POZORIŠNA KRITIKA: Četiri jahača postapokalipse

BEOGRADSKO dramsko pozorište je u proteklom avgustu, umesto uobičajene repertoarske pauze, projektom "Novi glasovi", dalo šansu mladim stvaraocima. Četiri autorske predstave, vrlo dobro posećene, nisu bile letnja razbibriga. Bavile su se neveselim temama, koje, očigledno, brinu i vrlo mlade ljude.

foto: privatna Arhiva

Prvi u nizu bila je komedija, "Use, nase i podase" , pisca Gorana Starčevića i reditelja Stefana Gajića. Pojava zloupotrebe ratnih zasluga, da bi se ostvarila korist je tema dostojna, pre svega, Aleksandra Popovića, što nije mnogo obavezivalo autore na seriozan pristup ironičnom materijalu. Spretni i razigrani mladi glumci, Marko Pavlović, Vukašin Jovanović, Mina Obradović, Ognjen Malušić, Andrijana Đorđević, Ognjen Nikola Radulović, Dragan Petrović, Petar Petrović, Ksenija Repić i Radosav Janjić su savladali ovo "opšte mesto" sa impresivnom radošću i uspehom. "Bezobalnost" Gajićevog rediteljskog čitanja, odsustvo pravilnog ritma građenja komičnog, koji traži i njegovo usporavanje je od dobro odabrane teme učinilo laku komediju, bez težišta i prave poruke. Dobar kostim je osmislila Marina Maričić, Marta Dogan i Tedora Knežević su uredile skromnu scenu, kalambur scenskog pokreta je priredila Marija Milenković, a scenski govor je delo Đorđa Markovića.

"Tiho, tiše" Milice Radojčić, komad o nasilju sa silovanjem je režirala Ana Janković, stavljajući dramski pogrešan akcenat na spoljnu atraktivnost kako scena nasilja (posebno silovanja), tako i ponašanja mladog sveta bez unutrašnje kočnice. Spisatiljica je daleko autentičnije uočila problem "neljubavi" u odnosima u porodici i između partnera "u vezi". Delikatnost razlike je rediteljka potrla nepodnošljivim trajanjem scene silovanja, u kojoj je, opet bez jasne potrebe, mladić bio nag. Dramaturškinja projekta, Teodora Marković, trebalo je to da kanališe. Aleksandra Arizanović, Jana Milosavljević, Ana Ćurčić, Veljko Stevanović, Čubrilo Čupić i Nikola Đorđević su hrabro, uz pomostimografa Jovana Cvetkovića i diskretnog scenografa Bojana Kaurina nekako "formatirali" igru, ne bez uspeha i istinito, što je publika osetila. Dobar je bio zvuk, songovi Sajsi MC uz muziku Dude Buržujke, što je ipak malo odvuklo radnju iz naturalizma. Prucentkinje su bile Jelena Čeivanović i Nađa Marjanović.

Spisateljica Katarina Nikolić je, 2021., za svoju dramu "Prozor", o vršnjačkom nasilju, osvojila Hartefaktovu nagradu za društveno angažovani tekst, s pravom, jer se ova drama izdvaja od ostalih po unutrašnjoj delikatnoj dramskoj strukturi, koju podcrtavaju i lutke. Izvrsno je režirao Nikola Bundalo. Ova predstava bi trebalo da nađe svoje mesto u repertoaru BDP-a, po parametrima autentičnog, tačnog, istinitog, i, nadasve, zanimljivog scenskog istraživanja o temi "drugosti" i bola odrastanja, i bez nasilja dece nad decom. Sa velikim uspehom, osim odličnih glumaca ( Aleksandar Jovanović, Nevena Kočović, Stefan Starčević, Marta Bogosavljević, Dragi Petrović), kreativni posao su obavili i dramaturškinja Nina Plavanjac, scenografkinja Jelena Ivančević, kostimograf Miloš Janjić, i, iznad svega, koreograf Andreja Karčagin. Ime Nikole Bundala, reditelja treba memorisati.

Poslednji "Novi glas" je bio esej u scenskoj formi, "Ibzenove aveti", po zamisli autorke, Mine Milošević, u vrlo zahtevnom rediteljskom čitanju Ivana Baletića. Ibzenovi ženski likovi (Heda Gabler, Nora...) su atraktivno dekonstruisali život pisca i njegovu nameru da od svojih junakinja stvori prototip "borkinja" za ljudska, pre svega, a onda i ženska prava. Neizbežan u ovoj priči, Strindberg, kome Ibzen duguje, uspešno je proširio istraživanje na suštinski problem čestitosti i dobrih namera pisaca da izgrade svoje likove, sa uvek prisutnom željom da i svoj problem kroz njih ispovede. Glumci, Milan Zarić, Srđan Marković, Lana Migrić, Jana Milosavljević, Anica Petrović, Milica Stefanović i Marko Todorović su pomalo previše "odvojili od sebe" svoje uloge, pa su, iako zanimljivi, povremeno delovalo odsutno i artificijelno. Iako su i glumci, kao i ostali autori, scenograf Milorad Pejanović, kostimografkinja Lidija Jovanović, kompozitor Nikola Dragović, video umetnica Anica Ražnatović,kao i umetnica scenskog pokreta Milica Pisić bili vrlo inspirisani, ishod je predstava zahtevna za čitanje i posvećena samo određenoj publici.

Bila je ovo odlična namera Beogradskog dramskog, koja bi mnogo jače odjeknula, da je bila u saradnji sa FDU, jer bi tada istraživački aspekt u predstavama bio i bolje vidljiv, i drugačije ocenjen od stručne javnosti. Čini se da je publika, ipak, bila zadovoljna.

BONUS VIDEO: KOMEMORACIJA TANASIJU UZUNOVIĆU - Oproštaj od glumačkog velikana u Narodnom pozorištu

Preporučujemo

Kultura

0 0

IZLOŽBA PLAKATA MIRKA ILIĆA: Jugoslovensko dramsko predstavlja, u godini jubileja, predstavlja radove dizajnera svetskog glasa

07. 09. 2023. u 14:33

Poznati

0 0

"MOGAO SAM DA UMREM, DOŠLO JE DO KRVARENjA" Švarceneger o opasnoj operaciji srca - uputio apel svima (VIDEO)

07. 09. 2023. u 09:26

Panorama

0 0

SJAJAN TRIK: Kako sprečiti klijanje krompira - uz ovo ga možete čuvati mesecima

07. 09. 2023. u 07:47

Kultura

0 0

"ODA RADOSTI": Nova premijera u Ateljeu 212

27. 01. 2026. u 15:50

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije