PROŠIRILI SE I BEZ RATOVANJA: Reporter "Novosti" u Kneževini Monako, koja je uvećavala svoju teritoriju nauštrb mora, stena i neba

BETONSKE domine rastu kao pečurke posle kiše. Štrče uvis stakleni oblakoderi. Izranjaju iz kamena moderne građevine. To Monako od neba i mora "kraducka" komad zemlje i sunca u korist majušne kneževine na steni.

Ovde su cene stanova "astronomske", Foto G. Čvorović

Za razliku od okolne francuske mediteranske rivijere, u kojoj znameniti gradovi dosta liče jedan na drugi, s redom luksuznih hotela u klasicističkom izdanju s čijih terasa pogled "puca" pravo na azurnu pučinu, i više vekova starih jezgara u pozadini, Monako juri uvis i pogledom podseća na Njujork u malom.

U malom, u pravom smislu te reči. Kneževina se prostire na svega 2,2 kvadratna kilometra. Bila je još manja. U poslednjih 150 godina uvećala je teritoriju za čak 20 odsto. Ono što je njoj pošlo za rukom građevinom, mnogima nije ni ratovima.

Prvi veći zahvat izvršen je šezdesetih godina prošlog veka sa 35.000 kvadratnih metara, gde je na platformi preuzetoj od mora sazidan kulturni centar, na čijem mestu se danas nalaze "Grimaldi forum" i japanski vrt princeze Grejs.

Poslednje u nizu proširenja, u ovoj fazi, trebalo bi da bude završeno 2025. godine.

Principat će se proširiti za šest novih hektara projektom "Mare Tera". Gradi se pet novih solitera, vile na obali mora, tržni centri, parking, luka, park koji će obuhvatati hektar rastinja s hiljadu stabala... Projekat košta dve milijarde evra.

Osim što uzimaju od mora, Monačani grabe i ka nebu. Kula "Odeon", u vidu dvostrukog solitera, visoka 170 metara, broji 49 spratova. Izgrađena je 2015. i najviša je zgrada u državici. I ovih dana, kranovi se pružaju uvis, a iz kamenih stena izranjaju dugačke fasade u kojima se ogleda plavetnilo mora.

A uzimaju i od zemlje. Pitoresknu železničku stanicu s kućicom provansalskog stila iz koje je iskakao tradicionalni otpravnik vozova s palicom, zamenili su, tako, tunelskim peronima u modernističkoj kombinaciji betona i drveta. A gore, iznad, tamo gde su nekada vijugale šine, nikle su stambene četvrti. Pod zemljom su i pozorište, parkinzi, talionica otpada koji se brzinom od 70 kilometara na sat usisava posebnom kanalizacijom.... Pod zemljom je tri i po miliona kvadrata infrastrukture.

I ulice su, često, provukli cevima kroz tunele. Sve je dobro da se dobije koji kvadratni centimetar prostora pod suncem. A kroz te tunele i uskim džadama principata provlače se i moćni bolidi formule jedan. Ovih dana, još su brisali poslednje tragove ovogodišnje trke. Svaki put, iznova, trasom se menja asfalt.

Iako je malen, u Monaku nikada nije dosadno. Ovde se ogranizuju godišnji Bal Crvenog krsta, Međunarodni cirkuski festival, svetski poznati teniski turnir... Naravno, za one sklone iskušavanju sreće, na raspolaganju je i čuveni kazino. U manjoj verziji, kod kafea "Pariz", u neposrednoj blizini, može da se uđe i u kratkim pantalonama. Onaj, pravi, veliki, zahteva poseban dres-kod. Ipak, turistički može da se uđe i u hol ovog čuvenog zdanja, da bi se, bar na trenutak, osetile draži koje vrebaju iznutra. Za dalji pristup potrebno je, naravno, ispuniti i starosni uslov punoletstva.

Ko ožedni, čaša šampanjca košta 19 evra, koliko i "havana" rum ili tekila. Za čašu malo boljeg viskija treba izdvojiti 28 evra, za pivo 10, đus 9, a espreso 4 evra. Eventualni dobitak na ruletu brzo nadoknadi ovaj trošak.

Monako ima samo 39.000 stanovnika, a među njima su svega 9.573 monačanska državljanina.

Sve ostalo su rezidenti. Takođe, ovde radi 53.000 ljudi, mnogo više nego što zemlja ima stanovnika. Reke zaposlenih slivaju se svakog jutra iz obližnje Francuske, ali i iz Italije.

Postati državljanin Monaka je izuzetno teško. Ništa u tom smislu ne vredi ni roditi se u državici na steni, ukoliko bar jedan od roditelja nije Monačanin. Čak i posle venčanja s državljaninom ili državljankom mora da se sačeka dugih deset godina. Predviđa se da će se uskoro ovaj rok produžiti na dve decenije. Ko ipak uspe da postane Monačanin, zna da ga, između ostalog, čekaju siguran posao i stanovanje po privilegovanim cenama, kao i da će ga suveren možda prepoznati u šetnji na ulici.

Najniža cena kvadratnog metra stana u Monaku kreće se oko 30.000 evra, prosečna je prekoračila 50.000 po kvadratu, a najskuplji se prodaju i do sto hiljada. Primera radi, za garsonjericu od tridesetak kvadrata u blizni "Kazina" treba izdvojiti i do dva miliona... Zato je, u centru, u hamburgerdžinici, u luci, pivo jeftino, i košta svega 5 evra pola litre, dok u okolnim gradovima Nici i Mentonu ide i do deset...

Foto: Фото Г. Чворовић

POGLEDAJ GALERIJU

Izračunato je da bi vlasti Monaka, da bi zadovoljile potražnju, na svakih deset godina morale da izgrade čak 300.000 novih stambenih kvadrata. Ipak, ne žive svi ovde. Prozori su često utuljeni. Adresa im je tu, ali ih zamršeni putevi biznisa vode širom planete.

Zbog poreskih olakšica, ovamo hrle bogataši, poznate ličnosti i sportisti iz čitavog sveta. Među njima su Luis Hamilton, Bjern Borg, Marat Safin, Maks Ferstapen... Đokovića nije bilo tih dana. Uživao je na beogradskom moru, na Adi Ciganliji.

PONOVO OBILAZAK DVORCA

PRINC Albert i princeza Šarlen uputili su poziv ovih dana turistima da ponovo mogu da posete njihov dvorac koji je restauriran sedam godina, i koji je podignut daleke 1. 191. godine. Sve to se događa u trenutku kada se Šarlen oporavlja od teške otorinolaringološke upale i usred glasina da su se, navodno, nalazili pred razlazom...

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije