SVETO DRVO SPASAVALI SU I SRBI: Krstovdan - praznik sećanja na pronalazak Časnog krsta, simbola Hristove patnje, ali i večnog života

DANAS je Krstovdan, kako narod zove veliki hrišćanski praznik sećanja na dan 325. godine kada je carica Jelena, mati imperatora Konstantina Velikog, pronašla u pećini pod brdom Golgota, krst na kome je razapet Isus. Naredila da je da se taj simbol patnje kojom je sin Božji iskupio ljudske grehove uzdigne na mesto gde je stajao u Hristovo vreme, odakle potiče crkveno ime praznika Vozdviženje Časnog krsta.

Foto B. Subašić

Tog dana počinje fantastična saga o svetinji koja traje već 2.000 godina, a u nju su umešani i Srbi, kao neizbežni začin svih neobičnih svetskih povesti.

Časni krst su, zbog moći koja mu je pripisivana, neprijatelji hrišćana pokušavali da otmu ili da ga unište, a i sami hrišćani su međusobno ratovali da bi se dočepali makar komadića "životvornog drveta". Ovaj naziv potiče iz eksperimenta carice Jelene, koja je pod Golgotom pronašla tri krsta, pa je zaustavila sprovod u blizini da bi utvrdila koji je pravi. Polagala je jedan po jedan krst na pokojnika, a kada mu je prinela Hristov, on je oživeo.

Časni krst je od 325. stajao na Golgoti, u Konstantinovom crkvenom kompleksu Hristovog Vaskrsenja, a povremeno je nošen ispred carskih trupa u ratovima kao steg koji daje nepobedivost. Persijanci su 613. osvojili Jerusalim i odneli svetinju. Romejski car Iraklije, za koga iz istorijskih izvora znamo da je Srbe imao za saveznike, pokrenuo je sve trupe i povratio Časni krst 629. godine. Predanje kaže da je pred kapijom Svetog grada skinuo carske insignije i samo u dugoj košulji, bos, nosio krst na leđima do Golgote. U sedmom veku Jerusalim je opsela velika arapska islamska vojska.

- Narod nevernika je nameravao da iskoreni ime Hristovo i uništi sećanje na krst i (Hristov) grob. Položivši gomilu trupaca, spalili su deo grobnice, a na sličan način želeli su da spale krst, ali su ga hrišćani sakrili, zbog čega su mnogi od njih i ubijeni - zabeležio je Ansel, latinski kantor Svetog groba, posle 1099, kada su krstaši zauzeli Jerusalim.

Oni nisu bili ništa nežniji od muslimana. Arnulf Malekorne, prvi latinski jerusalimski patrijarh, stavio je na muke pravoslavne sveštenike iz Hrama Hristovog Vaskrsenja, da bi mu otkrili gde su skriveni komadi Časnog krsta u Svetom gradu. Tako je zadobio zlatni krst u koji je bio ugrađen komadić svetog drveta, koji je postao najsvetija relikvija krstaškog Jerusalimskog kraljevstva.

Latinski patrijarh ga je nosio pred vojskom uoči bitke, sve do 1167, kada je Saladinova vojska do nogu potukla krstaše, a u okršaju je nestao jerusalimski krst. Veliki komad Časnog krsta čuvan u Konstantinopolju ukrali su krstaši 1204. kada su zauzeli i opljačkali prestonicu Romejskog carstva. Nemanjićka Srbija je tada ostala jedina slobodna pravoslavna zemlja Balkana, utočište istočnog hrišćanstva i zaštitnik Svete Gore.

Zahvaljujući njoj, u skrivnicama i riznicama su sačuvane najsvetije relikvije. O srpskim darovima na Svetoj Gori svedočanstvo je ostavio ruski arhimandrit, veliki putnik i putopisac, Leonid Kavelin: "Na Atosu gotovo svi manastiri imaju delove životvornog drveta: najveći od njih pripadaju manastirima - grčkom Esfigmenu i srpskom Hilandaru, koji je svoje blago dobio na poklon od srpskog kralja Stefana Dušana 1340. godine. Značajan deo svetog drveta je u vlasništvu srpskog manastira Dečanski (u Staroj Srbiji)."

Foto: Фото Б. Субашић

POGLEDAJ GALERIJU

NA METI FANATIKA

ČASNI krst je od pronalaska na meti fanatika koji ne prezaju ni od čega da bi došli do relikvija. Poklonica Eterija je u 4. veku opisala iznošenje dela krsnog drveta: "Episkop sedi i svojim rukama drži oba kraja Krsta i spusti ga na sto, a đakoni ga pažljivo nadgledaju. Sav narod, katihumeni i verni dolaze jedan po jedan do stola, naginju se nad njim, dodirnu čelom, poljube Drvo, i idu dalje. Jednom prilikom jedan od tih je odgrizao deo Svetog drveta i ukrao ga, i to je razlog zašto đakoni sad stoje okolo i nadgledaju."

USPOMENA NA PRVE HRIŠĆANE

SPC slavi 18. januara Krstovdan (u narodu poznatiji kao zimski), kao uspomenu na prve hrišćane koji su primili veru na samom početku hrišćanske propovedi. Praznik se vezuje za Bogojavljenje i krštenje Isusa Hrista, kao i za dan posvećen Svetom Jovanu Krstitelju, koji ga je krstio u reci Jordan. Slavi se uvek uoči Bogojavljenja, spada u nepokretne praznike i obeležava se i kao krsna slava.

Preporučujemo

Društvo

0 1

PO ČASNI KRST U LEDENU VODU: Tradicionalno bogojavljansko plivanje ipak održano u gradovima Srbije, RS i Crne Gore

19. 01. 2021. u 22:10

Srbija

0 1

UROŠU PONOVO ZLATNIK U ĆUPRIJI: Bogojavljenska trka u tom gradu nije održana u Velikoj Moravi već na bazenu

19. 01. 2021. u 14:12

Srbija

0 0

HUMANITARNA AUKCIJA ZA ČASNI KRST: Umesto bogojavljanskog plivanja smederevci skupljaju novac za lečenje Filipa Ivanovića

18. 01. 2021. u 14:19

Srbija

0 0

EPIDEMIJA PREKINULA TRADICIJU: Ove godine bez bogojavljenskog plivanja u Vlasotincu

18. 01. 2021. u 12:45

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije