BITKA ZA SENAT NA IVICI NOŽA: Republikanci brzo napreduju prema većini u Donjem domu na Kapitol Hilu, dok se tesna bitka vodi za Gornji dom

OČEKIVANjA republikanaca da će na izborima gde je 240 miliona Amerikanaca biralo novi saziv Predstavničkog doma, deo Senata, guvernere u 36 država, i lokalne vlasti, na velikom "crvenom talasu" uploviti u Kongres, bila su bliža Predstavničkom domu, nego Senatu.

Republikanske pristalice , Foto AP

Dok su u trci za Predstavnički dom, prema poslednjim rezultatima, brzo napredovali prema "magičnoj" brojci 218, koja im garantuje većinu, u Senatu je situacija i dalje "na ivici noža".

U Predstavničkom domu, gde se birao kompletan sastav, republikanci su, prema poslednjim podacima, osvojili 203 mesta, a demokrate 187. Predsedavajuća Predstavničkog doma, demokrata Nensi Pelosi reizabrana je u Kaliforniji u donji dom Kongresa, ali više, po svemu sudeći, neće držati palicu predvodnika većine.

U Senatu, gde se biralo 35 od ukupno 100 senatora, dve vodeće stranke imale su, prema do sada prebrojanim glasovima, samo jedno mesto razlike. Demokratama je nedostajala pobeda u samo još dve države da bi došli do brojke 50, koja im garantuje većinu u slučaju da rezultat, ostane kao i  do sada, "fifti-fifti", jer im dodatni "zlatni glas" obezbeđuje demokratska potpredsednica SAD Kamala Haris.

No, neizvesnost je velika, pa su sve oči posebno su uprte u četiri glavne države, koje mogu da donesu većinu u Senatu - u Džordžiju, Arizonu, Nevadu i Viskonsin. Ali, zborne komisije širom SAD još verifikuju glasove i, baš kao što se to dogodilo na prošlim izborima 2020. godine, na konačne rezultate može se čekati danima, čak nedeljama.

Koliko će da se čeka zavisi od brojnih faktora, uključujući veoma malu razliku u glasovima između kandidata, moguće osporavanje izbora na pojedinim biralištima, ponovno prebrojavanje i prilično izvesno ponavljanje izbora u Džordžiji, ključnom bojnom polju za Senat. Državni zakon Džordžije kaže da, ukoliko niko od kandidata ne osvoji više od 50 odsto, održaće se drugi krug izbora. Pitanje odlaganja je, međutm, politički osetljivo od izbora pre dve godine.

O napetostima koje vladaju u Americi, kaže za "Novosti" politički analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić, svedoči nepoverenje birača u izborni sistem koje se, istina manje nego na prošlim izborima, ponovo iskazalo nepravilnostima na pojedinim glasačkim mestima. U Pensilvaniji je, s tim u vezi, već podneta i prva tužba, dok je kvar na čak 20 odsto glasačkih mašina u Arizoni podstakao pozive na proteste.

Ono što je, ističe Kesić, bez obzira na krajnji ishod, već jasno posle ovih izbora jeste duboka podeljenost Amerike. Videlo se to, kaže, po glavnim pitanjima koje su forsirali u kampanji republikanci, od loše ekonomske situacije, preko pitanja povećanog kriminala, do ilegalne imigracije, za razliku od demokrata kojima je, uz insistiranje na odbrani demokratije, ključna tema bila pravo na abortus.

Podeljenost, međutim, ne vlada samo između dve partije, već je vidljiva i unutar samih stranaka:

- Prednost republikanaca u Donjem domu, prema sadašnjim projekcijama, takva je da će sledbenici MAGA, bivšeg predsednika Donalda Trampa, imati jako uporište. No, to ne znači da će Tramp imati nepodeljenu podršku među republikancima, jer postoji drugo krilo stranke, uključujući i u Senatu, koje će ga prozivati što stranka nije postigla bolje rezultate, budući da je većina kandidata imala upravo njegovu podršku - kaže Kesić.

Obrad Kesić, Foto Z. Jovanović

Na sličan način, međutim, podeljeni će biti i demokrate, koje će aktuelnog šefa države prozivati zbog gubitaka na izborima, i tražiti novo liderstvo - komentariše za "Novosti" politički analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić.

Posle izbora, međutim, izvesno je da, dosad vladajućoj, Demokratskoj partiji, kao ni šefu Bele kuće, ne predstoje laki dani. Uprkos boljem rezultatu nego što su predviđale ankete, postalo je jasno da ni demokrate ne mogu da zatvaraju oči pred onim što su im poručili birači, nezadovoljni inflacijom, stanjem ekonomije:

- To će nesumnjivo otvoriti raspravu i u demokratskim redovima o poverenju Amerikanaca u njihov ekonomski program - kaže Kesić.

Sa republikanskom većinom, čak samo i u Donjem domu Kongresa, ta rasprava biće dodatno otežana u naredne dve godine za demokratsku administraciju Bele kuće. Ne samo da je vrlo moguće da budu pokrenute istrage u vezi sa korupcijom porodice Bajden, već činjenica da Predstavnički dom drži "ključ kase", znači da će za aktuelnog šefa Bele kuće postati teže da "progura" svoju agendu.

- Moguće je da se suoči i sa konfrontacijama u vezi sa budžetskim pitanjima, pa se mogu očekivati teški pregovori oko mnogih važnih pitanja - upozorava Kesić.

Aktuelni i bivši predsednici SAD, Džozef Bajden i Donald Tramp, nisu bili na glasačkim listićima na međuizborima u Americi, ali su ipak uticali na glasanje za Kongres, guvernere i lokalne vlasti. I aktuelni, i bivši šef Bele kuće najavljuju kandidaturu za izbore 2024. godine, ali put do najprestižnije vašingtonske adrese neće biti lak, posebno za aktuelnog stanara.

- Bajden se već susreće sa kritikama zbog načina na koji vodi zemlju, čak i među samim demokratama, koji već govore da šef Bele kuće nije jak lider, čak da nema ni mentalnu sposobnost da efikasno obavlja predsedničke dužnosti. Zbog toga će se naći pod pritiskom da se ne kandiduje. Ali, u problemu je i sama stranka, jer nema drugog istaknutog lidera.

Situacija, ocenjuje Kesić, nije jednostavna ni za Trampa, jer ima jak otpor establišmenta. On je već poslao vrlo jasnu poruku i mlađem stranačkom kolegi Ronu Desantisu, potencijalnom rivalu unutar Republikanske stranke za predsedničke izbore 2024. godine da ne ulazi u trku, jer bi "mogao da kaže neke stvari o njemu koje ne bi bile prijatne". Kesić, međutim, ističe da bivši šef Bele kuće, u odnosu na aktuelnog, ima ipak prednost zbog jačanja uporišta njegovih MAGA republikanaca, tako da ove izbore vidi tek kao uvod u naredne dve, burne godine na podeljenoj i uzburkanoj političkoj sceni SAD.

Dug proces do izbornih rezultata, Foto AP

MARIHUANA

BIRAČI u Merilendu ubedljivom većinom izglasali su legalizaciju marihuane u ovoj saveznoj državi SAD. Merilend je jedna od pet država koje su u ovom izbornom ciklusu glasale i o legalizaciji droge.

ZAPADNI BALKAN U DRUGOM PLANU

Očekujem da će Amerika biti prinuđena da smanji pritisak na Zapadni Balkan, ističe za "Novosti" politički analitičar Obrad Kesić, dodajući da je već vidljivo u poslednjih šest meseci da, zbog rata u Ukrajini, SAD nisu preterano uključene u zbivanja u našem regionu, što se videlo i na primeru izbora u BiH. Posle ovih izbora, koji ukazuju na duboku podeljenost u SAD, u narednim mesecima on očekuje da bi moglo doći do još manjeg posredovanja SAD, uključujući situaciju u vezi sa KiM:

- To bi moglo da svali veću odgovornost na Evropsku uniju. No, kako ne postoji jedinstvo oko ovog pitanja u Uniji, a niti dovoljno odlučnosti u Briselu, uz smanjeno prisustvo Amerike, plašim se da bi situacija u vezi s KiM dalje mogla da klizi ka krizi. Stoga bi bilo najbolje da se iz trenutne napete situacije na KiM izađe rešavanjem neprijateljstava kompromisom - smatra Kesić.

MANjA POMOĆ UKRAJINI

Jedan od ishoda ovih izbora, uveren je Kesić, mogla bi biti manja izdvajanja za pomoć Ukrajini. Sa republikanskom većinom u Predstavničkom domu teže će se opredeljivati, kaže, sredstva za Kijev, tim pre što i među samim demokratama raste otpor, budući da birači u SAD, bez obzira na stranačku opredeljnost, pitaju zašto da se novac troši na to, kad oni sami već teško sastavljaju kraj s krajem.

STOP ROPSTVU U TRI DRŽAVE

BIRAČI u tri američke države, Alabama, Tenesiju i Vermontu, izjasnili su se u utorak za formalnu zabranu ropstva i prinudnog rada u zatvorima, dok su u Lujzijani odbili ustavni amandman koji reguliše to pitanje. U Oregonu je ta opcija vodila, ali rezultati još nisu konačni, dok je Lujzijana, koja je nekada bila robovlasnička država, odbila ustavni amandman kojim se zabranjuje prinudni rad u sistemu zatvorskih sankcija. Sada više od deset država u ustavima ima odredbe kojima se zabranjuju ropstvo i prinudni rad u zatvorima. Glasači u Koloradu su se prvi o tome izjasnili još 2018, a potom su isto izglasale i Nebraska i Juta, dve godine kasnije. I. S.

UZLET GUVERNERA DESANTISA

Na izborima za guvernere u 36 američkih država situacija je uglavnom nepromenjena u odnosu na prethodne izbore. Izbor guvernera važan je zbog pitanja prava na abortus, prava transrodnih osoba, posedovanja i nošenja oružja, ali i budućih izbora.

SENATOR OD 95 LETA

REPUBLIKANAC Čak Grasli iz Ajove napuniće 95 godina kada mu istekne mandat, čime postaje jedan od najstarijih senatora u istoriji Kongresa. Rekorder je republikanac Storm Turmond iz Južne Karoline, koji se povukao 2003. godine iz Senata, kada je imao 100 godina. Grasli će biti najstariji član Senata iz redova republikanaca. Demokrate Dajen Fejnštajn je tri meseca starija od Graslija, biće u Kongresu do 2024. godine, dok Grasliju mandat ističe za šest godina. Grasli je osvojio osmi mandat. Bavio se poljoprivredom, u braku je 68 godina i ima petoro dece.

Ilustracija V. N.

NAJSKUPLjI

Troškovi ovih izbora, na korak su da se izjednače sa BDP Mongolije za 2022. godinu i najskuplji su međuizbori u istoriji Amerike, jer je potrošeno 16,7 milijardi dolara, prema podacima dvostranačke "Open sikrets". Ovogodišnja politička trka skoro je dvostruko skuplja od izbora za Kongres 2010. godine, a više nego dvostruko od onih 2014. godine.

SVE VIŠE ZA PRAVO NA ABORTUS

BIRAČI u američkim saveznim državama Kentaki i Mičigen izglasali su pravo na abortus koje će biti zagarantovano državnim ustavom, čime su se priključili Kaliforniji i Vermontu, koji su se ranije opredelili za taj korak. Pristalice prava na abortus u Mičigenu sakupile su više potpisa nego u bilo kojoj ranijoj inicijativi za glasanje u istoriji te države, pre nego što se pitanje našlo pred glasačima. Ovim je stavljena tačka na zabranu abortusa iz 1931. godine.

* * * * * * *

PENSILVANIJA

MOŽDANI UDAR, PA - POBEDA

DEMOKRATA Džon Feterman (53) je odneo je pobedu u Pensilvaniji za mesto senatora nad republikancem Mehmetom Ozom, poznatim i kao Doktor Oz, zbog popularnih emisija o medicini. Feterman, zamenik guvernera od 2019. godine, tokom kampanje se oporavljao od moždanog udara i imao problem sa govorom. Vodio je kampanju u šortsu i dukserici. Visok više od dva metra, Feterman je rekao da se brzo oporavio i da nije pretrpeo nikakva kognitivna oštećenja.

* * * * * * *

FLORIDA

STIGLA "ZED" GENERACIJA

Demokrata Maksvel Alehandro Frost, muzičar, vozač "Ubera" i borac protiv oružja, izabran je za kongresmena iz centralne Floride, kao prvi pripadnik "generacije zed", koju nazivaju i postmilenijum generacijom, dženzerima. Najstariji sada imaju 22 godine i gotovo se ne sećaju sveta pre mobilne tehnologije. Nestrpljivi, manje fokusirani, žive u visokotehnološkom svetu, dobri su u obavljanju više zadataka u isto vreme, brže se prebacuju sa igre na posao, i obrnuto.

* * * * * * *

MASAČUSETS

PRVA GEJ GUVERNERKA

GENERALNI tužilac američke države Masačusets Mora Hili (51) postala je prva guvernerka jedne države u SAD koja se otvoreno deklarisala kao lezbijka. "Želim da kažem nešto svakoj maloj devojčici i svakoj mladoj LGBT osobi. Nadam da ova pobeda pokazuje da možete biti šta hoćete i da vam niko ne može stati na put osim vaših ubeđenja, ali to se neće desiti. Stojim pred građanima ponosna što ću biti prva gej osoba koja je izabrana da bude guverner Masačusetsa", kazala je Hili.

* * * * * * *

MERILEND

TAMNOPUTI GUVERNER

DEMOKRATA Ves Mur će postati prvi Afroamerikanac na mestu guvernera Merilenda, gde je i rođen. Diplomirao je na Univerzitetu Džon Hopkins, magistrirao na Volfson koledžu u Oksfordu, a posle nekoliko godina u američkoj vojsci i rezervnom sastavu vojske, Mur je postao investicioni bankar u Njujorku. Objavio je pet knjiga, a bio je i izvršni direktor Fondacije Robin Hud do 2021. godine.

Preporučujemo

Svet

0 3

KO ĆE IMATI VEĆINU POSLE IZBORA U SAD? Srđa Trifković otkrio da li možemo da očekujemo promenu spoljnopolitičkog kursa Vašingtona

08. 11. 2022. u 19:39

Svet

0 0

VAŽAN DAN ZA SJEDINjENE DRŽAVE: Amerikanci sutra biraju članove Kongresa na međuizborima

07. 11. 2022. u 22:39

Svet

0 2

AMERIKA U "CRVENOM": Duboko podeljeni Amerikanci danas glasaju za Kongres i lokalne vlasti

08. 11. 2022. u 07:00

Svet

0 2

"CRVENI TALAS" PREPLAVLjUJE AMERIKU: U SAD u utorak izbori od koje će zavisiti budućnost Bajdenove Vlade

06. 11. 2022. u 10:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije