Kultura

POEZIJI SE SLUŽI: Predstavljene dve knjige Dragana Lakićevića i studija o njegovom stvaralaštvu

D. Bogutović

19. 10. 2020. u 08:50

SA dve nove pesničke knjige, "Prohuja" i "Žetelica i Šumanović", Dragan Lakićević (1954) obeležio je pola veka bogatog i veoma raznovrsnog stvaralaštva.

ПОЕЗИЈИ СЕ СЛУЖИ: Представљене две књиге Драгана Лакићевића и студија о његовом стваралаштву

Foto D. Milovanović

Obe knjige su izašle u izdanju "Partenona", koji je objavio i knjigu ogleda o Lakićevićevoj poeziji i prozi "Pesnik i jedan čitalac" Aleksandre Žeželj Kocić.

Na predstavljanju ova tri naslova u SKZ Milica Kecojević je istakla:

- U zbirci "Prohuja" javlja se motiv neumitnog prolaska vremena, pa i žala zbog toga. Kako veli pesnik, "pesme sastavljam pedeset godina", te evocira trenutak kada je kao usamljeni dečak počeo da ih stvara podno "moračkih šuma i nebesa". Oživljava davnašnje događaje, sećajući se prijatelja - mrtvih pesnika, Dobrice Erića i Novice Tadića. Jedan ciklus posvećen je drveću Beograda - hrast, dud, trešnja, topola, tuja, platan, orah... - koje se povremeno dovode u vezu i sa bolešću i sa lečenjem.

SONETI ZA GLEDANjE

POSLEDNjA decenija slikarstva Save Šumanovića nadahnula je Dragana Lakićevića da napiše neke od svojih najboljih stihova do sada. Pesme sada nisu direktno proizašle iz srca i uma pesnika, već su provučene i kroz dušu velikog slikara. Tako njegovi soneti mogu da se gledaju, a Šumanovićevi "zimski pejzaži" mogu da se čitaju, ističe Aleksandra Žeželj Kocić.

U završnom ciklusu izražena je zabrinutost za sudbinu starih knjiga, kao i planina, reka, prirode uopšte u okolnosti u kojima primat preuzima tehnologija.

Pesnik na ironičan način odslikava i užurbanost modernog čoveka, a u jednoj pesmi se pita "šta će biti s poezijom/u vremenu tržišta i tendera".

Dvadeset soneta iz najobimnijeg ciklusa u zbirci "Žetelica i Šumanović" nose naslove po tzv. "Zimskim pejzažima" Save Šumanovića (1896-1942) odnosno po slikama iz poslednje decenije umetnikovog tragičnog života iz "šidskog perioda".

Veliki slikar je svojevremeno objasnio kako nastaje slika: "Slika se rađa intuitivno iz doživljaja koji je kod slikara ritmičan i plastičan.

Sama ta intuicija i doživljaj nisu još slika, već je to samo podloga na kojoj će tek nastati slika.

" S druge strane, Lakićević ovako otkriva kako nastaju njegove pesme: "Poeziji se služi. Ona je, odista, dar.

Od nas zavisi da li umemo da primimo taj dar i da ga u veštini jezika i u lepoti stvaranja pretvorimo u književno delo."

Sećajući se svojih književnih početaka Dragan Lakićević za "Novosti" kaže:

- Prva moja pesma "Prohuja jedna pesma" štampana je pre tačno pola veka u sarajevskim "Malim novinama".

A otprilike kao što sam započeo, davne 1976. sa dve knjige pesama, tako i zaokružujem ove godine sa dve knjige.

I tada i sada jedna je rimovana druga u slobodnom stihu.

I tematski su različite, zbog čega nisu mogle u iste korice.

Ono nekad bilo je početak i ushit; ovo sada je iskustvo i svetla gorčina.

Knjigom od šest ogleda Aleksandra Žeželj Kocić stavila je pod lupu nekoliko Lakićevićevih pesničkih zbirki, ali i njegove kratke priče i kratke romane. U središtu pažnje našao se roman "Ljubavna knjižica" iz 2004. koji je po mišljenju ove kritičarke jedinstven u autorovom opusu, amalgam njegovog raznovrsnog luka.

Prisutna i u mnogobrojnim njegovim drugim knjigama, ljubav je, kod Lakićevića, kako dobro primećuje Kocić, s jedne strane "duboko čulna", usmerena prema stvarnoj ženi, i sa druge strane ljubav dobija jednu neobičnu dimenziju te se čini beskrajna i izjednačava se sa smislom postojanja.

Citirajući stih "Naživeh se/a ne napisah se", Aleksandra Žeželj Kocić zaključuje da pisac još ni izbliza nije iscrpeo sve svoje potencijale.

 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
STEPA KOD JEDRENA OSVETIO UGLJEŠU I VUKAŠINA: Pre 85 godina u Čačku preminuo vojvoda Stepa Stepanović, veliki srpski vojskovođa
Reportaže

0 1

STEPA KOD JEDRENA OSVETIO UGLjEŠU I VUKAŠINA: Pre 85 godina u Čačku preminuo vojvoda Stepa Stepanović, veliki srpski vojskovođa

BRIŽLjIVO upakovane dve nagorele voštanice i jedna raskošna osmanska sablja pronađene u skromnoj sobi Stepe Stepanovića posle njegove smrti 27. aprila 1929. otkrile su da veliki vojskovođa nije smatrao pobede na Ceru i Solunskom frontu najvažnijim bitkama koje je vodio, već osveta srednjovekovnih srpskih vitezova izginulih u Maričkoj bici.

28. 04. 2024. u 06:30

REZOLUCIJOM O SREBRENICI PRIKRIVAJU SVOJE ZLOČINE: Nemačka istorijski falsifikat potura na godišnjicu oslobođenja Dahaua, fabrike smrti
Reportaže

0 12

REZOLUCIJOM O SREBRENICI PRIKRIVAJU SVOJE ZLOČINE: Nemačka istorijski falsifikat potura na godišnjicu oslobođenja Dahaua, fabrike smrti

NEMAČKA koja je glavni sponzor sarajevske „Rezolucije o Srebrenici“ pokušava da progura taj cinični istorijski falsifikat kroz Generalnu skupštinu UN u vreme jedne tragične godišnjice, oslobođenja koncentracionog logora Dahau, nespornog svedočanstva o najvećem genocidnom programu u istoriji čovečanstva čiji je autor – Nemačka.

28. 04. 2024. u 07:00

Pročitajte više

Drugi pišu

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
NOVAK ĐOKOVIĆ GLEDA I NE VERUJE! Evo šta je Rafael Nadal upravo rekao o Noletu u Madridu

NOVAK ĐOKOVIĆ GLEDA I NE VERUJE! Evo šta je Rafael Nadal upravo rekao o Noletu u Madridu