PROFESORI PREKIDAJU KARIJERU: Idu u penziju da ih ne nadglasa katedra

V. CRNjANSKI SPASOJEVIĆ

16. 07. 2020. u 17:06

ПРОФЕСОРИ ПРЕКИДАЈУ КАРИЈЕРУ: Иду у пензију да их не надгласа катедра

Foto Petar Milošević

KOLIKO profesori, makar i u penziji, mogu da budu značajni ne samo za univerzitet, već i za celo društvo i državu, najbolje ilustruje slučaj profesora matematike sa Mašinskog fakulteta Stojana Radenovića, koji je godinama bio na listi 100 najcitiranijih matematičara sveta.

Kada je lane objavljeno da potpisuje radove za Univerzitet kralja Sauda u Saudijskoj Arabiji, a ne više za Univerzitet u Beogradu, ispostavilo se da je UB pao na Šangajskoj listi za punih 100 mesta. Tako je počela akcija vraćanja najcitiranijeg matematičara kući.

Ni tada se, međutim, javnost nije zapitala šta se dešava sa eminentnim profesorima koji steknu uslove za starosnu penziju. Da li svoje znanje prenose i dalje ili odu u beli svet ili na privatne fakultete ili pak čame u nekim podrumima kao prof. Radenović?

Zakon je tu prilično jasan - profesor ima pravo da aplicira za produženje radnog odnosa sve do navršene 70. godine. U praksi stvari stoje sasvim drugačije: dok se na nekim fakultetima bezrezervno radni vek produžava svima koji žele, na drugima odbijaju zahteve čak i akademicima!

Posebno pitanje su emeritusi, zaslužni profesori koji to ostaju doveka, a kojih trenutno na Univerzitetu u Beogradu, kao najvećem, ima samo 37. Naša zemlja generalno ima najmanje emeritusa u regionu, a čini se i najmanje profesora starijih od 65.

 Profesor u penziji i bivši dekan Hemijskog fakulteta dr Živoslav Tešić / Foto Peđa Mitić

- Produženje radnog odnosa redovnim profesorima koji su ispunili uslove za odlazak u starosnu penziju je regulisano Zakonom o visokom obrazovanju i podzakonskim propisima - objašnjava ombudsman UB Mladen Milošević. - Prema Statutu Univerziteta, ukoliko postoji potreba za nastavkom rada, nastavniku se može produžiti radni odnos ugovorom sa visokoškolskom ustanovom na određeno vreme do dve godine, uz mogućnost dodatnih produženja, a najduže do kraja školske godine u kojoj navršava 70 godina.Nastavno-naučno veće fakulteta na kom je zaposlen, na osnovu obrazložene inicijative katedre, odnosno komisije, utvrđuje predlog odluke o produžetku radnog odnosa. On se dostavlja Senatu Univerziteta, koji donosi konačnu odluku.

Koliko profesora koji su ispunili te uslove i zadržali katedre ima, ne zna se, a ombudsman još potvrđuje da mu se niko nije žalio u vezi sa postupkom za produženje radnog odnosa po ovom osnovu.

Profesor u penziji i bivši dekan Hemijskog fakulteta dr Živoslav Tešić nije zatražio produženje staža kada je, pre dve godine, ispunio uslove za penziju. Kaže, danas se bavi naukom više nego ranije, jer radi na jednom međunarodnom projektu.

OSAM EMERITUSA GODIŠNjE

PROCENAT emeritusa po pravilima Univerziteta u Beogradu ne sme da pređe tri odsto ukupnog broja profesora, ali on jedva da prelazi jedan. Kako nam je objasnio dekan Tomašević, samo osam profesora, po dva za svaku od četiri grupacije fakulteta, može godišnje biti izabrano. To znači da njihova tehničko-tehnološka grupacija od 11 fakulteta godišnje može da dobije samo dva emeritusa.

- Pola fakulteta prihvata aplikacije profesora da im se produži angažman, a pola ih ne prihvata. Najrigorozniji su, čini mi se, Tehnološki, Mašinski i Hemijski fakultet. Slažem se da mladi treba polako da preuzimaju katedre, ali ne treba se odreći ni znanja i iskustva starijih i uglednih kolega. Za Hemijski fakultet znam da je od mnoštva profesora koji su konkurisali odobrio zahtev samo jednom, a među odbijenima je bio i jedan akademik - kaže prof. Tešić.

Dodaje i da o zahtevu da neko ostane na katedri ne odlučuju samo redovni profesori, kao kod prvog izbora, već svi sa katedre, od asistenta pripravnika pa nadalje. Tako mnogi koji su radni vek poklonili nauci, studentima i fakultetu zavise od pojedinačnih raspoloženja, sujeta, interesa itd. Kada odu u penziju, profesori ne mogu da budu članovi čak ni komisija za doktorske disertacije, gde bi njihovo iskustvo i te kako bilo značajno.

- Znam neke koji su želeli da nastave da rade besplatno, pa im ni to nije omogućeno. Po pravilu, lakše "prođu" oni koji se ničim nisu isticali. Na društvenim fakultetima je situacija liberalnija, ali nije dobro ni kada se radni vek produžava neselektivno svima. Posebno je loše na naučnim institutima, gde je moguće produžiti zaposlenje samo ako će to institut da finansira. A instituti nemaju para - dodaje prof. Tešić.

Dekan Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu prof. dr Milo Tomašević / Foto Zoran Jovanović

 

Dekan Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu prof. dr Milo Tomašević kaže da su kod njih malo stroži kriterijumi i od zakonskih, ali kolege najčešće ni same ne traže produženje angažmana.

- Recimo, ove godine niko nije podneo zahtev, a trenutno imamo samo jednog profesora koji radi iako je navršio uslov za penziju. Budući da nove primamo tek kad neko ode u penziju, mladi misle da bi trebalo da dobiju više prostora, što je i razumljivo. Da bi neko ostao, potrebno je da postoji potreba za tim i da dobije dvotrećinsku većinu podrške kolega s katedre, da bi predlog uopšte stigao do Nastavno-naučnog veća. Mora i da ima visoku ocenu u poslednjih nekoliko studentskih anketa - kaže prof. Tomašević.

Mada zakon dozvoljava produženje radnog staža profesoru do navršene 70. godine, pravilo na ETF je da to produženje može biti samo na dve godine.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (5)

Rade

06.08.2020. 15:37

@Mirko - Evi prilika "Ideje". Dva puta potpisujete peticije za produženje roka". Nikada duži rok, od 11.2.-7.10., to je ogledalo stanja u nauci.Dok vi sedite kuci i primate za nerad velike pare, dotle lekari rade danonocno i ne traže odlaganje rokova za davanje terapije pacijentima. Svaka cast pojedincima koji su doprineli u ovoj situaciji.

Petar

03.08.2020. 10:08

Nije problem produžetak, iskustvo, dalji rad, problem je što se ti isti profesori pitaju za sve kao i kada su redovno radili. Više ne mogu reći kada mladi da dobiju priliku, jer ti mladi čekajući da stariji odu postaju i oni matori. Vrlo često su ti matori profesori bezkompromisni, ne slušaju "mlade" i rukovode sve do poslednjeg dana na poslu. Ja sam za to da profesori posle 60. godine ne mogu da vrše nikakve funkcije u okviru fakulteta, a ne sa rukovodećih finkcija da odlaze u penzije, zna se šta im je cilj onda zadnjih par godina vladavine.

BN

03.08.2020. 13:59

@Petar - "Tako mnogi koji su radni vek poklonili nauci, studentima i fakultetu zavise od pojedinačnih raspoloženja, sujeta, interesa itd." Isto kao što mnogim asistentima i docentima, karijera i napredovanje često zavise od raspoloženja, sujete i interesa redovnih profesora, sve do njihovog odlaska u penziju.