KAD SE DUŠA POMRAČI, ZLOČINI SU JOŠ CRNJI: Posle ubistva u Gornjoj Trepči mnogi se pitaju koliko "tempiranih bombi" slobodno šeta

POSLE tragedije u Gornjoj Trepči, kod Čačka, kada je Momčilo Stepić (57), koji je duže vreme lečen u psihijatrijskoj ustanovi u Kovinu, 24. aprila u porodičnoj kući, sekirom ubio rođenog brata Milovana (59), odrubivši mu glavu, ponovo se čulo pitanje koliko su ljudi, sa problemima sličnim Stepićevim, opasni po okolinu i zbog čega nisu smešteni pod nadzor i na lečenje u odgovarajuće ustanove.

Foto: Shutterstock/Ilustracija

Momčilo je bio na lečenju do jula prošle godine, kada je otpušten iz klinike. Vratio se kući i o njemu je brinuo brat, ali i Centar za socijalni rad u Čačku, koji je pokušavao da ga smesti u neku od ustanova socijalne zaštite. Ispostavilo se, međutim, da ni u jednoj od šest ustanova sa kojima je kontaktirano, nije bilo mesta. Tako je Momčilo "poveren" samom sebi i bratu. Imao je određenu terapiju, ali niko ne zna da li ju je redovno pio, pa se sumnja da je to jedan od razloga njegovog nasilnog ponašanja i konačno, i ubistva koje je učinio.

Nažalost, ovaj ovakav slučaj nije i jedini u Srbiji.

Jeziv zločin, koji je potresao Srbiju, desio se 5. oktobra prošle godine u Vršcu, kada je Marko Budimirović (35), najpre u kofi s vodom udavio ćerku Petru, staru dve godine, a onda se obesio. Pre toga je supruzi, koju je godinama maltretirao i tukao, ostavio poruku - "Ubiću dete, pa sebe". On je, kako je utvrđeno, bio lečeni psihijatrijski bolesnik, što je porodica krila od okoline. Zbog ranijeg nasilja u porodici, dobio je uslovnu kaznu od tri godine, a sud mu je izrekao i meru obaveznog psihijatrijskog lečenja, uz odgovarajuće lekove, koje očito, nije redovno uzimao.

Jedan od najsvirepijih zločina dogodio se 27. jula 2007. kada je Nikola Radosavljević iz Jabukovca kod Negotina, ubio devetoro komšija i ranio dvoje. Utvrđeno je da se radilo o psihijatrijskom bolesniku, koji je kratko vreme proveo na lečenju, ali ga je onda preuzela porodica uz obećanje da će brinuti o njemu. Kad je uhapšen, ponovo je veštačen i utvrđeno je da pati od trajne duševne bolesti - akutne paranoidne psihoze sa stalnim umišljajem da neko želi da mu naudi.

Danijel Jakupek je iste godine u Novim Banovcima ubio i izmasakrirao petogodišnjeg Luku Opačića i njegovog ujaka Vasilija Trbovića, a njihova tela potom, bacio u Dunav. Veštaci su utvrdili da je uživanje koje je Jakupek, kako je sam izjavio, osećao dok je masakrirao tela u kadi duševna bolest - šizofrenija simpleks. I on se nalazi na lečenju.

U maju 2020. Miloš I. (22), lečeni psihijatrijski bolesnik je u Leskovcu, sekirom ubio oca Predraga, sestru Anu, maćehu Anu R, koja je bila trudna, kao i njenu maloletnu ćerku Anitu. Miloš Ć. (35), dugo lečen od šizofrenije, po otpustu iz bolnice, usmrtio je u Malom Mokrom Lugu, u porodičnoj kući, majku Radu, a naneo teške povrede ocu Jovanu...

Nažalost, ovakvi primeri su brojni, a stručnjaci su, kad je reč o zločinima koje psihijatrijski bolesnici počine nad bližnjima ili pak na ljudima iz okoline - podeljeni.

Tako, ima onih koji tvrde da, globalno gledajući, takvi bolesnici počine "najmanje" zločina u odnosu na drugu populaciju i da ih treba hospitalizovati, lečiti i brinuti redovno o njima, ali ne i doživotno držati u psihijatrijskim ustanovama.

Oni drugi, smatraju da je pomenuta kategorija ljudi "tempirana bomba" koja uvek može da eksplodira i da doživotno treba da ostanu - zatvoreni i na lečenju. Najopasniji su, navodno, psihopate i osobe sa poremećajem ličnosti, jer ih je najteže prepoznati, dok prvo mesto zauzimaju šizofreničari, koji najčešće čine ubistva, ali isto tako bivaju često i žrtve.

Kriminolozi, psiholozi, psihijatri i drugi stručnjaci radili su proučavanja o tome koliko su pasihijatrijski bolesnici opasni i utvrdili da takvi ljudi pre nego što "eksplodiraju" uvek pošalju "znake upozorenja". Problem je, međutim, što porodica i okolina obično to ne prepoznaje ili - ne reaguje. Tačnije, o mnogima (ne) brinu najbliži i oni budu prepušteni sami sebi i time, nekad, opasnost za okolinu. A kad im se duša pomrači, zločini su najčešće i najcrnji.

KAMENOM USMRTIO OCA

JOŠ se prepričava i zločin počinjen nekoliko godina posle Drugog svetskog rata. Naime, M. N. iz okoline Smedereva, sin poznatog trgovca, lečio se tada zbog psihičkih problema. Porodica je krila istinu od drugih, a otac je, kako bi ugodio svom jedincu, odlučio da ga za Uskrs izvede iz bolnice. Ali, simptomi bolesti su za praznik kulminirali. Otac je stavio sina u fijaker i krenuo put Kovina. Nažalost, tamo nije bilo mesta, pa je posle primljene injekcije, poslat kući. U putu su se, međutim, otac i sin "pokačili" i M. N. je sišao iz fijakera, uzeo kamen koji je našao na putu i njime izubijao oca po glavi, a onda ga zadavio.

TROJE ŠETA ULICOM

ISTRAŽIVANjEM koje je rađeno pre epidemije korone, došlo se do nezvaničnog podatka da u Srbiji, svake godine, više od 400.000 ljudi zatraži pomoć zbog psihičkih problema. U psihijatrijskim ustanovama bude hospitalizovano više od 30.000 pacijenata, što je, kako stručnjaci smatraju, uglavnom dovoljno. Oko 10 odsto pacijenata, koji leže u ustanovama, zadržava se prisilno, odnosno odlukom suda, jer je procenjeno da bi mogli da budu opasnost za sebe ili okolinu. Nažalost, kako nezvanično saznajemo, zbog teške ekonomske situacije, kovida koji je "besneo" i drugih problema, sumnja se da je broj psihijatrijskih bolesnika sada veći, pa postoje čak i tvrdnje da "dok je jedan u bolnici, troje ih šeta ulicom".

KLINIČKA SLIKA OSCILIRA

PSIHIJATRIJSKI bolesnici se pominju kad dođe do nekog incidenta ili konfliktnih situacija, a najčešće kada je u pitanju ubistvo ili samoubistvo - objašnjava za dr Ljiljana Simić, specijalista psihijatrije iz klinike "Dr Laza lazarević". - Oni, uglavnom, imaju kliničku sliku koja zna da oscilira.

Po rečima doktorke, svaki čovek, pa i onaj sa mentalnim poremećajima, ima mogućnost da se nalazi u fazi oporavka, odnosno "remisije", ili u fazi pogoršanja:

- Kada se nalazi u fazi pogoršanja, dolazi na pregled, gde psihijatar mora da napiše specijalistički izveštaj i opiše do detalja stanje pacijenta. Ukoliko je klinička slika ozbiljna, zadržava se na lečenju. U većim klinikama, poput "Dr Laze Lazarevića", kao i Vršca ili Kovina, postoje urgentna odeljenja koja rade neprekidno i uvek primaju pacijente. Dakle, objašnjenje da u nekim ustanovama nema mesta nije medicinski opravdano, jer obavezuje lekara da takvog pacijenta primi na lečenje.

Na kraju, dr Simić naglašava da ne postoji mogućnost da se psihijatrijski bolesnik koji je u pogoršanom stanju vrati iz ustanove, jer ako nisu u manjim mestima u mogućnosti da ih prime, oni se šalju u veće centre:

- Opšti trend u psihijatriji je da se pacijenti samo nužno hospitalizuju, jer nije rešenje da se duže vreme drže zatvoreni u klinikama, već se podstiče lečenje u okviru zajednice. I. K.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije