KNJIŽEVNA KRITIKA: Enciklopedija života prognanih

Slađana Ilić

16. 08. 2022. u 19:07

SLAVICA Garonja je iz nekoliko razloga neobična, autentična ličnost savremene srpske književnosti.

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Енциклопедија живота прогнаних

Foto arhiva

Najpre, u njoj je prepoznata u svojim zrelim godinama, po izlasku romana "Arkadija", s razlogom objavljenog u Plavom kolu Srpske književne zadruge (2014) čiju je vrednost razumeo žiri Pečata vremena.

Opseg motiva i tema njene proze unekoliko je tradicionalan i svakako da nema ništa s modernošću koju forsira beogradski krug dvojke, iako narečena autorka po mestu rođenja pripada tom krugu, ali mu ni po čemu drugom ne pripada. Naime, Slavica Garonja kao književni stvaralac posve drugačije shvata književnost od tipičnih pripadnika tog kruga. U njenom stvaralaštvu uviđamo iskonsku privrženost prostorima na kojima su živeli Srbi (Zapadna Slavonija) dok nisu istrebljeni ili pak iz njih proterani; potrebu da ostajući u okvirima književnosti, a sa svešću o važnosti da se svaka lična tragedija ispriča, da se žrtve, kojima je kroz istoriju ukinuto pravo na postojanje, personalizuju.

Pored toga, ova autorka, uvek u kontrastu lirskoj priči, u kojoj su stanovnici Zapadne Slavonije (njene Arkadije) čvrsto povezani istim vrednostima koje neupitno neguju, porodičnim vezama, običajima, pesmama, vedrinom i beskrajnom verom u dobro, pokazuje ciklizam istorije, tj. zla koje sve te vrednosti i idilu ruši, na otprilike svakih 50 godina. U njenim romanima, kao i u pojedinim naučnim radovima, uviđamo zapravo i nezavisnost tog zla, te ideologije, koju nijedno humano delo, niti težnja drugih za dobrim i lepim ne može nadvladati jer to nije cilj ideologije u stvaranju zemlje u kojoj se danas, bez izuzetka, "Oluja" slavi kao državni praznik.

Osim u romanu "Arkadija", o svemu navedenom srećemo se i u romanu "Parusija, glasovi ispod paprati" (2018) koji sadrži svedočanstva čija je vrednost neprocenjiva, kao i dokumenta, popis "oćeranih" sa područja Pakraca u Jasenovac početkom 1942. godine, a poklanih na tom stratištu na pravoslavni Božić. Taj roman, između ostalih, sadrži sećanja bivših devojčica, sada žena u poodmaklim godinama na ubijenog oca, na "Onaj dan", čiji su odjeci osetni kroz čitav život i priču koja je nakon poslednjeg i konačnog pogroma Srba sa tog područja jedino ostala.

Континуитет те приче сагледавамо и у роману "Шапати мале Влашке", чију је вредност и значај као издавач разумео господин Зоран Колунџија (Издавачка кућа "Прометеј", Нови Сад).

Ipak, ovaj roman drugačiji je od već navedenih romana Slavice Garonje koji sa ovim čine jedinstvenu trilogiju. Zašto? "Šapati male Vlaške" delo je enciklopedijskog karaktera u koji je autorka, inače kao naučnik specijalista za folklor, kroz lirizovanu retrospektivnu priču u čijem centru je Baka koja je s razlogom mitologizovana, Baka (zaštitnica života i svih bližnjih koji su u ciklizmu istorije pretekli, koje je u svakoj prilici bodrila, iako je i sama nekoliko puta imala iskustvo izbeglice, koja je u tom statusu konačno i promenila životom), unela sve duhovno bogatstvo slavonskih Srba na osnovu kojeg saznajemo sve o njima - o svakodnevnom životu, o običajima koji su u vezi s rođenjima, veridbama, svadbama i sahranama, o pesmama koje se u tim prilikama pevaju, o kletvama i zakletvama, potom šaljivim narodnim pesmama, izrekama, poslovicama itd.

Pored toga, ovaj roman svojevrstan je rečnik slavonskih Srba. U okvire književnosti smeštajući njihovu pulsirajuću svakodnevicu, autorka je na najlepši način uradila izuzetan posao, a čiji je rezultat zauvek sačuvana najvernija moguća slika života prognanih ljudi na čijim ognjištima u Arkadiji koja to nikada više neće biti, sada raste samo paprat.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)