Kultura

Osamdeset leta "Majke Stojanke"

Гојко Ђого

27. 09. 2022. u 11:37

Čuje se neka "uka", "jedna uka velika.../ s daleke strane otkud sunce izlazi", kao odjek koraka silne vojske osvetnika.

Осамдесет лета Мајке Стојанке

Foto Dž. Nesteruk, zahvaljujući ljubaznosti umetnice i galerije "Pejs"

Ta "uka" uči i danas kao što je učala juče, i pre osam desetleća u ušima pesnika Skendera Kulenovića, da bi se jednog avgustovskog dana na kozarskom visu Paležu slila u jauk iz nedara njegove tragične heroine Stojanke majke Knežopoljke. To učanje u grudima, glavama i snovima srditih, namrđenih, mlađanih Stojankinih sinova simboličan je odziv "pramajke" Rusije, koji Srbi vekovima osluškuju. Sinovi "pomajke" Kozare su znali da "moskovski Jerusolem" nije samo mitski istočnik naše vere, nade i snage nego i veliki zaštitnik u najtežim istorijskim iskušenjima. Kad je bilo biti ili ne biti. Kako nekad, tako i danas, u Beogradu i u Prijedoru.

Znao je to i Kulenović kad, "preuzimajući veliku pesničku obavezu i još veću nacionalnu odgovornost" (Raičković), odsjajem sa tog moskovskog ognjišta pokušava da osvetli tamni prizor krajiškog stratišta, da razmakne "rosu očinju" i razmagli vidike stradalnika. Njegova poema, kao neka vrsta "primenjene" pesme, prilagođena je zahtevima jednog društveno-istorijskog trenutka i jedne ideološke doktrine, ali to prilagođavanje ne zastire duboka lična i kolektivna osećanja izražena lirskim perom i visoko stilizovanim pesničkim jezikom. Ne znam nijednu srodnu patriotsku pesmu u kojoj je uspešnije sljubljena poruka i estetika. Stvarnost i njena umetnička slika.

Znao je Skender da pesnik može misliti i osećati šta god hoće, ali da bi to izrazio mora pronaći reči koje će to, osećanje, slutnju ili maglu iz glave, transponovati u poseban pesnički jezik. I on ih je istrajno tražio celog stvaralačkog veka. Moglo bi se reći da u našoj novijoj poeziji nema pesnika koji je, na tragu Sime Sarajlije, Kodera ili Laze Kostića, oživeo više zabačenih ili iskovao više novih reči, i na osoben ih način uzglobio i uglazbio u svoje poeme i sonete. Na tim iščašenjima, čak i najobičnijih reči i govornih fraza, kao posebnoj vrsti "oneobičavanja", Kulenović dosledno insistira u celom pesničkom delu, od đačkih "Ocvalih primula" do poznih "Soneta". Taj neobični pesnički jezik, rekao bih, najvidljivija je poetička oznaka po kojoj se Skender izdvaja u našoj poeziji.

Vešto preplitanje epskog i lirskog kazivanja, napose u ratnim pesmama, omogućilo je pesniku da se nasloni na našu usmenu književnu baštinu, na mitsko i folklorno nasleđe, na krajiški etos, što je podosta doprinelo da njegovi stihovi neposrednije i dublje dodirnu dušu srpskog naroda u ratnom vrtlogu. U sudbinskom prepoznavanju pesme i njenih primalaca, književnih junaka i stvarnih protagonista velike istorijske drame, zatajena je i čar "Stojanke majke Knežopoljke".

Njena kompozicija, kao što je već primećeno, nalikuje simfoniji u kojoj se slivaju i prelivaju zvučni talasi, od tmurnog i tromog zvuka tužbalice, preko himničkih eksklamicija, do ponornog krika kletve koja traži osvetu. Stihovi, strofe, rime, refreni, oslobođeni su uobičajenih formalnih stega i utegnuti u poseban poetski i ritmički sklad usklađen sa osećanjima i "pulsom" naroda.

U ovom prigodnom zapisu osvrnuo sam se uglavnom na "Stojanku majku Knežopoljku", prevashodno zato što je ona, na neki način, mimo bilo kakve kritičke procene, osenčila celo Kulenovićenovo delo. I u mojoj glavi se njeno ime nastanilo pre imena pesnikova.

Majku Stojanku je iznedrila buna i apokaliptično stradanje srpskog naroda. Velika tragedija je pobudila pesnika da - za dan i noć - iznedri jednu od najsnažnijih i najuzbudljivijih patriotskih pesama, jedinstven nacionalni spev čiji je junak Srpska Majka koja dirljivo i ponosito nosi svoj bol. Majka Stojanka je druga Majka Jugovića. Sve su naše majke po "istorodnosti bola" Jugovića Majke. One rađaju, doje i odgajaju Srđane, Mrđane i Mlađane, srpske Obiliće, koji u zlosrećnim vremenima stradaju braneći svoju "seku" Kozaru, svoju očevinu i otadžbinu. Svako naše Knešpolje naše je sveto Kosovo polje.
Naš je dug da pamtimo ove epske junake i njihove istorijske imenjake i prototipove, kao i one, neosvećene a svete, mučenike umorene u logorima i jamama, na strelištima i stratištima, o kojima svedoči naša povest i poezija. I da molimo Gospoda da pesnici, naši i tuđi, ovakve pesme više ne pevaju.

(Beseda prilikom uručenja nagrade "Skender Kulenović", u Prijedoru 17. 9. 2022)

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

SVI VIDE 4 SLOVA, A NE VIDE KRST: Najčemerniji srpski greh po vladiki Nikolaju
Društvo

0 0

"SVI VIDE 4 SLOVA, A NE VIDE KRST": Najčemerniji srpski greh po vladiki Nikolaju

VLADIKA Nikolaj Velimirović rođen 1881. godine, u selu Lelić nedaleko od Valjeva. Njegovi roditelji, Dragomir i Katarina imali su devetoro dece od kojih su preživela samo dvojica sinova Nikolaj i Dušan, da bi i Dušan poginuo 1914. godine, a Nikolaj se zamonašio. Postao je jedan od najcenjenijih vladika, nije štedeo reči kada hvali naš narod, ali mu nije bilo strano ni da nam uputi po koju kritiku i ukaže na greške koje pravimo.

12. 12. 2025. u 16:23 >> 16:23

OSUĐENI ZA UBISTVO STARCA U ZATVORU PADINSKA SKELA: Zrna saosećanja nemaju, izrečene višegodišnje kazne
Suđenja

0 1

OSUĐENI ZA UBISTVO STARCA U ZATVORU PADINSKA SKELA: Zrna saosećanja nemaju, izrečene višegodišnje kazne

SREĆKO Stefanović (22), Saša Stanković (22) i Dalibor Petrović (24) oglašeni su danas krivim u Višem sudu u Beogradu za teško ubistvo Stanimira Brajkovića (74) na bezobziran i nasilnički način u zatvoru Padinska Skela početkom februara 2024. godine. Ovom prvostepenom presudom Stefanović je osuđen na 19 godina zatvora, a Stanković i Petrović na po 18 godina.

11. 12. 2025. u 16:22

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

TRIBINA „DNEVNIK O CRNJANSKOM“ U NOVOM SADU : Kulturni centar Vojvodine „Miloš Crnjanski“
Kultura

0 0

TRIBINA „DNEVNIK O CRNJANSKOM“ U NOVOM SADU : Kulturni centar Vojvodine „Miloš Crnjanski“

U Kulturnom centru Vojvodine „Miloš Crnjanski“ u Novom Sadu ( Ulica Vojvode Putnika 2), u ponedeljak, 15. decembra u 15 časova, biće održana peta po redu ovogodišnja tribina iz ciklusa „Dnevnik o Crnjanskom“, na kojoj će učestvovati prof. dr Nataša Polovina sa Filozofskog fakulteta iz Novog Sada i dr Nastasja Pisarev, urednica i moderatorka programa.

11. 12. 2025. u 12:38

Politika
Tenis
Fudbal
Kada je keš/refinansirajući kredit najbolja opcija za vas i kakve opcije nude banke u Srbiji?

Kada je keš/refinansirajući kredit najbolja opcija za vas i kakve opcije nude banke u Srbiji?