Kultura

Osamdeset leta "Majke Stojanke"

Гојко Ђого

27. 09. 2022. u 11:37

Čuje se neka "uka", "jedna uka velika.../ s daleke strane otkud sunce izlazi", kao odjek koraka silne vojske osvetnika.

Осамдесет лета Мајке Стојанке

Foto Dž. Nesteruk, zahvaljujući ljubaznosti umetnice i galerije "Pejs"

Ta "uka" uči i danas kao što je učala juče, i pre osam desetleća u ušima pesnika Skendera Kulenovića, da bi se jednog avgustovskog dana na kozarskom visu Paležu slila u jauk iz nedara njegove tragične heroine Stojanke majke Knežopoljke. To učanje u grudima, glavama i snovima srditih, namrđenih, mlađanih Stojankinih sinova simboličan je odziv "pramajke" Rusije, koji Srbi vekovima osluškuju. Sinovi "pomajke" Kozare su znali da "moskovski Jerusolem" nije samo mitski istočnik naše vere, nade i snage nego i veliki zaštitnik u najtežim istorijskim iskušenjima. Kad je bilo biti ili ne biti. Kako nekad, tako i danas, u Beogradu i u Prijedoru.

Znao je to i Kulenović kad, "preuzimajući veliku pesničku obavezu i još veću nacionalnu odgovornost" (Raičković), odsjajem sa tog moskovskog ognjišta pokušava da osvetli tamni prizor krajiškog stratišta, da razmakne "rosu očinju" i razmagli vidike stradalnika. Njegova poema, kao neka vrsta "primenjene" pesme, prilagođena je zahtevima jednog društveno-istorijskog trenutka i jedne ideološke doktrine, ali to prilagođavanje ne zastire duboka lična i kolektivna osećanja izražena lirskim perom i visoko stilizovanim pesničkim jezikom. Ne znam nijednu srodnu patriotsku pesmu u kojoj je uspešnije sljubljena poruka i estetika. Stvarnost i njena umetnička slika.

Znao je Skender da pesnik može misliti i osećati šta god hoće, ali da bi to izrazio mora pronaći reči koje će to, osećanje, slutnju ili maglu iz glave, transponovati u poseban pesnički jezik. I on ih je istrajno tražio celog stvaralačkog veka. Moglo bi se reći da u našoj novijoj poeziji nema pesnika koji je, na tragu Sime Sarajlije, Kodera ili Laze Kostića, oživeo više zabačenih ili iskovao više novih reči, i na osoben ih način uzglobio i uglazbio u svoje poeme i sonete. Na tim iščašenjima, čak i najobičnijih reči i govornih fraza, kao posebnoj vrsti "oneobičavanja", Kulenović dosledno insistira u celom pesničkom delu, od đačkih "Ocvalih primula" do poznih "Soneta". Taj neobični pesnički jezik, rekao bih, najvidljivija je poetička oznaka po kojoj se Skender izdvaja u našoj poeziji.

Vešto preplitanje epskog i lirskog kazivanja, napose u ratnim pesmama, omogućilo je pesniku da se nasloni na našu usmenu književnu baštinu, na mitsko i folklorno nasleđe, na krajiški etos, što je podosta doprinelo da njegovi stihovi neposrednije i dublje dodirnu dušu srpskog naroda u ratnom vrtlogu. U sudbinskom prepoznavanju pesme i njenih primalaca, književnih junaka i stvarnih protagonista velike istorijske drame, zatajena je i čar "Stojanke majke Knežopoljke".

Njena kompozicija, kao što je već primećeno, nalikuje simfoniji u kojoj se slivaju i prelivaju zvučni talasi, od tmurnog i tromog zvuka tužbalice, preko himničkih eksklamicija, do ponornog krika kletve koja traži osvetu. Stihovi, strofe, rime, refreni, oslobođeni su uobičajenih formalnih stega i utegnuti u poseban poetski i ritmički sklad usklađen sa osećanjima i "pulsom" naroda.

U ovom prigodnom zapisu osvrnuo sam se uglavnom na "Stojanku majku Knežopoljku", prevashodno zato što je ona, na neki način, mimo bilo kakve kritičke procene, osenčila celo Kulenovićenovo delo. I u mojoj glavi se njeno ime nastanilo pre imena pesnikova.

Majku Stojanku je iznedrila buna i apokaliptično stradanje srpskog naroda. Velika tragedija je pobudila pesnika da - za dan i noć - iznedri jednu od najsnažnijih i najuzbudljivijih patriotskih pesama, jedinstven nacionalni spev čiji je junak Srpska Majka koja dirljivo i ponosito nosi svoj bol. Majka Stojanka je druga Majka Jugovića. Sve su naše majke po "istorodnosti bola" Jugovića Majke. One rađaju, doje i odgajaju Srđane, Mrđane i Mlađane, srpske Obiliće, koji u zlosrećnim vremenima stradaju braneći svoju "seku" Kozaru, svoju očevinu i otadžbinu. Svako naše Knešpolje naše je sveto Kosovo polje.
Naš je dug da pamtimo ove epske junake i njihove istorijske imenjake i prototipove, kao i one, neosvećene a svete, mučenike umorene u logorima i jamama, na strelištima i stratištima, o kojima svedoči naša povest i poezija. I da molimo Gospoda da pesnici, naši i tuđi, ovakve pesme više ne pevaju.

(Beseda prilikom uručenja nagrade "Skender Kulenović", u Prijedoru 17. 9. 2022)

Restoran Miya Galerija

Breakfast Buffet svakog dana od 10:00 do 12:30

ZAPRATI I REZERVIŠI SVOJE MESTO
Made with Flourish • Create a chart

Restoran Miya Galerija

Breakfast Buffet svakog dana od 10:00 do 12:30

ZAPRATI I REZERVIŠI SVOJE MESTO
Made with Flourish • Create a chart

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
NE IDITE NA AGRESIJU! Pevač potkačio mlađe kolege - Snimaju sve i svašta, to ne valja

NE IDITE NA AGRESIJU! Pevač potkačio mlađe kolege - "Snimaju sve i svašta, to ne valja"