ZLATNE POLUGE ZA POVERENJE: Oko 13 tona plemenitog metala vraćeno u trezor Narodne banke Srbije

B. Caranović

26. 09. 2022. u 12:00

U SRBIJU je u prethodnim godinama vraćeno ukupno 13 tona zlata, od čega 12 tona iz Berna, a preostalo zlato prebačeno je iz Londona.

ЗЛАТНЕ ПОЛУГЕ ЗА ПОВЕРЕЊЕ: Око 13 тона племенитог метала враћено у трезор Народне банке Србије

Foto Z. Jovanović

Ukupne količine ovog plemenitog metala u deviznim rezervama Narodne banke Srbije su 38,5 tona vrednosti 2,1 milijarde evra. Rezerve u zlatu čine 13,3 procenta bruto deviznih rezervi koje su poslednjeg dana avgusta iznosile 15,9 milijardi evra.

Kako iz Narodne banke Srbije kažu, učešće zlata u deviznim rezervama od kraja 2012. povećano je za 5,7 odsto. Među ključnim razlozima je da su poluge garant poverenja u državu, kao i zaštite od inflacije.

U periodu od januara 2017. do avgusta ove godine, naša Centralna banka je kupila nešto više od 7,6 tona zlata u Srbiji i 12 tona u inostranstvu gde su poluge kupovane od Banke za međunarodna poravnanja. U 2019. godini kupljeno je devet tona, a naredne još tri tone.

- Sve rezerve zlata čuvamo u Srbiji - kažu u NBS.

- U ambijentu pojačane globalne neizvesnosti, na ovaj način želeli smo da dodatno povećamo sigurnost i dostupnost svog monetarnog zlata. Sličan trend repatrijacije zlatnih rezervi u matične zemlje prisutan je u poslednjih nekoliko godina. Radi se o povećanju raspoloživosti i sigurnosti zlatnih rezervi u periodima krize i neizvesnosti, činjenice da su u globalnom okruženju niskih i negativnih kamatnih stopa oportunitetni troškovi držanja zlata bili veoma niski.

Pored NBS, deo ovoga trenda su, između ostalih, i nemačka, holandska, austrijska, poljska, mađarska i rumunska centralna banka.

- Zlato u deviznim rezervama istorijski ima ulogu sigurne aktive, a to naročito dolazi do izražaja u periodima krize - objašnjavaju u Centralnoj banci.

- Iz ugla Centralne banke, kao institucionalnog investitora, zlato je i garancija poverenja u NBS, a uobičajeno služi i kao oblik zaštite od inflacije na duži rok. S obzirom na to da je na njega teže uticati politikom kamatnih stopa različitih monetarnih vlasti, zlato smanjuje rizik i doprinosi očuvanju vrednosti investicija.

Tokom ove godine, Centralna banka je otkupljivala zlato iz domaće proizvodnje i do kraja avgusta od "Srbija Ziđin koper" iz Boraotkupila je 1.115,6 kilograma. U periodu od 27. decembra 2018. do 31. avgusta, NBS je otkupila sve ponuđene količine zlata, težine preko šest tona.

- Može se očekivati da globalna neizvesnost, podstaknuta između ostalog i ratom u Ukrajini, ali i skok inflatornih očekivanja širom sveta i u narednom periodu imaju značajan uticaj na tražnju za zlatom - objašnjavaju u Centralnoj banci.

OPET SKOK NA SVETSKIM BERZAMA

POSLE kratkotrajnog pada vrednosti, cene zlata na berzi su ponovo skočile. Kako stručnjaci kažu, na to je uticala Putinova izjava u kojoj je zapretio i nuklearnim naoružanjem, pa je cena zlata pred vikend bila 1.671,85 dolara po unci. Savetuju građane da je trenutno kupovina investicionog zlata najsigurnije ulaganje. Od početka krize pojačano je interesovanje za kupovinu zlata na berzama.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (4)

HITNE MERE ZBOG MOGUĆIH NESTANAKA STRUJE: U Austriji će deliti obroke ukoliko dođe do kolapsa