umeće slikarskog zanata drugome. I naravno tu se otkriva najlepšta tajna? Tajna gde zanat postaje oruđe duha, to je umetnost!

* Zašto akvarel, a ne ulje na platnu?

- Akvarel je disciplina u kojoj se započeto mora završiti u jednom dahu, bez odlaganja. Moj temperament je takav, nemam strpljenje za dugo slikanje, to mora biti završeno "sad". Sa uljanim slikarstvom je potpuno drugačije - sve može da se odloži za kasnije, zato akvarel i jeste težak i dat malom broju pozvanih da to dožive! Kaže se da vi ne birate akvarel, već akvarel izabere vas!

* Posmatrajući vaše radove gradskih scena i pejzaža, pažnju privlače ptičje perspektive...

- Izuzetan doživljaj nadmoći prostora nad vama gubi na snazi kada se nađete na krovu zgrade. Tu imate drugi odnos, druge emocije, adrenalin čini svoje. Čini vam se da ste gospodar prostora. Taj pogled na prostor iz ptičje perspektive koji morate smestiti u granice formata na papiru ako pravi problem, a pravi, pobeđujete činjenicom da ste tu sami sa sobom. A onda ako imate udobno okruženje i dobar pogled, izazov za neuspeh slike iz prvog puta je sveden na minimum!!

Đukarićeve lepote sunčanog jutra ili miris kišnih ulica naših gradova videli su na izložbama i posetioci u nekoliko najvećih muzeja u Kini

* Bili ste nekoliko puta sudija po pozivu na internacionalnom takmičenju akvarelista. Dobili ste nedavno nekoliko poziva da izlažete u Kini, koja ima posebno mesto kada je u pitanju akvarel. Šta to vama znači?

- Moj "mejl" je zatrpan pozivima za učešće na internacionalnim takmičenjima iz celog sveta, kao i mnogobrojnim ponudama da držim slikarske radionice, ali za sada moji planovi nisu u tom pravcu. Kasnije možda da... Već nekoliko puta sam bio jedan od sudija po pozivu na međunarodnim takmičenjima akvarelista. Takav poziv na veliko insistiranje prihvatio sam nedavno u Turskoj u organizaciji Međunarodne asocijacije akvarelista (IWS). Učesnik sam u Kini na svetskoj izložbi majstora akvarela, u kojoj sam već nekoliko puta izlagao svoje radove i to u nekoliko najboljih muzeja. Svakako, to je veliko iskustvo koje uvek čini da svoju umetnost i kulturu unapređujem, a samim tim i promovišem kulturu svoje zemlje.

* Da li slikanje počinje spontano ili se ta gradnja razvija u procesu slikanja?

- Unutarnji proces, slutnja, borba sa sobom mora biti potpuno očišćena od svih suvišnih viđenja i emocija, tako da slikar ima mogućnost da sebe potpuno deli sa drugim, a da pritom ostane nepovređen. To je zaista retka privilegija. Slikanje je strast i čini mi se da se ta strast i energija uvek preklapaju. Ono što vas privuče jednoj slici jeste ta energija koju umetnik prenese na posmatrača. To se oseti, nema tu prevare. Pred jednom kopijom ili printom gde nema te energije, jer mašina ne može da je prenese, posmatrač je ravnodušan. Dešava se da sam potpuno ubeđen da sam na tragu nečega velikog, a naslikam prosečnu sliku.

Đukarićeve lepote sunčanog jutra ili miris kišnih ulica naših gradova videli su na izložbama i posetioci u nekoliko najvećih muzeja u Kini

* Objasnite svoje slikanje u tri reči?

- Motiv, svetlost i boja!

* Vrlo često slikate motive Beograda, Perasta, Venecije, Pariza, Praga. Čime vas ova mesta inspirišu?

- Živim u Beogradu, najprirodnije je kad se vaša duša napija lepotom okruženja, da imate potrebu da se takmičite sa sobom da to naslikate. Lepota sunčanog jutra ili miris kišnih ulica, oslikava na mokrom asfaltu čistotu kupola i lampi ispod kojih očekujete susret sa dragom osobom, kao i prvi ispijeni espreso na Trgu republike. Sunčana jutra Perasta, najnežniji dodir neba sa vodom, oslikava mirna tirkizna plavetnila kupole i palata na vodi, retko uzburkana ribarima koji su tek zakoračili po svoj jutarnji ulov. Barže, gondolijeri Venecije, mali uski mnogobrojni kanali, spojeni mostovima koji presecaju svetlost kao nigde, vraćaju radost i osmeh na lice. Neopisiva lepota detalja arhitekture Praga, Šantićev Mostar, daje vam poklon da je Svevišnji umešao svoje prste, kako to reče pesnik: "Jedini koji se meša u božanske poslove je umetnik, jedan sve počne a drugi sve završi".

* Akvarel ne trpi ispravke, ako se desi greška, sa slikom je gotovo ili ne?

- Nema tu improvizacije. Ostaje vam da uzmete novi papir.

* I za kraj, da li biste menjali profesiju da vam se ukaže prilika?

- Sto puta da se rodim, opet bih izabrao isto.

Đukarićeve lepote sunčanog jutra ili miris kišnih ulica naših gradova videli su na izložbama i posetioci u nekoliko najvećih muzeja u Kini

OČARAN I PATRIJARH VARTOLOMEJ

* Vaša dela nalaze se širom sveta, ko su kupci?

- Moji akvareli su na svim kontinentima sveta, veliki broj mojih akvarela je u vlasništvu velikih kolekcionara i poštovalaca umetnosti. Nekako iz razumljivih razloga posebnu radost pruža mi akvarel koji je u vlasništvu vaseljenskog patrijarha Vartolomeja.