CRTAJU PORODIČNA STABLA: Đaci škole "Knezova Raškovića" pod Javorom nedeljama tragaju za korenima

Dragoljub Gagričić

13. 06. 2021. u 08:12

NEOBIČAN zadatak već nedeljama đaci Osnovne škole "Knezova Raškovića" u novovaroškom selu Božetići, pod Javorom, postavljaju pred roditelje, ali i bake i deke i starije rodbinu - da zajedno crtaju porodično stablo. Uz grane loze, stariji su se prisećali, a mališani zapisivali predanja kako su sela, planine i reke dobile imena, te stare reči...

ЦРТАЈУ ПОРОДИЧНА СТАБЛА: Ђаци школе Кнезова Рашковића под Јавором недељама трагају за коренима

Čas kaligrafije, uz pero i mastilo / Foto D. Gagričić

Osnovci kažu da su stariji na mukama, ponekad bi dugo "dumali", preturali po sećanjima i nekim starim knjigama, pominjali čitulje i belege u grobljima, pozivali raseljenu rodbinu...

- Uz pomoć dede Milojka zapisala sam o našoj lozi sve do osmog kolena - kaže Jelena Obućina iz sela LJepojevići, đak osmog razreda, a vršnjak Aleksa Popović iz Bukovika, ističe:

- Rodoslov iz knjige "Kazivanje Borisavljevića", Vojislava Subotića, bio je dragocena pomoć, jer od ove stare loze potiču Popovići. Od oca Zorana i priča predaka, u tefter sam uneo da je daleki predak Lazo imao sedam sinova i bili su sveštenici. Ovde svaka familija ima i drugo prezime ili nadimak, po kome se bolje raspoznaju. Nas zovu Bobovići, po pretku sa imenom Bobo.

PROFESOR istorije i geografije Filip Bjelić kaže da nije očekivao takvo interesovanje đaka osmog razreda za zavičajnu geografiju kao vannastavnu aktivnost. Uz porodične korene, tragali su i za poreklom imena sela.

Učenici Zorica Petrićević, Marija Stojić, Danko Zorić i Ana Slavković podsećaju da je selo Trudovo dobilo ime po gljivi zvanoj trud, koju su meštani skidali sa bukava, kuvali, sušili i koristili za pripaljivanje duvana i dim koji omamljuje pčele. U nizu slučajeva listopano drvo bilo je kum: Bukoviku po bukovoj šumi, Tisovici (selu i reci) po stablima tise, a Javoru po istoimenoj šumi. Saznali su i da je austrijski putopisac Feliks Kenic 1888. godine ispod Vasilijina vrha (1.519 metara) i kod tadašnje srpske karaule na Javoru zatekao samo jedno usamljeno drvo javora.

Zanimanje za poreklo toponima - đaci iz Božetića / Foto D. Gagričić

- Neke od starih reči još uvek su u upotrebi i trebalo je samo podstaći šestake, pa su se u rečniku "Arhaizmi moga kraja" nizale stranice i objašnjenja šta znače tefter, ćitab, magaza, alačuge, ljošče, jarina, aber, vakat, guber, ibret, omaja, tandrkača, ćeramida, naćvar... Malo teže je išlo sa prvim potezima u sricanju kaligrafskog pisma, ali će umeće, uz pomoć pera i mastila, pokazati na pozivnicama za Savindan i Dan škole - kaže Vera Jocović, profesor srpskog jezika

TROJE profesora - Filip Bjelić, Vera Jocović i Nataša Bučevac, pokrenulo je inicijativu za utvrđivanje dana škole, koji se ne slavi od 2003. godine, kada je škola promenila naziv. Direktor škole Ana Aranitović kaže da će se školski odbor opredeliti za jedan od datuma iz života kneza Atanasija Raškovića (1697-1753), jedne od najuglednijih ličnosti iz loze beratlijskih knezova na području Starog Vlaha, a i među Srbima u tadašnjoj Austriji.

BLAGO NARODNE RIZNICE

- U NEKIM školama naše opštine su đaci i profesori prihvatili inicijativu za sakupljanje narodnih umotvorina, od izreka i poslovica, do kletvi i zagonetki, legendi i anegdota, koje čuvaju i bogate srpski jezik. Na jesen se očekuje šira akcija i nije daleko dan kada će se izdati knjiga narodne riznice - ističe profesor Bjelić.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)