RASKOŠNI VERSAJ BLISTA ČETIRI VEKA: "Novosti" u poseti čuvenoj francuskoj palati povodom velikog jubileja (FOTO/VIDEO)

KADA je pariski nadbiskup Žan-Fransoa de Gondi 1632. godine prodao "versajsku zemlju i gospodstvo" kralju Luju Trinaestom, na mestu današnjeg raskošnog dvorca nalazila se samo vetrenjača. Ubrzo je udaren temelj palati koja, tako, ovih dana, slavi puna četiri veka od početka gradnje. Tim povodom, od utorka se, posle punih deset godina restauracije, otvaraju i privatne odaje Marije Antoanete, njen skriveni svet sa sobama, budoarom, bibliotekom i bilijarskim kabinetom, a "Novosti" su imale priliku da obiđu ceo posed i prenesu deo ove raskoši.

Foto: Goran Čvorović

Zahvaćen fobijom od otvorenog prostora i javnih skupova, Luj Trinaesti je poželeo da se udalji od gradske buke i halabuke, pa je na mestu gde je dolazio u lov odlučio da podigne dvorac. Ime prvog arhitekte se ne zna, ali je poznato da je graditelj bio izvesni Nikola Io. Kasnije su se kroz vreme menjali arhitekti Luj Le Vo, Žil Arduen Mansar, Rober de Kot, Žak Gabrijel, Anž Žak Gabrijel, Frederik Neve, Filiber Le Roa i Dominik Pero.

Pomenuti dunđer Io je podigao zdanje dugo svega 35 metara i široko samo 5,80, na koje su se kasnije nadograđivali drugi, sve do današnjeg izgleda. Luj Trinaesti je u početku lično učestvovao u elaboraciji građevinskih planova. Ceo posed je bio okružen terasom i parkom na dva hektara koji je osmislio kraljevski baštenski indendant Žak Boaso. Mnogo poznatiji kasnije biće Šarl Le Bren i Andre Le Notr.

Luj Trinaest se ovde uselio već 1624. godine. U svojoj maloj palati, primao je s vremena na vreme svoju majku Mariju Mediči i suprugu Anu Habzburšku. Nikada tu nisu zanoćile, jer dvorac nije imao ženske apartmane. Radovi na proširenju palate započeli su 1631, ali je kralj ubrzo, kroz tri godine, preminuo, a Ana Habzburška, koja je preuzela vladarske konce, jer je prestolonaslednik Luj Četrnaesti imao samo četiri i po godine, izbrisala je Versaj iz registra kraljevskih rezidencija sledećih punih 18 godina. Ali, mali Luj Četrnaesti je tu 1641. najpre sklonjen od epidemije variole, da bi budući Kralj Sunce, već sa trinaest godina, 1651. tu dolazio u lov. Kasnije je odlučio da ovde podigne "najlepšu palatu u Evropi".

Malo pomalo, rastao je raskošni dvorac. Konačno, kralj je 1682. odlučio da centralnu vlast preseli u Versaj, a u dvorcu su se smestile hiljade ljudi. Uz kraljevsku porodicu, tu je bila i njihova svita, oni koji su ih služili, oficiri i kurtizane, sluge i trgovci. Sve su ih zvali "ljudima iz dvorca".  

Danas kraljevsku palatu u Versaju godišnje obiđe oko sedam miliona ljudi, što je svrstava u jednu od najposećenijih istorijskih građevina na svetu. Nema stranog jezika koji se tu neće čuti. Svakoga dana, ovde hrle turisti sa svih kontnenata da u neizbežni objektiv uhvate tajne rezidencije Lujeva, Četrnaestog, Petnaestog i Šesnaestog.

Tu posetioci razgledaju odaje oslikanih plafona, kraljev apartman, kabinet Luja Četrnaestog s njegovim radnim stolom ili kraljičinu sobu u kojoj je rođeno "19 beba Francuske", po ondašnjoj tradiciji pred očima celog dvora, među kojima i Luj Petnaesti. Hodaju Galerijom ogledala koja ih povezuje, i gde je 28. juna 1919. mirovnim sporazumom okončan Prvi svetski rat. Poseta parku poseban je doživljaj, u šetnji između fontana, kanala kroz koje protiče 4,5 miliona litara vode na sat u zatvorenom sistemu i geometrijski parcelisanog rastinja.

Park se danas prostire na 815 hektara, dok je pre Revolucije imao čak 8.000. Staze su dugačke 43 kilometra, a posed je opasan ogradom sa 16 ulaza. U spoljnom prostoru postavljene su 824 skuplture. Sve to govori o grandioznosti koja je krasila Lujeve.

Tu i danas dolaze svetske vladarske glave, a organizuju se i važni međunarodni skupovi i samiti. Ispred dvorca, parkirani autobusi sa najrazličitijim mogućim registarskim tablicama. Po žestokom pariskom suncu, krajem juna, neke dame i dalje spas traže pod suncobranima. Oni manje romantični, kriju se pod obodima šešira. Kupuju ih od prijatelja Senegalaca koji ispred, na ogromnom kamenom platou, prodaju i minijature Ajfelove kule. Da se zna kad se došlo u Pariz.

ŠUMARCI SA TRISTA HILjADA CVETOVA

Posetioce nadgleda i na usluzi im je petsto agenata, a ovde radi i 60 baštovana, 15 konzervatora, 9 istoričara umetnosti, 9 radnika na funkcionisanju fontana... Svake godine u parku se posadi 300.000 cvetova, postoji 16 šumaraka, dok se u Zimskoj bašti, odnosno Oranžeriji, čuva 1.600 stabala.

HILjADE SLIKA, SKULPTURA, KOMADA NAMEŠTAJA...

Zdanje u kojem su kralj i vlada stolovali od 1682. do 1789. godine, s izuzetkom perioda regenstva od 1715. do 1723,  koje je 1837. godine postalo Muzej istorije Francuske, a od 1979. svrstano u svetsku baštinu, broji 2.300 odaja, od kojih su oko hiljadu dostupne posetiocima. U njima ima 7.727 komada nameštaja, 6.938 slika, 3.074 skulpture, 426 lustera, 156 zidnih satova...

Foto: Goran Čvorović

Foto: Goran Čvorović

Foto: Goran Čvorović

Foto: Goran Čvorović

Foto: Goran Čvorović

Foto: Goran Čvorović

Foto: Goran Čvorović

Foto: Goran Čvorović

Foto: Goran Čvorović

Foto: Goran Čvorović

Foto: Goran Čvorović

Foto: Goran Čvorović

Foto: Goran Čvorović

Foto: Goran Čvorović

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije