MAKRON STOJI PRED VATERLOOM: Šta znače sto dana koje je francuski predsednik zatražio za smirivanje nacionalnih strasti

Svi oni političari, koji od opozicije traže famoznih sto dana primirja, za postizanje prvih rezultata, izvesno ne znaju za poreklo ovog običaja, inače to sigurno ne bi radili, zbog simbolike koju to sa sobom nosi. To je, izgleda, bio slučaj i sa francuskim predsednikom Makronom, iako običaj potiče baš iz Francuske, što mu se, sad, obija o glavu. Sto dana su dobijali i prethodni predsednici, i u Francuskoj, i u svetu, ali je sada, baš na Makronov račun, iz prašine istorije izvučeno pravo, negativno značenje ovog termina.

Foto: Profimedia

Mnogobrojni predsednici vlada i država u svetu traže političko primirje prvih sto dana na vlasti po završetku izbora, da bi mogli da uhvate zalet u sprovođenju mera. Tražio je to, doduše iz drugih razloga, i Makron, 17. aprila, kada je obećao nacionalni program smirivanja strasti posle nereda i protesta izazvanih nepopularnom penzijskom reformom, da bi za to vreme mogao mirno da stavi na noge obećane reformske poteze zamišljene da ublaže nezadovoljstvo.

Tih sto dana se u tradiciji vezuju za Napoleona i njegov neuspešni povratak na vlast. Po porazu u Ratu šeste koalicije, od Austrije, Pruske, Rusije, Švedske, Velike Britanije i nekoliko nemačkih zemalja, Napoleon je morao da abdicira 6. aprila 1814. godine i, kao što se zna, proteran je na ostrvo Elba.

Imao je samo jednu ideju – kako da ponovo stupi na vlast. U februaru 1815. godine iskoristio je odsustvo engleskog komandanta Kempbela koji je kontrolisao ostrvo i pobegao, najpre brodom, da bi zatim, usput okupljajući pristalice, 20. marta trijumfalno ujahao u Pariz, odakle je novi suveren Luj Osmanaesti utekao dan ranije.

Tako je započeo zaokruženi period od famoznih sto dana. Napoleon je za to vreme pokušao da uspostavi ustavnu monarhiju, nadao se stabilnom povratku na vlast, ali se pobednički deo međunarodne zajednice s time nije slagao, a pravi fijasko nastupio je Napoleonovim porazom u Vaterlou 18. juna, posle čega je nekoliko dana kasnije definitvno svrgnut i interniran na ostrvo Sveta Jelena.

Sto dana prvi put kao sinonim za krah drugog Napoleonovog mandata prvi je pomenuo prefekt Šabrol de Volvik, povodom vraćanja Luja Osamnaestog u Pariz u julu iste godine. Ta činjenica izučava se na svim francuskim političkim školama.

Sto dana “primirja” koji uskoro ističu Makronu, politički analitičari često ovih dana nazivaju “Makronovim Vaterloom”. Mir je pokušao da vrati kroz okretanje uslovima rada, što je imalo za cilj da smiri levicu, ka regulisanju imigracije, što je ciljalo nezadovoljne desničare, i popravljanju stanja u školi, što je briga svih. Čak 78 odsto građana misli da u tome nije uspeo.

Održano je u međuvremenu i nekoliko protesta zbog penzijske reforme. Ni Makron nije ćutao za tih sto dana, obratio se puno puta preko štampe. Došlo je i do nereda zbog ubistva sedamnaestogodišnjeg mladića tokom policijske kontrole. Danima su gorele ulice. Zli jezici kažu da su paljevine prestale na insistiranje dilera koji zbog nereda u predgrađima nisu mogli na miru da prodaju drogu, a ne zbog akcija vlasti.

Makron je sada izvršio kozmetičke promene u Vladi, zadržao premijerku Born, predložio neuverljive mere, smatraju njegovi protivnici. A takvih je, prema citiranom ispitivanju javnog mnjenja, mnogo. Francuzima, očigledno, preti vruća politička jesen, s krizom čiji se kraj ne nazire, posle isteka famoznih sto dana.

NAPADAČKA APSTINENCIJA

U modernoj Francuskoj istoriji, sto dana "napadačke apstinencije" su dobijali predsednici koji se u principu biraju početkom maja, da bi, zatim, mesec dana kasnije, usledili i opšti izbori, posle čega ide i pauza za godišnje odmore, koja nije pogodna za političke analize i okupljanja. Sada će, posle Makronove epizode s ovim terminom svi mnogo više paziti kada će ga i kako upotrebiti. 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije