NAROD SPAS VIDI U DESNICI: Populisti nude izlazak iz krize u Evropi

Učestale krize, sve veća poskupljenja, dolazak migranata, pretnje ratovima, nestašice, usporena administracija, samo su neki od razloga zbog kojih desnica sve više cveta na evropskom tlu.

FOTO: AP/Tanjug

Ideal socijalne pravde odavno više nije ekskluzivitet levice, pa radnička klasa sve više spas traži u čvrstom diskursu desničarskog korupsa koji deklarativno staje u odbranu nacije i tradicionalnih vrednosti. Levica se sve više koncipira kao internacionalna kategorija, a nevolje su viđene kao nešto što dolazi spolja. Klasični liberalni levičari i desničari, koje sve trpaju u isti koš socijaldemokrata, očigledno više nisu rešenje za nagomilane probleme običnih građana.

Čak i u jednoj Francuskoj, gde je krajnja levica uvek imala jako uporište, posle nedavnih protesta skočio je najviše rejting krajnje desničarskog "Nacionalnog okupljanja" koji, apsurdno, na tim protestima nije ni učestvovao. Socijalista ovde odavno više nigde nema na političkom radaru. Građani, jednostavno, levici sve manje veruju. Utisak je da se izlazak iz kriza koncipira samo kroz čvrstu ruku.

U Finskoj je, tako, konzervativac Peteri Orpo pre nekoliko dana preuzeo premijersko mesto od socijademokratkinje Sane Marin, a vladaće u koaliciji u kojoj se nalaze i krajnji desničari iz redova "Pravih Finaca". Klasični desničari su osvojili 20,8 odsto, krajnji čak 20,1, dok su socijaldemokrate treće sa 19,9.

Izrazito desnu orijentaciju odabrali su i Grci na upravo održanim izborima, ne samo glatkom pobedom "Nove demokratije" premijera Kirjakosa Micotakisa koja će imati 158 od 300 poslanika, već i prodorom krajnje desnice čije će tri stranke s ukupno oko 13 odsto, imati 35 poslaničkih mesta. 

Poslednji udarac vladajuća levica Pedra Sančesa je nedavno inkasirala na regionalnim i lokalnim izborima u Španiji iz kojih je kao pobednik izašla desničarska Narodna partija Alberta Nunjesa Fejiha. Odnos od 32 prema 28 odsto nije na prvi pogled tako drastičan, ali su narodnjaci osvojili 9 od 12 regiona, krajnje desničarska partija Voks je u uzletu i postala je treća snaga u zemlji, dok je krajnje levičarski Podemos doživeo krah. Sve to je nateralo premijera da raspusti parlament i za kraj jula raspiše prevremene opšte izbore koji su na programu bili krajem godine.

Krajnji desničari rastu i Švedskoj. "Švedske demokrate" Džimija Akesona neprestano dobijaju na rejtingu, pa su sa 0,02 odsto 1988. kada su osnovani, stigli do 20,5 odsto prošle godine i postali druga po rangu politička snaga u zemlji. Udesno odlazi i Slovačka, dok su to već učinile Mađarska, Italija...

Istovremeno, ne rastu samo desničarske snage u Evropi, već se i liberalna levica i centar, poput vlasti u Francuskoj, preorijentišu više desno, da bi odgovorile na izazove migracija ili protesta, pokušavajući tako da idu naruku desnici i smanje nezadovoljstvo građana u prvom slučaju, ili da sačuvaju vlast, u drugom.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije