KNJIŽEVNA KRITIKA: Odnos prema samopoštovanju
ZAVOD za proučavanje kulturnog razvitka predstavlja našoj javnosti još jednu monografiju, ovoga puta o Ivi Andriću.
Foto: Privatna arhiva
Sa knjigom "Priča o Andriću, antikolonijalni razgovori" dobili smo, najpre, priliku da uživamo u dijalogu o Andrićevom delu, u dijalogu koji su vodili renomirani književni i kulturni poslenici iz zemlje i regiona.
Razgovor je upriličen na Beogradskom kontrapunktu (2021), petom po redu, a povodom šezdesetogodišnjice uručenja Nobelove nagrade za književnost našem piscu. U raspravi su iskazana različita mišljenja o novim tumačenjima Andrića, o statusu njegovog dela u savremenom svetu, o mogućnostima za njegovo suštinsko razumevanje, o kompleksnosti prevođenja Andrićevih ostvarenja, a vrlo slikovito, kroz niz upečatljivih primera iz predavačke prakse, pokazana je univerzalnost njegovog dela.
Foto Promo
Pored ovog razgovora, knjiga sadrži i studije koje su posvećene različitim aspektima stvaralaštva našeg nobelovca. Predrag Petrović smatra da je svet kao pozornica hermeneutičko polazište za razumevanje modernističkog romana u rasponu od Andrićeve "Proklete avlije" do Kišovog "Porodičnog cirkusa". Jelena Marićević Balać obrazlaže konstantnu inspirativnost "Proklete avlije". Pored toga što razmišlja o mitskom obrascu braće - neprijatelja, koji otvara novu interpretativnu mogućnost, ističe i činjenicu o Andrićevom pripovednom svetu kao pozornici jer u "Prokletoj avliji" svaki junak ima masku. Milica Kecojević veruje da, pored "Proklete avlije" koju je Borislav Mihajlović Mihiz sagledao kao "veliku metaforu o identitetu svih ljudi", takvo određenje važi i za Andrićevu poznu i posthumno objavljenu pripovednu knjigu "Kuća na osami", a koju žanrovski određuje kao venac pripovedaka. Jovana Milovančević razmatra motiv uklete lepotice i noć kao vreme uzavrelih strasti u kojima junakinje Andrićeva Fata Avdagina i Sofka Bore Sankovića dobijaju mitske dimenzije. One tada bivaju u vlasti viših, od njih jačih sila, ali i u vlasti patrijarhalnog sveta u kojima su uloge odavno podeljene i iz kojih nije moguće izaći. Jana Aleksić pokazuje kako Andrić u svojim istorijskim romanima insistira na antropološko-fenomenološkoj karakteristici "da čovek ne može biti merna jedinica istorijske nužnosti, iako je njen vinovnik i zamorče. Bezbroj slučajeva odvija se mimo njegove aktivnosti, bez obzira na to što je upravo on okidač - svojom slobodnom voljom ili usudom - za pokretanje složenih društvenih sistema." Vesna Trijić razmatra uzroke Kišovog poistovećivanja sa Andrićem u polemici u vezi sa "Grobnicom za Borisa Davidoviča", kao i uticaj na oblikovanje Kišove sopstvene slike u javnosti i kulturnom sećanju. "Do razlaza između Ive Andrića i Danila Kiša, kao pripovedača posvećenih tematizaciji prošlosti", konstatuje ona, "dolazi, u stvari, pre same estetske aktivnosti, u njihovom odnosu prema istoriji i njenoj istini."
Na koncu, Muharem Bazdulj u jednom od svojih fragmenata piše o književnim uzorima, o prepoznavanju istih slika; u drugom pak seća se Danila Ilića i njegove majke, Andrića i njegove majke; seća se Sarajeva koje je bilo drugačije, čije su se ulice drugačije zvale, sarajevskih podneva, kao i budnih sarajevskih noći iz Andrićevih proza i razlika u otkucavanju vremena, "zavađenih kalendara".
Vladimir Pištalo nas svojim tekstom opominje da naš odnos prema Andriću jeste odnos prema samopoštovanju. Nije pominjao Vidovdan ni mladobosance, nije pominjao "Pismo iz 1920", nije pominjao naopaka, perfidna tumačenja Andrića i njegovog dela, iako ih je svakako imao u mislima. Verovatno zato što i autor zna da se iz mržnje ne može ništa dobro napisati i što je mržnja tako daleko od Andrićevog superiornog stoicizma, ispod kog vri, podseća nas Pištalo, jedna istinski strastvena priroda.
Preporučujemo
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Pročitajte više
PO DOSTOJEVSKOM: Ovih 6 znakova otkrivaju ZLE LjUDE
ČUVAJTE se onih koji se smeju kada vam je loše, govorio je Dostojevski, gorostas pisane reči i majstor psihološkog realizma, koji je kroz svoja dela istraživao dubine i mračne ponore ljudske duše. Mudre misli velikog književnika i danas se citiraju, pomažući nam da shvatimo suštinu života, a kada se nađemo u nedoumici ne znajući kako da odgovorimo na zlo, setićemo se, možda, i njegovog saveta da "ne treba pobeđivati silom, već smirenom ljubavlju"...
07. 12. 2025. u 19:40
"OD PENZIJE LEPO ŽIVIM": Ceca Kitić dobija pozamašnu svotu novca od države
CECA KITIĆ je nedavno otkrila da ima nacionalnu penziju
07. 12. 2025. u 17:31
KARLEUŠA OTKRILA CECI ISTINU O SNAJI: Nije ostala ravnodušna na reči o Veljku i Bogdani
PEVAČICA Olja Karleuša, koja je rodom iz Titela, otkrila je kakva je zapravo snajka Cece Ražnatović, Bogdana.
07. 12. 2025. u 15:45
"SLUČAJNO SAM SAZNAO DA IMAM LEUKEMIJU" : Bivšem voditelju Pinka život se preko noći okrenuo
ŽIVOT SE preko noći okrenuo
07. 12. 2025. u 20:49 >> 20:54
EPSKI SKANDAL: Isplivao snimak, žreb za Svetsko prvenstvo namešten!? (VIDEO)
Svašta su navijači gledali na prekjučerašnjem žrebu za Svetsko prvenstvo u fudbalu, a danas se pojavio jedan snimak koji baca sumnju na regularnost žreba.
07. 12. 2025. u 11:58
DA LI STE ZNALI? Jovanka Broz je baka naše poznate voditeljke, bila uz prvu damu do poslednjeg dana
OVAJ podatak će mnoge iznenaditi...
08. 12. 2025. u 10:32
"TA KUĆA JE STVARNO UKLETA" Majci i ocu prerezao grkljan, pa sebi isekao vene: Novi detalji porodične tragedije u Čačku
PRVI rezultati istrage tragedije koja je otkrivena u subotu ujutru u porodičnoj kući u blizini „Slobodine“ raskrsnice u Čačku, govore da je Vladimir Čarapić (47) nožem preklao vrat svojoj majci Mili (72), a potom i svom ocu Neđu (79). Zatim je sebi istim sečivom naneo više uboda po grudima i stomaku, a na kraju je prerezao vene leve ruke i tako na smrt iskrvario.
07. 12. 2025. u 13:36
NOVO REŠENjE ZA UKRAJINU: Evropa pravi plan u slučaju da se SAD povuku iz konflikta
EVROPSKE diplomate pripremaju scenario podrške Ukrajini u slučaju povlačenja SAD iz konflikta, prenosi Blumberg, pozivajući se na izvore.
07. 12. 2025. u 13:19
Završio glumu, pa radio na mešalici, rat ga udaljio od ljubavi - životni put Jova Maksića
DETINjSTVO glumca Jova Maksića oblikovalo se u maloj seoskoj sredini podno Dinare, u selu Plavno kod Knina, gde je porodica živela zbog očevog svešteničkog službovanja. Rani period života opisuje kao vreme potpune slobode i radosti, kada je gotovo čitavo selo bilo prostor za igru i maštarije. U takvoj atmosferi formirala se njegova emotivna struktura — vezanost za zajednicu, toplina porodičnih odnosa i zahvalnost za jednostavne stvari.
07. 12. 2025. u 11:41
Najnovije iz rubrike
TRADICIJA DOBILA DOSTOJANSTVO: Ansambl "Skovran" posvetio veče ključnim ličnostima scenskog folklora (FOTO)
U IGRAČKOM centru Una Saga Serbica, sinoć je održano svečano predstavljanje novoformiranog ansambla „Skovran“ koji je osnovao koreograf i scenski reditelj Miloš Cile Mitić.
06. 12. 2025. u 17:20
DODELJENA KNJIŽEVNA NAGRADA „HADŽI DRAGAN“ ZA 2025. GODINU
KNjIŽEVNU nagradu „Hadži Dragan“ dodeljuju književne novine „Svitak“ (Požega), za najuspešniji književni prilog objavljen u „SVITKU“ kao i za ukupno delo onih saradnika koji su učinili značajan pomak u srpskoj književnosti i jeziku našem.
05. 12. 2025. u 13:19
NATAŠA PAVLOVIĆ ZA "TV NOVOSTI": Publika ceni iskrenost više od "upeglane" slike, a praktična žena nije savršena, samo je normalna (FOTO)
TELEVIZIJSKA voditeljka i autorka emisije „Praktična žena“ Nataša Pavlović, koju gledamo svakog radnog dana u 16 časova na TV Prva, više od decenije gradi prepoznatljiv televizijski svet u kojem kombinuje tradicionalne vrednosti, savremene izazove i svakodnevicu realne žene koja se ne stidi da pokaže da nije savršena.
05. 12. 2025. u 12:05
„NIT SE NASTAVLJA“: Dodeljene nagrade najboljim autorima na 11. žiriranoj izložbi „100 žena – 100 minijatura“
SVEČANA dodela nagrada najboljim autorima ručnog rada u formatu minijature, održana je u Sava centru u okviru jedinstvene 11. žirirane izložbe minijatura „100 žena – 100 minijatura“, koja čuvarima tradicije, pre svega ženama iz lokalnih zanatskih udruženja, pruža priliku da se takmiče, afirmišu i dobiju priznanje javnosti za svoj autentičan rad.
03. 12. 2025. u 11:36
FILMSKA KRITIKA: Filmska elegija
"VETRE, pričaj sa mnom", režija Stefan Đorđević, Srbija i drugi, 2025.
02. 12. 2025. u 11:01
Komentari (0)