Kultura

Osamdeset leta "Majke Stojanke"

Гојко Ђого

27. 09. 2022. u 11:37

Čuje se neka "uka", "jedna uka velika.../ s daleke strane otkud sunce izlazi", kao odjek koraka silne vojske osvetnika.

Осамдесет лета Мајке Стојанке

Foto Dž. Nesteruk, zahvaljujući ljubaznosti umetnice i galerije "Pejs"

Ta "uka" uči i danas kao što je učala juče, i pre osam desetleća u ušima pesnika Skendera Kulenovića, da bi se jednog avgustovskog dana na kozarskom visu Paležu slila u jauk iz nedara njegove tragične heroine Stojanke majke Knežopoljke. To učanje u grudima, glavama i snovima srditih, namrđenih, mlađanih Stojankinih sinova simboličan je odziv "pramajke" Rusije, koji Srbi vekovima osluškuju. Sinovi "pomajke" Kozare su znali da "moskovski Jerusolem" nije samo mitski istočnik naše vere, nade i snage nego i veliki zaštitnik u najtežim istorijskim iskušenjima. Kad je bilo biti ili ne biti. Kako nekad, tako i danas, u Beogradu i u Prijedoru.

Znao je to i Kulenović kad, "preuzimajući veliku pesničku obavezu i još veću nacionalnu odgovornost" (Raičković), odsjajem sa tog moskovskog ognjišta pokušava da osvetli tamni prizor krajiškog stratišta, da razmakne "rosu očinju" i razmagli vidike stradalnika. Njegova poema, kao neka vrsta "primenjene" pesme, prilagođena je zahtevima jednog društveno-istorijskog trenutka i jedne ideološke doktrine, ali to prilagođavanje ne zastire duboka lična i kolektivna osećanja izražena lirskim perom i visoko stilizovanim pesničkim jezikom. Ne znam nijednu srodnu patriotsku pesmu u kojoj je uspešnije sljubljena poruka i estetika. Stvarnost i njena umetnička slika.

Znao je Skender da pesnik može misliti i osećati šta god hoće, ali da bi to izrazio mora pronaći reči koje će to, osećanje, slutnju ili maglu iz glave, transponovati u poseban pesnički jezik. I on ih je istrajno tražio celog stvaralačkog veka. Moglo bi se reći da u našoj novijoj poeziji nema pesnika koji je, na tragu Sime Sarajlije, Kodera ili Laze Kostića, oživeo više zabačenih ili iskovao više novih reči, i na osoben ih način uzglobio i uglazbio u svoje poeme i sonete. Na tim iščašenjima, čak i najobičnijih reči i govornih fraza, kao posebnoj vrsti "oneobičavanja", Kulenović dosledno insistira u celom pesničkom delu, od đačkih "Ocvalih primula" do poznih "Soneta". Taj neobični pesnički jezik, rekao bih, najvidljivija je poetička oznaka po kojoj se Skender izdvaja u našoj poeziji.

Vešto preplitanje epskog i lirskog kazivanja, napose u ratnim pesmama, omogućilo je pesniku da se nasloni na našu usmenu književnu baštinu, na mitsko i folklorno nasleđe, na krajiški etos, što je podosta doprinelo da njegovi stihovi neposrednije i dublje dodirnu dušu srpskog naroda u ratnom vrtlogu. U sudbinskom prepoznavanju pesme i njenih primalaca, književnih junaka i stvarnih protagonista velike istorijske drame, zatajena je i čar "Stojanke majke Knežopoljke".

Njena kompozicija, kao što je već primećeno, nalikuje simfoniji u kojoj se slivaju i prelivaju zvučni talasi, od tmurnog i tromog zvuka tužbalice, preko himničkih eksklamicija, do ponornog krika kletve koja traži osvetu. Stihovi, strofe, rime, refreni, oslobođeni su uobičajenih formalnih stega i utegnuti u poseban poetski i ritmički sklad usklađen sa osećanjima i "pulsom" naroda.

U ovom prigodnom zapisu osvrnuo sam se uglavnom na "Stojanku majku Knežopoljku", prevashodno zato što je ona, na neki način, mimo bilo kakve kritičke procene, osenčila celo Kulenovićenovo delo. I u mojoj glavi se njeno ime nastanilo pre imena pesnikova.

Majku Stojanku je iznedrila buna i apokaliptično stradanje srpskog naroda. Velika tragedija je pobudila pesnika da - za dan i noć - iznedri jednu od najsnažnijih i najuzbudljivijih patriotskih pesama, jedinstven nacionalni spev čiji je junak Srpska Majka koja dirljivo i ponosito nosi svoj bol. Majka Stojanka je druga Majka Jugovića. Sve su naše majke po "istorodnosti bola" Jugovića Majke. One rađaju, doje i odgajaju Srđane, Mrđane i Mlađane, srpske Obiliće, koji u zlosrećnim vremenima stradaju braneći svoju "seku" Kozaru, svoju očevinu i otadžbinu. Svako naše Knešpolje naše je sveto Kosovo polje.
Naš je dug da pamtimo ove epske junake i njihove istorijske imenjake i prototipove, kao i one, neosvećene a svete, mučenike umorene u logorima i jamama, na strelištima i stratištima, o kojima svedoči naša povest i poezija. I da molimo Gospoda da pesnici, naši i tuđi, ovakve pesme više ne pevaju.

(Beseda prilikom uručenja nagrade "Skender Kulenović", u Prijedoru 17. 9. 2022)

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Srbe nazivao svinjama: Slavni Britanac službovao u SFRJ, Andrić ga pobedio u trci za Nobela - kako je reagovao
Kultura

0 0

Srbe nazivao svinjama: Slavni Britanac službovao u SFRJ, Andrić ga pobedio u trci za Nobela - kako je reagovao

LORENS Darel, britanski književnik, pesnik i dramaturg, jedan je od najistaknutijih autora 20. veka, poznat po svojoj izuzetnoj prozi i poetskom izrazu. Njegova dela odišu bogatom atmosferom, filozofskim promišljanjima i složenim psihološkim portretima likova, dok su njegovi opisi Mediterana i Orijenta obojeni dubokim ličnim doživljajem prostora i kulture.

29. 04. 2026. u 18:28

Želeli su samo malo bele rose: U Muzeju Jugoslavije Sloboda je za nas san , posvećena logorašima i logorima iz Drugog svetskog rata
Kultura

0 0

Želeli su samo malo bele rose: U Muzeju Jugoslavije "Sloboda je za nas san ", posvećena logorašima i logorima iz Drugog svetskog rata

POLAZEĆI od toga da se istorija ne pamti samo kroz velike narative, epohalne ličnosti, značajne datume i statističke brojke, već, pre svega, i naročito, kroz pojedinačne sudbine, fragmente života i tragove iskustava svih žena, dece i ljudi, neznanih i znanih, koji su od drugih istrpeli, preživeli nasilje, ili od njega smrtno postradali, u Muzeju Jugoslavije sutra od 18 časova predstaviće izložbu "Sloboda je za nas san - O zatočeništvu, stradanju i otporu", posvećenu logorašima i logorima Drugog svetskog rata.

28. 04. 2026. u 23:12

Politika
Tenis
Fudbal
Sve zbog veselja i 500 evra: Era Ojdanić mrtvu suprugu držao u hladnjači dva dana - To je dokaz koliki sam profesionalac

Sve zbog veselja i 500 evra: Era Ojdanić mrtvu suprugu držao u hladnjači dva dana - "To je dokaz koliki sam profesionalac"