BEOGRAD ME JE OČARAO: Koliko je nedavno preminuli Frederik Miteran voleo Srbiju

Poštovanje između Francuske i Srbije je uzajamno. I moj stric Fransoa Miteran je voleo Srbiju. Imao je instinktivne simpatije prema srpskom narodu.

Foto: Goran Čvorović

Tim rečima je, ne tako davno, pre samo godinu i po, u ekskluzivnom intervjuu za "Novosti", govorio Frederik Miteran, nekadašnji francuski ministar kulture i nećak predsednika Fransoa Miterana, koji je u 76. godini u četvrtak preminuo u Parizu, posle kraće i teške borbe protiv raka.

Smatrao je da srpski manastiri s Kosova treba da budu u Srbiji. Govorio da Francuzi i Srbi dele istu istoriju, tradiciju, odnos prema kulturi i savezništvu. Imao je mnogo poštovanja prema Peteru Handkeu. Priznao je da ga je na početku sukoba u bivšoj Jugoslaviji ponela klima na Zapadu.

- Mislio sam da Kusturica greši što podržava Srbe. Kasnije sam se toga stideo. Izvinio sam se Kusturici i on je to iznenađenje prihvatio. Veliki je reditelj – kazao nam je Frederik Miteran.

Bio je po mnogo čemu poseban. Ministar, akademik, poslanik, ali i čovek od pera, književnik, novinar, televizijski voditelj, hroničar kraljevskih porodica, reditelj, ljubitelj filma, erudita. Teško je bilo dokučiti i njegovo političko opredeljenje. Javnost se veoma začudila kada je kao naslednik slavnog levičarskog prezimena, prihvatio portfelj u vladi desničarskog predsednika Nikole Sarkozija. Ali, to je bio Frederik Miteran: nikome se nije do kraja priklanjao, a njegovo poverenje trebalo je zaslužiti. Baš je u razgovoru za "Novosti" objasnio kako gleda na politiku, u rasponu shvatanja od miteranovske levice do republikanske svesti generala De Gola. Jer, život čine nijanse.

Njegov stan u blizni francuske skupštine, ušuškan i načičkan knjigama, figurinama, vazama, fotografijama, sitnim umetničkim predmetima, ličio je na scenografiju za film o sveznadaru. Među ovim znamenjima, nalazila se i razglednica Narodnog pozorišta u Beogradu, nastala početkom prošlog veka. Doneo je s jednog od putovanja u našu prestonicu. Obožavao je i film o krunisanju kralja Petra iz 1904. godine. Davao je savete oko restauracije dvoraca u Srbiji. Angažovao se da kolekcija slika kneza Pavla bude prikazana Francuzima. U Beogradu su mu se dopali  Kalemegdan, Knez Miahilova ulica, Spomenik zahvalnosti Francuskoj, obale Dunava, stari deo grada, Palata Albanija.

- Očarala me je umetnička slika u galeriji s ovom palatom i ljudima koji čekaju tramvaj. Podsećala me je na stil slikara s Monmartra – prisećao se.  

Poslednji put bio je u Srbiji 2015. godine. Želja mu je bila da tokom jedne od sledećih poseta obiđe Novi Beograd, ode u Beli dvor, vidi srpske manastire na Kosovu. Nažalost, neće mu se ispuniti. Smrt je bila brža.

STRIC FRANSOA

Za svog strica Fransoa Miterana imao je veliko poštovanje. Govorio je da je njegova ljubav prema Srbiju proisticala i iz njegovog obrazovanja. U privatnom životu francuski šef države je, kaže, bio dosta strog, a tek je pred kraj života postao predusretljiv prema svojim sinovima i njemu.

Foto: Goran Čvorović

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije