U "TITANU" BEZ KISEONIKA, SPASIOCI NE GUBE NADU: Nastavila se potraga za izgubljenom podmornicom

PROCENE američke obalske straže govorile su da je petorici putnika u maloj podmornici "Titan" juče nestalo kiseonika, ali spasilačke ekipe i dalje ne odustaju od potrage za izgubljenom podmornicom. Kapaciteti plovila angažovanih na potrazi podmornice kojoj se izgubio svaki trag još u nedelju ponovo su prošireni, a timu se juče pridružila i francuska podmornica-robot "Viktor 6000", sposoban da se spusti na 6.000 metara dubine.

Foto: Profimedia

Predvodnik misije spasavanja i prvi okružni komandant američke obalske straže Džon Mauger izjavio je juče da je operacija pronalaženja nestale podmornice još uvek aktivna.

- Nastavljamo da držimo članove posade i podmornice u našim mislima dok nastavljamo sa potragom. Svesni smo da nam vreme ističe, ali smo i dalje aktivni. Koristimo opremu koju imamo na dnu, vozila na daljinsko upravljanje kako bi proširili sposobnost pretrage - rekao je Mauger.

Zvukovi koji su radari detektovali u utorak i sredu takođe su uticali da se proširi područje pretrage. Spasioci "Titan", podmornicu sa peteoro putnika koji su se ohrabrili da na dubini od 3.800 metara izbliza vide olupinu "Titanika", koji je potonuo 1912. godine, traže na površini većoj od Konektikata i na dubini od četiri kilometara. No, i dalje se ne zna odakle potiču registrovani zvukovi. Međutim i pored toga, pojedini strunjaci nisu optimistični.

- Svi smo videli izveštaje o zvukovima koji su otkriveni. Ali činjenica da je područje pretrage i dalje toliko veliko ukazuje na to da niko nije sa sigurnošću mogao da locira odakle ti zvuci dolaze - rekao je pomorski geofizičar dr Rob Larter.

Larter se nadovezujući na ranije spekulacije da su zvuci potekli od člana posade koji je rukama lupao o trup plovila izjavio da sumnja da je došlo do toga jer su zidovi "Titana" napravljeni od ugljeničnih vlakana, nisu čelični.

- To je kao da lupate o balvan, umesto da udarate u zvono, manje je glasno i prigušenije, tako da to nije oštar, jasan zvuk. To se ni blizu ne može širiti kroz vodu - objasnio je on.

Petoro putnika koji su se ukrcali na podmornicu u nedelju su ronilac francuske mornarice u penziji i poznati istraživač Pol Henri Nargeolet, pakistanski biznismen Šahzada Davud i njegov sin Suleman, milijarder i istraživač Hamiš Harding, kao i izvršni direktor i osnivač firme "Oušen Gejt", koja je organizovala turističku turu, Stokton Raš. Kako im je prema procenama kiseonik iz rezervi iščezao juče u 13.00 časova po našem vremenu juče se otvaralo veliko pitanje koliko dugo putnici mogu da prežive.

Stručnjak za hiperbaričnu medicinu na Univerzitetu Memorijal u Sent Džounsu na Njufaundlendu doktor Ken Ledez za britanski javni servis je izjavio da bi, u zavisnosti od uslova, neki od petoro putnika mogli da ostanu u životu duže nego što se očekivalo.

- Zavisi od toga koliko im je hladno i koliko su efikasni u očuvanju kiseonika. To nije kao kad ugasite svetlo, već kao da se penjete na planinu, kako temperatura postaje hladnija i metabolizam opada u zavisnosti od toga koliko se brzo penjete na tu planinu - rekao je on.

No, doktor Ledez je istakao i da nedostatak kiseonika ne predstavlja jedinu opasnost za ljude u podmornici.

- Posadi je možda nestalo struje, što bi moglo imati ulogu u kontroli količine kiseonika i ugljen-dioksida unutra. Kako nivo kiseonika opada udeo ugljen-dioksida koji izdiše posada će rasti sa potencijalno fatalnim posledicama. Kada se oni povećaju, ugljen-dioksid postaje sedativ, kao anestetički gas, od čega osoba kreće da spava. Previše gasa u krvotoku može ih ubiti - objasnio je on.

Doktor Dejvid Kornfild, pulmolog sa američkog Stenforda za "Njujork tajms" je ispričao da ljudi zarobljeni u podmornici mogu sebi da obezbede još nekoliko sati kiseonika za disanje ukoliko ostanu pribrani i ako im udisaji budu manje duboki i ređi nego što je uobičajeno.

- Na primer, ukoliko uspore disanje dovoljno da sebi osiguraju još deset odsto više vremena (od 96 sati dostupnog kiseonika koliko su imali na početku), to bi dodalo devet sati za opstanak do mogućeg spasavanja - ocenio je Kornfild.

"Viktor 6.000" seče krhotine

FRANCUSKA podmornica "Viktor 6.000", koja se koristi u ovoj fazi potrage, sposobna je da dopre do morskog dna i prenese slike na površinu. Podmornicom upravlja iskusni tim sa francuskog istraživačkog instituta "Ifremer". Radeći u četvoročasovnim smenama, tim od dva pilota će rukovoditi navigacijom i kontrolisati kretanje iz kontrolne sobe na površinskom brodu. Svetla i kamere koje "Viktor" ima na brodu omogući će timu na površinskom brodu da u realnom vremenu vidi šta se nalazi na dnu okeana na udaljenosti koja je otprilike jednaka malom teniskom terenu. Francuska podmornica, takođe, ima dve mehaničke ruke sposobne za izuzetno delikatne manevre kao što su sečenje ili uklanjanje krhotina.

Rašova supruga potomak bračnog para sa "Titanika"

SUPRUGA osnivača kompanije "Oušn Gejt" Stotona Raša, koji se nalazi u podmornici, Vendi, potomak je Isidora i Ide Štraus koje su poginuli u 1912. godine kada je "Titanik" potonuo. Rašova izabrnaica je direktorka komunikacija u "Oušn Gejtu" i bila je na tri ekspedicije do olupine "Titaniku". Štrausovi su bili među najbogatijim putnicima na brodu. Isidor i njegov brat Nejtan su bili suvlasnici čuvene robne kuće "Mejsis". Preživeli su ispričali da je Isidor odbijao da sedne u čamac za spasavanje dok ne uđu sve žene i deca sa broda, dok je Ida odbila da ide bez svog supruga. Navodno su zajedno u zagrljaju potonuli zajedno sa brodom.

Njihova tragična sudbina navodno je bila inspiracija za scenu u filmu "Titanik" Džejmsa Kamerona. U jednoj od potresnih scena dok brod tone prikazan je bračni par koji se grli u krevetu dok voda raste oko njih. Prema arhivi "Njujork tajmsa", Isidorovo telo pronađeno je u moru oko dve nedelje nakon potonuća, dok Idini ostaci nikada nisu pronađeni.

Ne smemo dozvoliti da se ponovi

POZNATI biolog i okeanograf poznat po nadimku "lovac na olupine" Dejvid Mirns izjavio je da bi incident koji se dogodio sa "Titanom" trebalo da bude poučno iskustvo.

- Smatram da bi trebalo da se sprovede istraga. Ne možemo dozvoliti da se ovakve stvari dešavaju, a moja industrija treba da se osvrne oko sebe i razmisli o dovođenju putnika na tako udaljene lokacije i velike dubine jer ako stvari krenu naopako, postoji vrlo, vrlo malo opcija za oporavak - objasnio je on.

On je istakao da činjenica da "Titan" nije dobio beznedonosni sertifikat veliki razlog da budemo zabrinuti.

Kameron: Najoapsnije mesto na svetu

POZNATI reditelj Džejms Kameron koji je režirao čuveni filmski hit "Titanik" pre nekoliko godina je upozoravao koje sve opasnosti vrebaju oko olupine poznatog broda. On je izjavio da je reč o jednom od najopasnijih mesta na planeti. "Nije baš da ste u mogućnosti da pozovete pomoć na putu da vam pomogne", rekao je on 2012. godine. Kameron je i pored svega toga dodao da je videti ono što nijedan čovek ranije nije video bio bolji osećaj za njega nego svi crveni tepisi i slava koju mu je film doneo. On se prvi put do olupine spustio 1995. godine, a ostatke broda je uživo video više od 30 puta.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije