BITKA ZA KRIM MOGLA BI DA ODLUČI RAT: Ruske snage se ukopavaju dok se ukrajinski borci spremaju da „deokupiraju“ poluostrvo
PARAFRAZIRAJUĆI reči ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, sve je počelo sa Krimom, a sve će se tu i završiti. Kada je Rusija prvi put okupirala Krim 2014. godine, to je bila velika pobeda za Putina, koji je uspešno nazvao blef Zapada nastavljajući da aneksira poluostrvo uz minimalno međunarodno protivljenje.
Ukrajinski posmatrači izveštavaju da Rusija kopa rovove duž severne Oobale Krima, aktivno regrutujući radnike da pomognu u utvrđivanju oblasti oko Perekopske prevlake, uskog pojasa zemlje koji povezuje Krim sa ostatkom Ukrajine.
Rusija je kontinuirano jačala to područje od svoje prvobitne okupacije 2014. godine, u skorije vreme udvostručujući odbranu svaki put kada se ukrajinske snage približavaju. Kao rezultat toga, i uski kopneni most i susedna obala zaliva Sivaš sada su otporni na napad.
Uzevši u obzir glasine o prisilnoj evakuaciji svih preostalih civila, pošteno je reći da se Rusija sprema da se nešto dogodi u toj oblasti.
ZAŠTO JE KRIM VAŽAN
Zelenski je uvek smatrao da se rat u Ukrajini mora završiti oslobođenjem Krima. U svom noćnom obraćanju, avgusta 2022, rekao je:
Rusija je naše poluostrvo, koje je uvek bilo i biće jedno od najboljih mesta u Evropi, pretvorila u jedno od najopasnijih mesta u Evropi. Rusija je na Krim donela represiju velikih razmera, ekološke probleme, ekonomsko beznađe i rat.
Shodno tome, ovo je izazvalo oštru retoriku iz Moskve, nedavno od bivšeg ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva koji je upozorio da će Moskva upotrebiti „apsolutno svako oružje“ ako Ukrajina pokuša da povrati poluostrvo – što mnogi smatraju nuklearnim oružjem.
Krim je neverovatno značajan na strateškom nivou. To je baza ruske Crnomorske flote i pruža kritičan pristup trgovini kroz luke kao što je Sevastopolj. Ali u smislu narativa o sukobu, Putin i njegovi saveznici su utkali Krim u ruski nacionalni mit, uokvirujući ga kao vitalni deo nacije. Gubitak regiona bi bio ponižavajući i skup za režim.
Godinama je ideja da Ukrajina povrati Krim izgledala više nego daleka. Ali vojni uspesi Kijeva na kraju 2022. od tada su promenili ovu percepciju, a ponovno zauzimanje Hersona u septembru dovelo je Ukrajinu na udarnu distancu.
Do sada je pretnja nuklearnim odgovorom izgledala kao blef, a Rusija nije uspela da to uradi, uprkos nizu napada Ukrajine na tamošnja ruska vojna postrojenja. A narativ Kijeva o potrebi da oslobodi svu teritoriju koju je Rusija okupirala od 2014. dobija međunarodnu podršku. Prolećna ofanziva na jug je skoro potvrđena, sa navedenim ciljem da se Krim odseče od ruske podrške.
Ali sama bitka za Krim je još daleko. Pre nego što dođe do bilo kakve direktne ofanzive, potrebno je uraditi značajnu osnovu. Ipak, operacija koja je nekada izgledala nemoguća sada ozbiljno razmatraju obe strane.
Ukoliko dođe do vojne operacije, borba protiv Krima neće biti laka. Opcije kao što su amfibijski ili vazdušni napad su previše rizične, s obzirom na to da Rusija još uvek ima ispravnu pomorsku i protivvazdušnu odbranu.
Direktan pristup bi doveo do masovne ukrajinske ofanzive niz Perekopsku prevlaku. To bi moglo dovesti do toga da se ukrajinske snage usmere u oblast koju Rusija trenutno pojačava, što je daleko od idealnog.
Ako postoji mesto da se zaustavi ukrajinska kopnena snaga, to bi se desilo ovde. Zemljouz je idealna tačka gušenja, sa malo prostora za manevar. Ovaj najnoviji krug odbrambene konstrukcije pretvara ovo područje u zastrašujuću poziciju – uski prostor je idealan za rusku masovnu artiljeriju.
Kopnene snage koje su u napadu bile bi u veoma nepovoljnom položaju, čak i kada bi posedovale pomorsku i vazdušnu nadmoć, što se na žalost Ukrajine ne može pretpostaviti. Sa efikasno branjenom prevlakom, Krim postaje ostrvo. Ova vrsta izazova će zahtevati različite veštine i opremu za rešavanje, za razliku od bilo koje operacije koje je do sada sprovodio.
Nije slučajno što se njegovo ime - Perekop - otprilike prevodi kao "rov". Prevlaka je bila utvrđena od strane mnogih velikih sila tokom vekova i istorija nam govori da će je biti teško ponovo zauzeti direktnim napadom.
Do trenutka kada Ukrajina krene u kontraofanzivu na jugu, realnost na terenu bi trebalo da izgleda drugačije. Ruske zimsko-prolećne ofanzive u oblastima Donjecka i Luganska su posustale, a invazione snage su pretrpele značajne gubitke u mesecima teških borbi u Bahmutu. Ruski vojni moral je navodno blizu tačke loma sa izveštajima o trvenjima između regularne vojske i plaćenika Vagner grupe.
Prvi cilj bilo koje ukrajinske južne ofanzive bio bi da se poluostrvo potpuno izoluje od snabdevanja. Uprkos popravkama na Kerčkom mostu, jedinoj putnoj vezi između Krima i Rusije, pokazalo se da je on ranjiv i njegovo ponovno zatvaranje bi značilo da bi Rusija morala da se snabdeva morskim ili vazdušnim putem, što je neodrživo u bilo kom periodu. Ako poluostrvo bude odsečeno, rusko prisustvo na Krimu postaje neodrživo.
Utvrđenja koja se navodno pripremaju pre mogućeg ukrajinskog napada pokazuju da Moskva, barem, ozbiljno shvata ovu perspektivu. Ali mnogo će zavisiti od toga da Kijev dobije superiorno oružje u dovoljnim količinama da pokrene napad.
Jedno je ipak izvesno – ishod bitke za Krim biće odlučujući trenutak u toku sukoba.
BONUS VIDEO - POGLEDAJTE ISPALjIVANjE "MOSKIT" KRSTAREĆE RAKETE: Vežbe ruske Pacifičke flote u Japanskom moru
Preporučujemo
SPALjEN HRAM UPC U UKRAJINI: Nepoznate osobe ubacile zapaljivu materiju u crkvu (FOTO)
28. 03. 2023. u 17:16
RAT U UKRAJINI: Ruski dron oborio ukrajinski Su-27; VSU poslao udarne čete dronova na ratište (MAPA/FOTO/VIDEO)
28. 03. 2023. u 07:11 >> 02:34
STRAŠNO UPOZORENjE SIJARTA ZBOG UKRAJINE: To će izazvati treći svetski rat!
PRISTUPANjE Ukrajine Severnoatlantskoj alijansi u sadašnjim okolnostima izazvaće treći svetski rat, rekao je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto novinarima na marginama Međunarodnog foruma o gasu koji se danas održava u Sankt Peterburgu.
10. 10. 2024. u 14:42
ŠVEDSKI DOKUMENTARAC: Hrvatski teroristi srušili JAT-ov avion 1972, pad preživela samo stjuardesa Vesna Vulović
JAT-ov avion “McDonnell Douglas DC-9” eksplodirao je tokom leta između Kopenhagena i Zagreba 26. januara 1972. i srušio se blizu sela Srpska Kamenjica, u tadašnjoj Čehoslovačkoj. Avion kojim su upravljali kapetan Ludvik Razdrih i kopilot Ratko Mihić raspao se na više delova i nakon nekoliko minuta slobodnog pada završio na livadi na rubu šume.
10. 10. 2024. u 13:47
URAGAN BESNI FLORIDOM, ONA NEĆE DA SE EVAKUIŠE: "Ako ste pratili vesti, ja ću umreti" - Kerolin rešila da ostane kod kuće
INFLUENCERKA Kerolin Kelovej sa Floride odlučila je da ignoriše savete vlasti te je obavestila svoje pratioce da će ostati kod kuće uprkos dolazećem uraganu Milton, koji bi mogao da opustošiti sve na svom putu. Ostali stanovnici Floride u velikom su strahu i masovno beže od uragana, ali Kerolin to ne želi da učini.
10. 10. 2024. u 09:45
Komentari (10)