PRIZIVAJU NOVI REIZBOR? Društvo sudija uputilo otvoreno pismo portalu KRIK povodom baze u kojoj su ocenjivali sudije posebnih odeljenja

V. C. S.

14. 12. 2020. u 16:29

DRUŠTVO sudija Srbije uputilo je otvoreno pismo redakciji portala KRIK povodom baze podataka „Prosudi ko sudi“, u kojoj su ocenjivali rad sudija odeljenja za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije Višeg suda u Beogradu, kao i Odeljenja za organizovani kriminal prestoničkog Apelacionog suda.

ПРИЗИВАЈУ НОВИ РЕИЗБОР? Друштво судија упутило отворено писмо порталу КРИК поводом базе у којој су оцењивали судије посебних одељења

Zgrada Apelacionog suda / Foto N. Fifić

Kako je u pismu navedeno, pozdravljaju pokušaj da se podaci o postupanjima i odlukama sudija u ovim odeljenjima učine što razumljivijim i dostupnijim najširoj javnosti, ali dodaju da bi baza, ukoliko se nedostaci ne otklone, mogla da podstakne još veće nepoverenje građana u sudstvo.

Kako navode, budući da odlučuju o osnovnim ljudskim pravima i izriču kazne radi suzbijanja kriminala, sudije podležu višim stručnim i moralnim standardima od ostalih i zbog toga su im povereni doživotni mandat i garancije nezavisnosti.

- Smatramo da je bitno da javnost bude obaveštena ukoliko sudije krše zakone, problematično se ponašaju ili imaju bogatstvo nesrazmerno primanjima. Ali, svaki sudija u svakom od pomenutih sudskih odeljenja manje ili više je „loše" ocenjen i posledično ispada da su problematična praktično cela sudska odeljenja.

Na to se logički nadovezuje zaključak da bi za bolje funkcionisanje tih odeljenja, ili sudova, ili čak i sudstva u celini, trebalo promeniti ljude. I to uprkos tome što postoje sistemi vrednovanja, disciplinske odgovornosti, mogućnost razrešenja pojedinačnih sudija, i za to nadležni organi i propisana procedura. Takva logika dovela je do reizbora svih sudija 2009. godine, kada je trećina, njih 837, bez procedure i objašnjenja, razrešena, a Srbija međunarodno obrukana i finansijski znatno oštećena – navode u Društvu sudija.

Ustavni sud je 2012. praktično poništio ovaj reizbor.

Društvo još ističe da sudije na ovaj način ne mogu biti ocenjivane jer su sudile u sudskim većima od troje ili petoro, odluke su donošene većinom glasova, a zabranjeno je izveštavati koji je sudija kako glasao. Takođe podsećaju da sudija ne može biti pozvan na odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje osim ako je u pitanju krivično delo kršenje zakona od strane sudije, kao i da sudske odluke ne mogu biti predmet vansudske kontrole, već ih može preispitati samo nadležan sud u zakonom propisanom postupku, a ne laik ili drugi državni organ.

Društvo objašnjava i da ukoliko je neka presuda oborena ne znači da je sud zaista, u laičkom smisli reči, kršio zakon. Pravo na pravni lek i mogućnost ukidanja sudske odluke postoje u svakoj državi na svetu i cilj je da pravni poredak funkcioniše, a ne da kažnjava i stigmatizuje sudije.

Za Društvo je sporno i dovođenje pojedinih podataka o sudijama (uže mesto stanovanja, mesto gde je vozilo bilo nepropisno parkirano zbog čega je sudija dobio prekršajnu prijavu, iznos kredita, iznos kazne plaćene u prekršajnom postupku, prosečna ocena na fakultetu i dužina studiranja, koje nisu uslov za izbor) u vezu sa konkretnim nezakonitim ili nedoličnim postupanjem. Takođe, kad je u pitanju imovina sudije, ne vidi se da li ju je nasledio, podigao kredit ili drugačije legalno stekao. Zato Društvo poziva KRIK da preispita svoju ocenu i ispravi je u bazi podataka.

KRITERIJUMI

U bazi „Prosudi ko sudi", pored fotografija sudija stoje ocene, vizuelno označene crvenim ili žutim zastavicama. Autori su ocenjivali sedam oblasti: karijeru i napredovanje sudije, predmete, nezakonite odluke, postupke vođene protiv njih, imovinu, angažovanje van suda, prijateljstva i/ili poslovne saveze sa osobama oko kojih se pletu kontroverze.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)