“Znanje imanje”: Treba nam novo selo za nove ljude

NOVINARKI Jasmini Nikitović Stojičić je kao beogradskom detetu selo bilo primamljivo i obožavala je da tu provodi letnje raspuste. Ipak, odrasla je na velegradskom asfaltu, obrazovala se za ekonomistu-turizmologa i uplovila u novinarske vode pre skoro 45 godina, vodeći emisije o mladima, modi i rokenrolu. Zadržavši prepoznatljiv stil i nemiran duh, Jasmina već dve decenije uređuje i vodi emisiju "Znanje imanje".

Foto: Privatna arhiva

- Kada sam počela da uređujem "Znanje imanje" sve mi je izgledalo kao da sam "pala s Marsa", a niko nije hteo posle 5. oktobra da se bavi "seljačkom" emisijom. Znala sam tada samo selo Miokovci kod Čačka odakle je moj otac i gde sam išla kao dete. Selo doživljavam kao bezgraničnu slobodu i ljubav. Naravno, čuvali smo krave kod reke Čemernice, videla sam kako izgleda moba i kako se ljudi spremaju za pijac i vašar. Kada sam započela sa "Znanjem imanjem" imala sam viziju da će Srbija da procveta i da bude bašta Evrope. Ne ide sve tako brzo kao što sam želela i zamišljala, ali mnogo toga se menja - kaže za "TV novosti" Jasmina Nikitović Stojičić.

* Šta ste sve naučili tokom godina bavljenja srpskim selom?

- Upoznala sam predivnu Srbiju. Imamo pogrešnu sliku da preovladava Srbija iz rijalitija, a postoji i ona plemenita, mirna, stvaralačka i koja je zadovoljna mogućnostima. Zahvaljujući emisiji koju vodim bila sam i na kongresima i sajmovima u Južnoj Americi, Africi, Aziji i Evropi. Videla sam kako se proizvodi hrana i na Zapadu i na Istoku. Hrana je deo nacionalnog identiteta i kulture, koja nas uz ritmove, plesove, narodne nošnje i narodno stvaralaštvo čini onim što jesmo. Planeta je veoma raznolika, a mi kao kockica u tom mozaiku smo veoma zanimljivi. Nikako ne smemo da se poništavamo već da sagledamo kvalitete i da shvatimo da smo biser u toj jedinstvenoj kolažnoj slici sveta. I klima i geografija su nam omogućile da proizvodimo hranu vrhunskog kvaliteta sa jedinstvenim ukusima i mirisima što bi trebalo da sačuvamo za nove generacije.

* Koje nam još mogućnosti podneblje pruža i kako da ih usavršimo?

- Imamo geografski zaštićene proizvode, poput pirotskog kačkavalja ili bermet vina iz Sremskih Karlovaca, samo je bitno da sačuvamo pirotsku ovcu i fruškogorsko grožđe jer bez toga nema ni proizvoda. Nekada se na svetskim berzama kvalitet merio prema ariljskoj malini ili gročanskoj breskvi. Važno je da sami vidimo koliko je vredno ono što imamo zato što industrijska i "brza" hrana nema hranjive vrednosti koje su čoveku potrebne. Naša ogromna mogućnost leži u mladima koji sa porodicom žele da žive na selu, ali ne samo kao proizvođači hrane već i kao umetnici, programeri, arhitekte... Sela su počela da nam odumiru i verujem da ovom vremenu treba novo selo za nove ljude. Ono bi nudilo infrastrukturu primerenu sadašnjem čoveku, što podrazumeva put, internet, poštu, vodovodnu i kanalizacionu mrežu. Dakle, skoro sve što ima grad, ali uz bašte, voćnjake, vinograde...

* Na šta bismo još mogli da obratimo pažnju u vezi sa proizvodnjom hrane?

- Trenutno su hit u svetu nano tehnologija i precizna poljoprivreda, ali ona bi trebalo da se razvija ka biološki vrednoj hrani. Dakle, da budemo odgovorni prema kvalitetu zemljišta, vode i hrane, što znači da pomirimo ekonomiju i ekologiju. Ukoliko se u Vojvodini uskoro ne promeni način razmišljanja i ako proizvođači ne budu sputani u uništavanju humusa, koji je za vrlo kratko vreme sa pet pao na dva procenta, ostaće nam od crnice, za koju smo govorili da može da hrani celu Evropu, samo glina na kojoj ništa neće moći da raste. Ako zarad velikog prinosa i profita ne vraćamo život u zemljište ono će da umre. Tada ćemo izgubiti najvažniji resurs, a velika odgovornost je u rukama proizvođača.

* Gde vidite srpsko selo u narednih dvadeset godina?

- Želim da Srbija zaista bude bašta Evrope. Zamišljam da domaćinstva, koja imaju oko 10 ili 20 hektara zemljišta za obradu budu zaokružena celina: proizvodnja biološki vredne hrane, eko-etno turizam, prerada u okviru domaćinstva i prodaja proizvoda na njegovom pragu. Tako ćemo dobiti ekonomiju opšte dobrobiti koja je već zaživela u Austriji. Ona ruši doktrinu koja je doskora važila za kapitalizam, a to je da se on bazira na konkurenciji i "grabljenju" kapitala. Ekonomija opšte dobrobiti zasniva se na saradnji tako da i proizvođačima i potrošačima bude dobro. Čovek koji u njoj učestvuje trebalo bi da bude u skladu sa samim sobom, socijalnom sredinom i prirodom. Možda ovo bajkovito zvuči, ali mislim da je moguće jer sam se uverila da je ostvarivo. Takođe, pre epidemije svetske statistike su pokazivale da skoro 40 odsto ljudi želi autentičan odmor. Što možemo da im ponudimo uz nama osobeno gostoljublje.

KONCERT "STONSA" PORED KRAVA

* KAKO se emisija o poljoprivredi uklapa sa vašim rokenrol stilom?

- Pripadam rokenrol generaciji i idem na sve koncerte "Stonsa" u okruženju. Poslednji je bio u blizini Graca u planinama na farmi. Tako su "Stonsi" imali koncert pored krava koje muču, što me je podsetilo na moju priču i posebno povezalo sa njima. Život je interesantan, a do vas je da li ćete ući u kalup ili ćete svojom idejom da pravite nove ograde - zaključuje Jasmina.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije