TRAŽE ČISTIJU PLANETU, ALI NE NA SVOJU ŠTETU: Velika "tuča" zemalja uoči novembarskog Samita o klimi u Glazgovu

D. SAVIĆ

22. 10. 2021. u 07:20

NEMA spora oko globalnog zaveta kada je reč o želji da se "pluća" planete pročiste, ali kada se na stolu nađu konkretne mere počinje borba do poslednjeg barela nafte i grama uglja.

ТРАЖЕ ЧИСТИЈУ ПЛАНЕТУ, АЛИ НЕ НА СВОЈУ ШТЕТУ: Велика туча земаља уочи новембарског Самита о клими у Глазгову

Foto AP

O ovome se svedoči u procurelim dokumentima koja pokazuju kako pojedine zemlje, uoči Samita COP26 o klimi, u Glazgovu, u novembru, pokušavaju da promene glavni naučni izveštaj o borbi protiv klimatskih promena. Dokumenta koja otkriva britanski Bi-Bi-Si pokazuju kako veliki proizvođači određenih energenata traže od UN da umanje potrebu za brzim udaljavanjem od fosilnih goriva. Pritom, bogate nacije postavljaju pitanje finansijske pomoći koje bi one trebalo da daju siromašnijim državama za prelazak na zelene tehnologije.

Samo nekoliko dana pre nego što će na samitu biti zatraženo da zemlje preuzmu značajne obaveze da uspore klimatske promene i zadrže globalno zagrevanje na 1,5 stepeni, dokumenti koji su procureli otkrivaju čak više od 32.000 podnesaka timu naučnika koji sastavljaju izveštaj UN.

Foto AP

Tako Saudijska Arabija, jedan od najvećih svetskih proizvođača nafte, zahteva da se fraza da "fokus na dekarbonizaciji u sektoru energetskih sistema mora biti na brzom prelasku na izvore bez ugljenika i aktivnom ukidanju fosilnih goriva" ukloni iz izveštaja.

Australija, veliki izvoznik uglja, odbacuje zaključak da je zatvaranje termoelektrana na ugalj neophodno, iako je ukidanje upotrebe uglja jedan od ciljeva navedenih na konferenciji.

Norveška, takođe veliki proizvođač nafte, veli da bi naučnici UN trebalo da sagledaju da postoje neizvesnosti u pogledu njegove izvodljivosti.

Brazil i Argentina, dva najveća proizvođača govedine i stočne hrane u svetu, snažno se protive dokazima u nacrtu izveštaja da je smanjenje potrošnje mesa neophodno za smanjenje emisije gasova staklene bašte i da "biljna ishrana može smanjiti emisiju gasova sa efektom staklene bašte i do 50 procenata u poređenju sa zapadnom ishranom sa intenzivnim emisijama".

Argentina je pritom zatražila da se iz izveštaja uklone i pozivi na poreze na crveno meso. Brazil, koji beleži značajno povećanje stope krčenja šuma u Amazoniji, osporava i da je to rezultat promena vladinih propisa, tvrdeći da je to netačno.

Rast 1,5 stepeni

NA samitu u Glazgovu bi trebalo da se donese odluka o usporavanju klimatskih promena i neophodnosti da sve države učestvuju u ograničavanju globalnog zagrevanja na rast od 1,5 stepeni.

Nuklearne elektrane

BROJNE zemlje, pretežno istočne Evrope, smatraju da bi nacrt izveštaja trebalo da bude pozitivniji u pogledu uloge koju nuklearna energija može odigrati u ispunjavanju klimatskih ciljeva UN. A sa druge strane sveta, Indija tvrdi da "skoro sva poglavlja sadrže pristrasnost protiv nuklearne energije".

ZAPRATITE NPORTAL NA FEJSBUKU

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)