"CRVENI TALAS" PREPLAVLJUJE AMERIKU: U SAD u utorak izbori od koje će zavisiti budućnost Bajdenove Vlade

SVIH 435 članova Predstavničkog doma, oko trećina Senata, i guverneri u 36 od 50 država, uz lokalne vlasti, tek su brojčani izraz zaloga na izborima u utorak u SAD.

Američki kongres, Foto AP

U vodećoj ekonomskoj i vojnoj sili sveta, ali duboko podeljenoj u sudaru dve vizije sveta, dok se planeta suočava sa ratom, atomskom pretnjom i teškim ekonomskim nedaćama, rezultati ovih izbora mogli bi da trasiraju ne samo politički život SAD, već i preusmere događaje na međunarodnoj sceni, uključujući i naše prostore.

Stranka koja osvoji Belu kuću neretko trpi neuspeh na izborima na sredini mandata, ali ovog puta i analitičari i ankete govore da u tom pogledu gotovo da nema mesta iznenađenju. U klimi rekordne inflacija, rastućeg kriminala, nekontrolisanog priliva migranata, iznenađenje bi, pa čak i za same demokrate, bilo da uspeju da ponove trijumf od pre dve godine i da, uz Belu kuću, zadrže oba doma Kongresa. Ali, bez takve vrste iznenađenja, oni mogu i da očekuju samo nevolje.

Predsednik Džozef Bajden iskoristio je, zahvaljujući izmenama zakona, vrlo rastegljiva pravila glasanja, pa je na biralište izašao mnogo pre izbornog dana, 8. novembra. No, njegov podsticaj sledbenicima, slažu se analitičari, teško može da navede vodu na demokratske vode. Pre bi mogao da očekuje cunami rivalskog, "crvenog talasa" koji će, ako je verovati procenama analitičara, snažno zapljusnuti Ameriku.

- Stvarno je jednostavno. Ljudima je dosta otvorenih granica, visoke inflacije, visokog kriminala. Jednostavno im je dosta toga šta su demokrate uradile - smatra Rik Skot sa Floride, predsednik Nacionalnog republikanskog Komiteta senatora.

Senat je trenutno podeljen "fifti-fifti" (50-50), između dve glavne političke stranke. Demokrate, ipak, kontrolišu većinu zahvaljujući "zlatnom glasu" potpredsednice Kamale Haris, shodno njenoj ustavnoj ulozi predsednice Senata. To znači da je republikancima potrebno samo jedno mesto da bi povratili većinu koju su izgubili kada su ih "počistile" demokrate u drugom krugu izbora za Senat u Džordžiji, 5. januara 2021. godini. Republikanci ovog puta brane 21 od 35 mesta na izborima za Senat i Skot predviđa da će konzervativci ponovo osvojiti većinu u Senatu i kontrolisati "52 plus" mesta u sledećem Kongresu.

Republikanci su izgubili većinu u Beloj kući i Senatu 2020. godine, ali su konzervativci u Predstavničkom domu, tada prkoseći očekivanjima, uzeli veliki zalogaj od većine demokrata. Sada se očekuje da preuzmu i mnogo veći deo kolača u donjem domu Kongresa jer, kako kaže predsednik Nacionalnog republikanskog kongresnog komiteta Tom Emer, "republikanci imaju kandidate koji predstavljaju različitost zemlje".

U borbi za savezne države, republikanci trenutno kontrolišu 28 guvernera, a demokrate 22. Republikancima je cilj da promene guvernere pod kontrolom demokrata u Kanzasu, Mejnu, Mičigenu, Minesoti, Nevadi, Novom Meksiku i Viskonsinu. Ankete pokazuju da im ambicije nisu bez osnova, jer letnji skok popularnosti demokrata nije potrajao do jeseni, budući da su cene gasa ponovo porasle, zabrinutost zbog inflacije nije nestala, a republikanci su preplavili etar pričama o korupciji u demokratskim redovima.

- Prognoze već duže vremena govore da će republikanci da preuzmu većinu u donjem domu Kongresa, kao i da osvoje većinu u Senatu. Prednost koju su uživali demokrate se "istopila" u Nju Hempširu za Senat, gde republikanac napreduje, a konzervativcima je potrebno samo jedno mesto da osvoje gornji dom na Kapitol hilu. U Ohaju, Pensilvaniji, Džordžiji, Arizoni republikanci su ili pretekli demokrate, ili ih prate u procenat, ili dva. I na izborima za guvernere vidimo napredak republikanaca, čak i u državama gde je to malo ko očekivao. Nigde demokrate nisu toliko sigurne kao što su nekad bile, pa čak ni u njihovom tradicionalnom uporištu, Kaliforniji, gde takođe republikanci imaju blagu prednost. Svi su izgledi da će se ostvariti prognoze o "crvenom talasu" - ocenjuje za "Novosti" Obrad Kesić, politički analitičar iz Vašingtona.

Drastični zaokret Amerikanaca od demokrata ka republikancima Kesić pre svega objašnjava ekonomskim razlozima, bilo da je reč o inflaciji, ceni goriva, ili namirnica, nedostatku robe. Čak i trećina demokratskih glasača, kaže, smatra da je živela bolje za vreme bivšeg republikanskog predsenika Donalda Trampa nego sada. Kao drugi faktor razočaranja u demokrate on vidi nagli porast nasilja u velikim gradovima kao što su Filadelfija, Detroit, Čikago, pa pošto ih demokrate kontrolišu, građani njih krive za nesigurnost. Najzad, sagovornik ističe da građani osećaju da su izgubili nivo slobode, pa mnogi postavljaju pitanje šta su demokrate uradile za vreme pandemije, zatvarajući ekonomiju, i uvodeći obavezne mere.

- Roditelji su se pobunili pošto su se rezultati dece na ispitima u svim kategorijama pogoršali. Demokrate su tražile, pritom, od dece, čak od vrtića, da se mobilišu na demonstracijama, bez saglasnosti roditelja. Zato u mnogim mestima ogorčeni roditelji predvode akciju protiv demokrata. Kandidatkinja srpskog porekla za zamenika guvernera u Merilendu Gordana Šifaneli, organizovala je roditelje protiv školskog odbora zbog tih praksi i upravo time osvojila popularnost - veli Kesić.

Ako izgube samo Donji dom Kongresa, što je prema procenama izvesno, za demokrate će nastati ogromni problemi, uključujući donošenje budžeta, a mogu da očekuju pokretanje istrage o represiji, ugrožavanju slobode društvenih mreža i govora, korišćenju državnih institucija, kao i poreskog sistema protiv političkih protivnika.

- Kada se sve to doda na, već najavljenu, istragu protiv porodice Bajden s fokusom na predsednikovog sina Hantera Bajdena, ali i samog šefa Bele kuće zbog njegovog mentalnog kapaciteta, i korupcije, jasno je da ovoj administraciji predstoje ozbiljne borbe da održi svoju politiku, uključujući pitanje čiste energije, jer će republikanci sve obustaviti. Poslednje dve godine mandata predsednika bile bi, u tom slučaju, izgubljene za politički sistem - uveren je Kesić.

Kesić predviđa da bi, zbog krupnih unutrašnjih problema i blokada, moglo da dođe i do narušavanja jedinstva sa NATO i EU, budući da su se SAD, dolaskom demokrata na vlast u Vašingtonu, i početka rata u Ukrajini, stavile na čelo Zapada kao lider. Kako to održati uz brdo unutrašnjih problema?

- Već je sada u SAD na udaru neograničena podrška Ukrajini, pa je ta politika neodrživa, čak i da demokrate sačuvaju većinu u Kongresu. Naprosto nije umesno slati pomoć kad američki građani zbog krize trpe ekonomske posledice - kaže Kesić.

Sagovornik otkriva da se preispitivanje pomoći Kijevu dešava i u samoj Demokratskoj stranci, ali zasad diskretno, jer ne žele da pre izbora izgube glasove Amerikanaca poreklom iz zemalja bivšeg Varšavaskog pakta koji gaje antiruska osećanja.

- Trampovi MAGA republikanci međutim, smatraju da Amerika, a ne Ukrajina, mora biti na prvom mestu, posebno zato što nije vitalni interes SAD. Zato republikanci lakše mogu i da naprave zaokret, dok Bajden i da hoće, uz republikanski Kongres, ne može da deluje bez novca koji odobrava Kongres, a ako u njemu nema većinu... Ako, pak, pokuša da radi preko uredbi, stvoriće materijal za opoziv, jer ugrožava autoritet Kongresa oko budžeta, pa ne verujem da bi otvorio takav front. Ako dođe do smanjenja pomoći Kijevu iz SAD, pratiće i druge zemlje, što smanjuje mogućnost ratovanja u Ukrajini istim kapacitetom - objašnjava sagovornik.

Obrad Kesić, Foto Z. Jovanović

On dodaje da kada SAD moraju da se bave sobom, onda se otvara prostor za Srbiju, Republiku Srpsku i uopšte zemlje koje nisu od vitalnog značaja za SAD.

- To znači manji pritisak, njihovo manje prisustvo oko svih problema. Srbi imaju prednost, jer se svet menja s opadanjem zapadne dominacije. Kurti i njegova vlada u Prištini svesni su toga i zato izazivaju krizu. Ako sad, dok su demokrate na vlasti, pokrenu inicijative, i imaju podršku, onda su uspeli da iskoriste mali prostor da nametnu novu realnost i traže izmenu politike. No, i Priština i Sarajevo shvataju da ne mogu više da računaju na blanko podršku iz Vašingtona, a posle izbora pitanje je hoće li biti u fokusu. Bez toga gube i adut u odnosu prema Srbima - smatra Kesić.

Vetar u leđa srpskim interesima, ističe on, već sada daje i činjenica da se neke ključne borbe vode upravo u državama gde Srbi imaju jake zajednice, na primer u Ilinoisu, gde se vodi bitka za guvernera. Jaka je, kaže, srpska zajednica u Las Vegasu, u Nevadi, gde je u toku teška borba za Senat. U Arizoni je snažna srpska zajednica u Finiksu, takođe na Floridi, gde je i baza Udruženja srpsko-američkih glasača. Aktivna je srpska zajednica i u Severnoj Karolini, gde su važni izbori, takođe i u Džordžiji, kao i Viskonsinu. I Ohajo i Pensilvanija su bojna polja izbora za Senat, a svaki glas je važan, pa su srpske zajednice u SAD postale neizbežne za američki politički život:

- Ključne borbe se vode tamo gde su naše zajednice najjače. Srbi su pokazali da imaju jedinstvenu politiku, pa svaka kampanja pokušava da pridobije srpsku naklonost na mnogim mestima u SAD, pogotovo gde su izbori tesni. U dve trećine mesta gde je najtešnja borba između dve partije Srbi su, srećom ili ne, baš tu glasači. Stoga sve više članova Kongresa želi da ima dobre odnose sa Srbima. Među njima je i Klaudija Teni, predsedavajuća Srpskom koskusu. Imamo, istovremeno, i jake diplomate u Vašingtonu koji timski rade, što donosi rezultate. Vidim proširen prostor za Srbiju, Republiku Srpsku i pitanje Srba generalno - smatra sagovornik.

Na prošireni prostor međutim, teško može da računa i aktuelni šef Bele kuće, pa bi ovi izbori, kao svojevrsni test onoga što je njegova administracija dosad učinila, mogli da budu nagoveštaj ishoda predsedničkih izbora 2024. godine.

- Ako uspe "crveni talas", kao što svi očekuju, demokrate će biti u defanzivi, posebno zato što nemaju nijednog jasnog predsedničkog kandidata, ako se izuzme Džozef Bajden. A samo pre dve godine imali su ih pet-šest. Sada i potpredsednica Kamala Haris još gore stoji, i u stranci, i u Americi, pa nije realno da ona postane predsednica. Hilari Klinton se vraća kao mogući kandidat, ali ona više nema kapaciteta, nije ono što je bila. Republikancima je, s druge strane, glavni favorit Donald Tramp, koji je podržao 95 odsto uspešnih kandidata na ovim izborima, čime mu je dodatno ojačala pozicija u stranci, ako se kandiduje. Istrage koje se vode protiv njega nisu zakonska prepreka za to.

Ali, ko je osuđen ne može biti kandidat. Zato demokrate rade na tome da bude optužen, za bilo šta. Problem je međutim, što su kongresni komiteti pod kontrolom demokrata imali glavnu ulogu da ocrne Trampa. Ako ih demokrate više ne kontrolišu, ne mogu mu ništa.

Zato hoće sad da ga što više oštete, da mu za dve godine smanje šanse. Pitanje je međutim, da li imaju vremena za to. Biće, svakako, burno - zaključuje Kesić.

Ilustracija V. N.

SRPSKI KANDIDAT GORDANA ŠIFANELI

Kandidat za najugledniju funkciju među Srbima u SAD je advokatica Gordana Šifaneli, republikanski kandidat za zamenika guvernera u prestonici, graničnoj državi Merilend.

Dobila je, kaže Kesić, podršku bivšeg predsednika Donalda Trampa, zajedno sa kandidatom za guvernera. Na nižem nivou među našim sunarodnicima ima i više kandidata za sudije, šerife, lokalne skupštine, pa se definišu mlađi ljudi, budući kandidati.

GLASANjE SE OTEGLO NEDELjAMA

U mnogim državama se glasa već nekoliko nedelja, pa se u Americi govori o mesecu izbora, pošto je prethodno donet zakon kako bi se više građana odazvalo izborima. Pošto trendovi govore da birači ranije glasaju poštom, republikanci su posle poslednjih izbora naučili lekciju, da ne čekaju zadnji dan, jer je onda prednost demokrata prevelika. Svaka država ima sopstveni izborni zakon, a mnogi su pooštreni zbog sumnji na izborne krađe. Bajden je pobedio jer je pobedio u pet gradova.

Ilustracija V. N.

OBAMA POPULARNIJI OD BAJDENA

Bivši predsednik Barak Obama vratio se u predizbornu kampanju u misiju spasavanja Demokratske stranke od potopa "crvenog talasa" na izborima. "Ovde sam da vas zamolim da glasate", pozivao je Obama demokrate dok je prošlog vikenda predvodio velike skupove u tri ključne države. Obama, koji je i dalje najpopularniji u Demokratskoj stranci, skoro šest godina pošto je napustio Belu kuću, pokušavao je da izvede političku magiju u poslednjem trenutku,  dok njegova stranka očajnički pokušava da zadrži većinu u Kongresu.

Preporučujemo

Svet

0 0

ČETIRI OSOBE UBIJENE PRED DECOM: Napadač u bekstvu, policija dronovima pretražuje Denver

30. 10. 2022. u 20:53

Svet

2 17

„PUTIN JE BIO U PRAVU“: Upozorenje ruskog lidera ostavilo snažan utisak na bivšeg američkog generala

29. 10. 2022. u 17:02

Svet

0 0

NEBENZJA U UN: Priče o iranskim dronovima pritisak na SB UN

28. 10. 2022. u 19:50

Svet

0 3

BELA KUĆA U STRAHU: Demokrate "na ivici" da izgube kontrolu nad oba doma Kongresa

25. 10. 2022. u 23:53

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije