NE PRIZNAJE BOLEST, RODILA TROJE DECE! Neverovatna priča o Anđelini Trifić (38), neustrašivoj Trsteničanki, oboleloj od cerebralne paralize

Sofija Babović

13. 06. 2021. u 07:39

IMALA je samo tri godine kada su joj u saobraćajnoj nesreći poginuli roditelji Dobrila i Zoran. I tek pet, kada je shvatila da se razlikuje od druge dece. Anđelina Trifić (38) iz Trstenika, obolela je od cerebralne paralize, ali je uz podršku bake Desanke i deke Svetislava, uspela da stane na svoje noge.

НЕ ПРИЗНАЈЕ БОЛЕСТ, РОДИЛА ТРОЈЕ ДЕЦЕ! Невероватна прича о Анђелини Трифић (38), неустрашивој Трстеничанки, оболелој од церебралне парализе

Anđelina sa Emom, Anitom i Bogdanom / Foto S. Babović

Neustrašiva Trsteničanka otišla je i mnogo koraka dalje: završila je Osnovnu školu "Živadin Apostolović" i Srednju ekonomsku školu u rodnom gradu, upisala Ekonomski fakultet u Kragujevcu, udala se, rodila troje dece i danas je sportista, volonter i vodi Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom!

- U svojoj petoj godini postala sam svesna da nešto ne mogu, da se po nečemu razlikujem od drugih - svedoči, za "Novosti", Anđelina Trifić. - Dok su se deca iz komšiluka igrala, trčala, sve to ja nisam mogla. Uvek sam imala neku stolicu ili poljski krevet, kako bih se pridržavala, ili prostorku da mogu da puzim. Kako godine prolaze, postaneš svestan sebe i svojih mogućnosti.

ODLAZAK na studije, gde je stekla zvanje ekonomiste, predstavljao je poseban izazov. Želela je da se osamostali i uspela da postane odličan akademac i da upozna pravi studentski život u Kragujevcu. Bilo je i neprihvatanja, "raznih priča koje povređuju", ali bile su u manjini. Na fakultetu je upoznala prijatelje za ceo život.

U rodni Trstenik, vratila se kada je došlo vreme da pomogne baki i deki, bez kojih nikada ne bi stala na svoje noge. I tada, te 2011. godine, u njen život dolazi budući suprug - LJubiša. Neplanirano, kao i sve lepe stvari u životu, događa se prva trudnoća.

Anđelina i LJubiša sa decom 2018. godine / Foto S. Babović

Vest o začeću donekle je zatekla samo lekare. Anđelina je, međutim, bila odlučna da rodi dete, uprkos opreznim prognozama ginekologa.

ODRŽAVANJE trudnoće bio je izazov: složene analize, poput amniocenteze, otežavali su Anđelini nevoljni pokreti. U Rasinskom okrugu nema ginekološkog stola prilagođenog trudnicama sa invaliditetom, ali je i to, uz dosta volje, junakinja ove priče uspela da savlada tokom tri trudnoće i porođaja koji su morali biti obavljeni carskim rezom.

I sva tri puta, u Kruševcu, jer Trstenik nema porodilište.

- Malo sam se plašila, jer ja i inače otežano hodam - priseća se Anđelina. - Bilo je pitanja koje sam sebi postavljala, a pre svega, da li ću moći tu trudnoću da izguram do kraja. Bogu hvala, sve tri trudnoće iznela sam do termina. Najveći problem mi je bio sam početak, nesigurnost u koordinaciji pokreta, neophodno za brigu o malom detetu: uzimanje, menjanje pelena. To mi je najteže palo, ali tu smo se LJubiša i ja snalazili i, eto, posle 10 godina ljubavi, imamo troje divne i zdrave dece i zaista smo srećni.

SA komplikovanim zdravstvenim stanjem i njemu uprkos, Anđelina je istrčala i 31. Beogradski maraton: 21 kilometar prešla je u invalidskim kolicima i u trenutku kada je bila trudna po treći put! Danas, ne samo da je dobra i požrtvovana majka Aniti (8), Bogdanu (6) i Emi (3), već i vodi Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom, koji je osnovala 2017. Za samo četiri godine, organizovali su brojne kreativne i inkluzivne radionice, sportske događaje, tribine, predavanja, umetničke kolonije...

- Želja mi je da promenim svest ljudi, da aktiviram osobe sa invaliditetom, da se pokrenu u društvenom životu, životu zajednice i sve me to podstiče, to mi i daje snagu da idem dalje - poručuje neverovatna Anđelina.

Anđelina se igra sa decom / Foto S. Babović

LJUBIŠA: NAJHRABRIJA OSOBA

DESNA ruka joj je životni saputnik, suprug LJubiša, koji je prati u svim trenucima u životu. Oslonac je i u radu njenog Centra za samostalni život osoba sa invaliditetom.

- Kod Anđeline su me je privukle njena hrabrost, rešenost i upornost - svedoči LJubiša Trifić. - Ima ljudi koji lako odustaju, ali ona nije takva. Kada nešto reši da uradi, smatram da je to gotovo.

OAZA ZA SVE TRSTENIČANE SA POTEŠKOĆAMA

U CENTRU za samostalni život OSI u Trsteniku uvek je živo. Čak i u najtežim danima epidemije kovida 19, članovi su pronalazili načine da komuniciraju. Sa Anđelinom su redovno u kontaktu.

- Ona je divna osoba, uvek ima razumevanja za sve, za svakoga ko ima bilo kakav problem - kaže Nikola Madžarević, iz Centra OSI. - Čujemo se i telefonom, dosta vremena provodimo zajedno i van našeg udruženja. Svima nama je cilj da postanemo pravo mesto okupljanja svih ljudi sa invaliditetom u Trsteniku.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)