BIBLIOTEKE SU ŽARIŠTA IDEJA: Jovana Dišić o romanu "Vakuum" i kulturnom životu van Beograda

VELIKE književne priče vrlo često u svojoj srži i jesu "male" životne priče. Čak i kada su tema književnog dela istorijski značajni događaji, ono što im daje boju jeste prodiranje u sudbinu "malog" čoveka ili onu ljudsku, "običnu" stranu neke istorijske ličnosti.

Jovana Dišić, Foto Privatna arhiva

Drugim rečima: nijedna priča nije previše mala da ne bi mogla postati tema umetničkog dela, a svaki čovek može postati književni lik. Samo ga treba smestiti u pravi (kon)tekst - kaže, za "Novosti", Jovana Dišić (1987), povodom svog romana "Vakuum", koji je objavio "Vulkan".

Dišićeva je direktorka biblioteke u Kučevu "Nikola Sikimić Maksim", koja obeležava 150 godina postojanja. Rođena u Požarevcu, sada živi u Rabrovu. U kučevskoj biblioteci osnovala je i vodi "BiblioSalon" koji je ugostio niz naših značajnih pisaca, a uređuje i časopis "Maksim".

"Vakuum" je roman o sazrevanju mlade žene. Glavna junakinja Ana našla je svoj način za izlazak iz vakuuma. Ima li recepta za tu situaciju u životu, i pojedinca i naroda?

- "Vakuum" u nekom smislu jeste roman o sazrevanju, ali morali bismo to preformulisati u: roman o sazrevanju junakinje kao umetnika. Ona menja stvari u svom životu zato što joj se ne dopada šta je postala i gde se našla, a sve vreme promišljajući o književnosti i različitim vidovima kulturnih sadržaja i pojava koje usput posmatra. Ona i čini iskorak iz vakuuma uz pomoć umetnosti, zahvaljujući priči i pričanju. Međutim, taj iskorak ne može biti konačan, on se iznova mora praviti. Naše društvo voli laka rešenja i udobnost tih rešenja, ali u takvu zamisao se ne uklapaju ni nestalna ljudska priroda ni nepredvidive zakonitosti života kao takvog. Jedinstvenog recepta nema.

Vaš pravi zavičaj je Crljenac, gde je rođen i živeo pesnik Srboljub Mitić. To ističete s lokalpatriotskim ponosom (Mitić se, čak, pojavljuje u jednoj epizodi "Vakuuma"). Blizu biblioteke u kojoj radite rođen je Stevan Raičković. Pišete i kratke priče, koje su proza najbliža poeziji. Stalno ste u blizini poezije?

- Kulturni život Crljenca svojevremeno je bio vrlo raznovrstan i bogat. Narodno poetsko stvaralaštvo, ples i muzika sa jedne strane, savremena poezija i pop-rok muzika sa druge.

I sve se to u mom odrastanju međusobno uklapalo i prirodno dopunjavalo. Danas su od tog bogatstva ostali samo okrajci, ali ako je u vama čučala makar jedna umetnička mrva, nije mogla da se ne umnoži i ne razvije. Poezija je tako utkana u moj način razmišljanja, a tvrdim da se u svakom mestu u ovoj našoj kulturom prebogatoj zemlji može naći neka ličnost značajna za tu istu kulturu, naročito za poeziju. Samo je treba zapaziti i izvući iz zaborava. Sticajem životnih okolnosti našla sam se u biblioteci u Kučevu, a blizu Neresnice, sela u kome je rođen Stevan Raičković. On je na jednom mestu zapisao: "Kad sve prođe, vratiću se u Neresnicu, gde je sve i počelo." Ja taj zapis shvatam kao neku vrstu amaneta i namera mi je da Stevana Raičkovića simbolično vratim u jedan od njegovih zavičaja. Ne govorimo dovoljno o njemu u kraju u kome je rođen i to treba da se promeni.

Završili ste osnovne i master studije književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu, vratili ste se u zavičaj, odužujete se rodnom kraju. Mada su kulturna dešavanja uglavnom koncentrisana u Beogradu, pokazujete da isti nivo kvaliteta mogu imati i u tzv. provinciji?

- Volim da podvučem da je ta predstava - da se kvalitetna kulturna dešavanja dešavaju uglavnom u Beogradu - jedna velika i vrlo štetna zabluda. U prestonici ih svakako ima više u odnosu na druga pojedinačna mesta, ali van Beograda se već decenijama neprestano dešavaju neverovatne stvari, samo se o njima u široj javnosti malo govori i malo zna.

Kada bi se pomnije pratio samo rad biblioteka po Srbiji, bilo bi jasno na šta mislim.

Biblioteke su utočišta i bastioni kulture, riznice i žarišta ideja, organizuju ozbiljna kulturna dešavanja, imaju izdavačku delatnost. Čast mi je što mogu da dam svoj doprinos obeležavanju 150 godina od zvaničnog početka književnog životu u Kučevu. Naposletku, da nisam pronašla mir u biblioteci, pitanje je da li bih ikada dovršila "Vakuum". I to je neki dug koji treba vratiti.

Veza muzike i poezije

A Većina pisaca proze počinju kao pesnici. I Vi ste počeli sa pevanjem, ali ne stihova poezije: bili ste odlična, kažu, pop-rok pevačica...

- Za mene su muzika i poezija u čvrstoj vezi i, kao što volim i narodnu i savremenu poeziju, oduvek sam rado pevala i izvornu narodnu i pop-rok muziku. Halapljivo sam čitala narodne bajke i pomno slušala usmeno pripovedanje ljudi oko sebe. Tako da, uzevši u obzir prethodne paralele, nije neobično što pišem prozu. Jedino, eto, što nisam počela kao pesnik.

Preporučujemo

Dodatak Kultura

0 6

POPIN NjEGOŠ: Studija o jednoj nepročitanoj Vaskovoj pesmi pod naslovom “Lovćen”

20. 09. 2023. u 06:25

Dodatak Kultura

0 3

SVE MI JE DOJADILO: Knjiga “Bez opoziva” o poslednjim rečima filozofa, pisaca i državnika Vinstona Čerčila

20. 09. 2023. u 08:30

Dodatak Kultura

0 0

O DOSITEJU I VUKU: Odlomak iz besede patrijarha Porfirija na jubilarnom 90. Saboru u Tršiću

19. 09. 2023. u 17:30

Dodatak Kultura

0 0

BEOGRAD NA TOČKOVIMA: Izložba u Rančićevoj kući u Grockoj u okviru “Dana evropske baštine”

12. 09. 2023. u 08:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije