VRAĆAMO DUG BORI: Milutin Petrović, reditelj, uoči večerašnje premijere filma "Nečista krv - greh predaka"

J. LEMAJIĆ

22. 07. 2021. u 09:47

NE znam kako se dogodilo da Boru Stankovića preuzmu narodnjaci. Da se biseri srpske književnosti banalizuju i svedu na kafanu i pesmu.

ВРАЋАМО  ДУГ БОРИ: Милутин Петровић, редитељ, уочи вечерашње премијере филма Нечиста крв - грех предака

Foto Arhiva

A u sebi nose takvu dramu i umetničku notu kakva se malo gde može sresti. Ovaj film je način da se ta nepravda ispravi - ističe, za "Novosti", Milutin Petrović, reditelj filma "Nečista krv - greh predaka", koji će večeras biti premijerno prikazan na 28. Festivalu evropskog filma na Paliću.

Da li je ovaj film način da se Bora Stanković vrati na mesto koje mu zaista pripada?

- Film nije napravljen da bi zamenio knjigu već da bi doneo drugačiji prikaz Borinih dela od onog na šta smo navikli. Nažalost, navikli smo na banalizaciju literarnih tema.

NJegova dela nisu daire i kafana. On piše o Mitketu, ali ga ne voli. A svi ljudi koji idu u kafanu misle da je Bora pisao o njima. On je pisao o građanskom Vranju, njegovi junaci su bogati, ljudi sa ukusom, svetski trgovci, govore više jezika... On je pisao o graničnim oblastima ljudskosti a to je nešto što privlači Milenu Marković, koja je adaptirala scenario Voje Nanovića, a kojoj je Bora omiljeni pisac.

Da li film, u stvari, govori šta se desilo pre "Nečiste krvi"?

- To je ono što se danas zove koreni ili geneza. Donosi priču o Sofkinom dedi, Hadži Trifunu, kojom i počinje "Nečista krv". On se bavi korenima zašto se desila Sofkina drama, odnosno načinom na koji je odrastao efendi Mita. Kada se čita delo doživi se emotivno, ali čitaocu nije jasno zašto je otac dao ćerku dečaku i zašto je ona na to pristala. Čitalac ne može da poveruje kako može otac to da uradi. Kada se pogleda film onda je jasno zašto može da se desi. I zašto je krv nečista.

Da li se "nečista krv" može pročistiti?

- Biblija kaže da je to veoma teško. Iz Borinih dela na to se ne može posmatrati sa optimizmom. A ni ja nemam šta puno da dodam. Grešnost homo sapijensa će uvek biti tu. To zlo u nama ne možemo da ukinemo, ali imamo i dobro u sebi.

Koliko su Borina dela i danas aktuelna?

- Spektar asocijacija na nešto što se danas zove žensko pitanje je zapanjujuć. Bora je toliko aktuelan da bi danas mogao da bude deo ženskih studija. Šokantno koliko se bavi korenima problema žena u društvu. Tu su i druge okolnosti u kojima se mnogi i danas mogu pronaći.

Foto Arhiva

Kakav je vaš Hadži-Trifun?

- I on je jedan savremen čovek. Hadžija ima 52 godine, govori četiri jezika, trguje sa Istanbulom i Solunom, putovao je do Jerusalima na hadžiluk. Pripadnik je bogate, građanske klase, ponosit, silan, nadmen prema seljacima i slugama. Takvi ljudi su očuvali srpsko ime i veru za vreme Turaka. Takvi pametni, mudri i vešti ljudi su učinili da se očuvaju elementi našeg entiteta.

Da li ste imali dilemu ko će biti u ulozi Hadži Trifuna?

- Imali smo mnogo dilema. Znali smo da nam treba "kapitalac", veliki glumac koji će to da iznese. Bio je sastanak u Privrednoj komori filmadžija kojem je predsedavao Dragan Bjelogrlić. Sve vreme sam ga gledao i razmišljao kako me podseća na nekog iz filma.

Nisam mogao da se setim i onda mi sine - on je taj! Hadži Trifun! To je možda neočekivano od njega, ali je maestralan.

Kako su se glumci snašli sa vranjanskim dijalektom?

- Imali smo višemesečne pripreme. Bila je jako ozbiljna i dugo promišljana odluka kako da tretiramo jezik za film. Na kraju smo se odlučili za jedino moguće rešenje a to je srpski književni jezik koji će biti svima razumljiv. Trudili smo se da ostavimo melodiju građanskog Vranja i onoliko arhaičnih reči koje neće smetati današnjem gledaocu. Izuzev "Koštane", sva ostala Borina dela pisana su srpskim književnim jezikom, a ne nerazumljivim dijalektom seoskog Vranja. U opštem shvatanju, južnjački akcenti su nešto što se smatra pežorativnim, a Borini junaci su gospoda. U "Zoni Zamfirovoj" može jer je komedija, možeš da se smeješ junaku jer govori smešno, a Borini junaci su likovi drame i ne smeš da se smeješ.

UBEDLJIV Bjelogrlić kao Hadži Trifun, Foto Promo

Koliko je teško bilo predstaviti vreme savremenom gledaocu, s obzirom na to da je i Bora delo pisao sa vremenskim otklonom od pola veka?

- On je pisao u Beogradu na osnovu onoga što mu je pričala baka, a Vranjanci svojataju kao da je to stvarno tako bilo. Još uvek ne znam da li smo uspeli u tome. Jako sam uzbuđen šta će ljudi da kažu. Potpisao bih da ljudi gledaju i plaču a da nikada ne dobijem neku nagradu. Mi smo sve radili da napravimo dobar film. Ne postoji kvalitet filma u tome koliko je autentičan ili koliko je nešto uspeo da dočara, postoje samo dobri i loši filmovi. Ako je on dobar, unutar njega će biti dobra i rekonstrukcija vremena, mesta...

Ovo je jedan veliki projekat, koliko je bilo teško i zahtevno uhvatiti se ukoštac sa njim?

- To je bio ogroman posao, kao tri trudnoće, toliko mi je vremena oduzeo. Takvi poslovi se rade ili nikad ili malo puta u životu. Velika je čast da dođeš u situaciju da radiš ovako nešto. Prošao sam ja i skupe scenografije i veliki broj ljudi na setu, ali ovakva umetnička stvar sa toliko dubokim razlozima se retko čoveku desi. Hvala Bori Stankoviću i scenariju Voje Nanovića na prilici da to uradim.

KOSTIM I SCENOGRAFIJA

Koliko su kostimi i scenografija doprineli autentičnosti filma?

- Marina Medenica je kostimograf kojoj sam prvoj odneo scenario i ona je odmah pola svoje radne sobe odvojila za to. Pripremila je kostime za film koji govore sami za sebe.

Scenografiju čine kulise, po starinski, onako kako se radilo pre no što je izmišljena digitalna tehnologija. Želeo sam da film ima izgled pravog vesterna a ne naučne fantastike.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)