SRBIJA IMA ŠTA DA PONUDI SVETU: Natali Beljanski Popović, nova direktorka našeg Kulturnog centra u Parizu

Goran Čvorović dopisnik iz Pariza

03. 05. 2022. u 13:28

MLADA umetnička scena u Srbiji je izuzetno potentna i ni u čemu ne zaostaje za međunarodnim trendovima. Naprotiv. I te kako imamo šta da ponudimo.

СРБИЈА ИМА ШТА ДА ПОНУДИ СВЕТУ: Натали Бељански Поповић, нова директорка нашег Културног центра у Паризу

Foto privatna arhiva

To, u razgovoru, za "Novosti", ističe nova direktorka Kulturnog centra Srbije u Parizu Natali Beljanski Popović koja je s puno entuzijazma i energije preuzela ovu funkciju pre samo mesec dana, u nameri da doprinese da se u glavnom gradu Francuske i prestonici umetnosti stekne što kvalitetnija slika o stvaralaštvu u našoj zemlji.

- Kreativne industrije predstavljaju ozbiljan identitet Srbije u ovom trenutku. Naša aj-ti scena je izuzetno uspešna. Značajno je predstaviti ovu vezu između umetnosti, tehnologije i nauke. Istovremeno, treba da prezentujemo velikane naše umetničke scene, ono najbolje što možemo da ponudimo. Ovde, u Francuskoj, to je još lakše, jer je veliki broj naših najvećih umetnika živeo i radio u ovoj zemlji, tako da su već poznati i priznati kod ovdašnje publike. Samo treba raditi na kulturi sećanja - ističe Natali Beljanski.

Naša sagovornica naglašava da bi ključ uspeha trebalo da bude kombinacija predstavljanja mladih i afirmisanih umetnika, kao i da se poznati stvaraoci predstave na novi način. Uz likovne umetnike, tu se misli i na film, muzičku scenu, književne večeri. Planirani su i časovi srpskog jezika, ne samo za decu, već i za odrasle, jer ima sve više Francuza koji se vezuju za srpsku umetnost i kulturu. Kada je reč o turizmu, radi se na tome da se prenese deo paviljona Srbije sa izložbe "Ekspo Dubai", koja na savremeni način, kroz nove tehnologije, predstavlja našu baštinu, od Vinče i Lepenskog vira, preko Tesle, do današnjih vremena.

- Uloga kulturnih centara u svetu poslednjih dvadesetak godina se mnogo promenila.

Nekadašnje najznačnije centralno prezentovanje umetničke scene zamenile su aktivnosti hibridnog tipa koje kombiniju kulturu, umetnost, aj-ti, ekonomiju, arhitekturu, čak i gastronomiju. Diplomatski nacionalni kulturni centri, takođe, prolaze kroz određenu tranziciju. Potrebno je prilagođavati se savremenim tokovima. Sve se menja - naglašava naša sagovornica.

Beljanski ističe i izuzetan položaj Kulturnog centra Srbije, u samom centru Pariza, prekoputa Bobura, u pešačkoj zoni, gde bi umetnici mogli da se predstavljaju i unutra, i napolju.

- Kada govorimo o kombinaciji umetnosti i tehnologije, mogli bismo da povećavamo vidljivost Kulturnog centra tako što bismo koristili spoljnu fasadu za projekte iz oblasti mapinga i gejminga - prenosi jednu od svojih ideja.

Jedino što Centru trenutno ozbiljno nedostaje, kaže, jeste francuska publika. Zato namerava da razvija različita partnerstva sa pariskim galerijama, od kojih je neke već osmotrila, u cilju organizovanja zajedničkih izložbi savremenih umetnika iz Srbije, koje bi, zatim, svoju publiku dovele i u naš Kulturni centar.

- Fascinantno je to što je Centar preživeo tolike godine. I sjajna, i teška vremena.

Jedini je opstao, od velikog broja kulturnih centara koji su ranije postojali. Uz to, nalazi se u ovakvom gradu, i na takvoj poziciji. Zbog toga mi predstavlja izuzetan izazov, i ogromnu odgovornost, to što sam preuzela njegovo vođenje.

U tom smislu ima bogato iskustvo. U kulturi radi poslednjih dvadesetak godina. Vodila je sedam godina galeriju savremene umenosti u Novom Sadu, na festivalskom polju bila je aktivna na "Egzitu", u "Sinema sitiju" i Festivalu uličnih svirača, bila deo projekta Novog Sada kao Evropske prestonice kulture, čak i vodila prvi tim koji je pravio nacrt strategije. U Kulturni centar Srbije u Parizu stigla je kao direktor Kulturnog centra "Prostor" iz Umetničke asocijacije "Inboks" u Petrovaradinu, koji je u potpunosti orijentisan ka savremenoj umetničkoj sceni na filmskom, muzičkom i likovnom planu.

- Nameravam da to iskustvo sada iskoristim na ovom mestu - ističe Beljanski.

Neminovno, nametnula se i tema kulturne ponude Pariza. Ima i onih koji ističu da ovaj grad možda više nije kao što je nekada bio na umetničkoj mapi sveta.

- Čudni su mi ljudi koji su zabrinuti zbog toga što se menjaju gradovi u kojima živimo. To je život. Potpuno je normalno da se i Pariz menja. Meni je to ne samo normalno, već i uzbudljivo. Otkrivaš stalno drugačiji grad, koji živi i diše na novi način. A kulturna scena Pariza je i dalje izuzetno bogata. Potpuno je neosavladiv i neosvojiv, nemoguće ga je otkriti u potpunosti. Fantastično je živeti u gradu koji i posle dvadeset ili trideset godina, možeš i dalje da otkrivaš. Nema mnogo takvih gradova.

Foto privatna arhiva

Kulturna diplomatija

PROGRAM Kulturnog centra utvrđuje Ministarstvo kulture u Beogradu na godišnjem nivou.

- Pre nekoliko meseci usvojen je protokol između ministarstava spoljnih poslova i kulture, i on definiše ulogu centara u razvoju kulturne politike Srbije. Za razvoj kulturne diplomatije ključnu ulogu imaju centri u Parizu i Pekingu, dok je u planu otvaranje još nekoliko u svetu. Za godišnji program je odgovorno Ministarstvo kulture.

Konkurs se objavljuje tokom leta za sledeću godinu i, kada je reč o Parizu, uvek su dobrodošli projekti koji imaju neku vezu s Francuskom - ističe Natali Beljanski Popović.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)

ŠTA KAŽE ZAKON: Sme li se voziti u papučama i štiklama - među vozačima postoji velika zabluda vezana za ovu temu