NERASKIDIVE NITI SA VELIKANIMA: Pijanistkinja Marina Milić, iz Novog Sada, već tri decenije u Londonu i u Srbiji neguje Fond "Laza Kostić"

U OVOJ godini, Fond "Laza Kostić" u Londonu koji je 1991. osnovala novosadska pijanistkinja Marina Milić zaokružiće tri decenije trajanja.

Marina Milić / Foto N. Karlić

Jubilej će biti obeležen 17. februara naredne godine u Londonu nastupom Vojina Ćetkovića, te koncertom jedinog ženskog viteza Fondacije, soprana Radoslave Vorgić Žuržovan uz pratnju svetski priznatog pijaniste Džulijusa Drejka.

Naročita nota zanimljivosti sastoji se u tome što će svečanost biti priređena u Šekspirovom institutu u istoj sali, na istom klaviru na kojem je Marina 1991. svirala na koncertu povodom osnivanja Fonda koji nosi ime velikog srpskog pesnika.

Postoje i druge neraskidive niti: Šekspira ("labuda sa Ejvona"), 1864. godine u srpsku kulturu uveo je Laza Kostić, tadašnji student prava. Te godine Šekspir se povodom tri veka od svog rođenja prvi put "oglasio" među Srbima u srpskoj Atini sa scene Srpskog narodnog pozorišta odlomkom iz "Ričarda Trećeg". U Lazinom prevodu i režiji.

POSEBNA poslastica svečanosti biće Marinina umetnička grupa mališana, "malih vojvoda", čiji glumački nastupi u oživljavanju velikana srpske istorije izazivaju oduševljenje svuda - u Matici srpskoj, IK "Prometej" ili, pak, u Somboru, varoši u kojoj je Laza Kostić, ušuškan u udobnost doma svoje supruge Julijane (rođene Palački) iznedrio Santa Maria della Salute, srpsku pesmu nad pesmama, inspirisanu Lenkom Dunđerski.

LABUD, RODA I MED

Foto N. Karlić

IZUZETNA umetnica Marina Milić kreirala je specijalne diskove za najmlađe u želji da im približi klasičnu muziku. Razvila je lepe projekte za srpsku decu u dijaspori - glumci iz Globa dolazili su u crkvu Sveti Sava u Londonu, sa decom radili na čuvenim scenama iz "Magbeta" i "Romea i Julije", učestvovali u kvizovima znanja o Kostiću i Šekspiru.

U London narednog februara "putovaće" i tegle meda iz Sremskih Karlovaca, kao i specijalno vino. Simbol Šekspirovog zavičaja je labud, Kovilj je poznat po rodama, a pčele i njihov proizvod oba pisca pominjali su u literaturi.

- Naš moto za tridesetogodišnjicu postojanja glasi: "Oružaj se, brani se, ne daj se". Reč je o godini u kojoj se obeležava 180 godina od rođenja Lazinog, ali i vek od smrti vojvode Živojina Mišića i kralja Petra Prvog. Citat je uzet iz novinskog članka Laze Kostića objavljenog u "Srpskoj nezavisnosti" 30. septembra 1881. godine - u svom novosadskom domu u kojem među stilskim nameštajem dominira klavir na kojem je svirala i njena majka, upućuje nas u predstojeći događaj gospođa Marina, dama izuzetnih manira i neiscrpnog šarma.

Priču vraća na početak - pokazuje nam pismo akademika Dejana Medakovića od 26. novembra 1990. u kojem tadašnji generalni sekretar SANU navodi:

- Gospođo Milić, Izvršni odbor predsedništva SANU upoznao se sa podrškom Odeljenja jezika i književnosti Vašoj izvanrednoj zamisli da osnujete Fond "Dr Laza Kostić" sa sedištem u Londonu. Uvereni smo da će ostvarenje te plemenite i rodoljubive zamisli biti od velike koristi za našu kulturu i umetnost - napisao je akademik Medaković.

Najavaa koncerta Marine Milić u Šekspirovom rodnom mestu pre 30 godina i pismo akademika Medakovića iz 1990.

VEĆ naredne godine, Marina, tada dvadesetsedmogodišnja pijanistkinja koja je od svoje 18. godine boravila u britanskoj prestonici na muzičkom usavršavanju, osnovala je jedinstvenu fondaciju sa željom da promoviše Kostićevo delo, ali i srpsku umetnost. Prvu deceniju fond su više pomagali Englezi, nego Srbi, a potom se ona proširila i na maticu. Najveći projekat u istoriji ovog fonda bilo je izvođenje predstave "Henri Šesti" maja 2012. na Kulturnoj olimpijadi u teatru Glob u Londonu.

- Ličnost i delo Laze Kostića su bili idealni za osnivanje fondacije njegovog imena u Londonu pre trideset godina. Pre svega, on je naš veliki pesnik, dramski pisac, prevodilac, poliglota, filozof, novinar koji je pisao na francuskom i nemačkom kao i na srpskom, doktor prava, pozorišni kritičar, sportista, a postavio je kult Šekspira kod nas i bavio se pola veka njegovim delom - objašnjava Marina, upravitelj Fondacije i profesor na Fakultetu muzičkih umetnosti u Novom Sadu.

DANAS Fondacija počiva na mnogim volonterima, među kojima su i Marinina deca Nikolaj i Branislava. Mada rođeni u britanskoj prestonici, žive u Beogradu.

- Od samog osnivanja, ugledali smo se se na Kostićevo zalaganje za negu mladih naraštaja, vaspitavanje omladine svesne vrednosti svoje kulture, bila to deca rođena u Srbiji ili u dijaspori. Najnoviji projekat, podržan od Uprave za kulturu grada Novog Sada, uči decu o podvizima velikih dobrotvora Velikog rata: Flore Sends, jedina žene oficira srpske vojske iz Velike Britanije, doktorke Ketrin Makfejl, koja je 1934. osnovala Englesko-jugoslovensku dečju ortopedsku bolnicu u Sremskoj Kamenici, kao i legendarnih vojvoda i kaplara Milunke Savić, ali i Nikole Tesle i Laze Kostića - otkriva nam velika umetnica.

PROGRAME deca uvežbavaju u njenom stanu. Za njih je njihova Marina "general" osmislila niz "rekvizita" - male vojvode najpre prelistaju "Prometejeva" izdanja o Stepi, Mišiću, Putniku i Bojoviću. Ako im dosadi boravak u zatvorenom prostoru, i žele da "glume" u bitkama Velikog rata, nedaleko od zgrade ispred Muzeja revolucije su stari tenkovi i top. Bombe su krompiri, pa ko izvojuje pobedu.

Sve su to pripreme za posetu znamenitostima u Beogradu (od rodne kuće vojvode Stepe u Kumodražu, kuće Milunke Savić, kamenju sa Kajmakčalana prekoputa Skupštine, spomeniku Arčibaldu Rajsu na Topčideru), ili u Sremskoj Kamenici (ulica i bolnica dr Ketrin Makfejl), Novom Sadu (novi spomenik kralju Petru Prvom) i, naravno, mesta vezana za samog Lazu Kostića.

Deca u ulozi malih vojvoda i Milunke Savić

Daša Lelić (7) oduševljena je Milunkom Savić i zato što je bila bolja u bacanju kamenja od svih dečaka u svom kraju. Lazar Ristić (8) oduševljen je jer baš on u uniformi izgovara tekst: "Ja sam vojvoda Radomir Putnik. Meni ne treba mapa. Ja znam celu topografiju Srbije".

- Tako i meni ne treba mapa Novog Sada - zaključuje Lazar, dok je Tomislavu Miljkoviću (11) vojvoda Stepa najdraži lik "jer liči na mog dedu Stanimira iz Užica i kad obučem uniformu, kao da postanem moj deda".

Poruka višedecenijskog rada Marine Milić i jeste u tome da bi trebalo da ličimo na naše velike pretke. Da budemo njihovi dobri potomci kako bismo i sami nekome bili preci, vredni sećanja.

PORTRET U "STENVEJ HOLU"

TOKOM 19 godina provedenih u Londonu, Marina Milić postala je umetnica Bi-Bi-Sijevog Radija 3. Njen portret u Sali slavnih "Stenvej hola" izložen je uz najveće pijaniste u znak zahvalnosti za seriju koncerata povodom britansko-srpskog prijateljstva, organizovanih na njenu inicijativu. "Snažna ličnost koja moćno izvodi najgrandioznija dela klavirske literature" - glasila je kritika Marininog diska "Romantični barok", izdatog u Velikoj Britaniji 2002.

Preporučujemo

Region

7 4

PEČALBARSKA JE MUKA PREGOLEMA Ispovest Srba koji žive u inostranstvu: Oca nema ko da smesti u bolnicu, a majci...

20. 09. 2020. u 12:32

Kultura

3 10

MOCART UZ SALSU, A BETOVEN UZ BLUZ: Pijanistkinja Julijana Šarac o nedavno objavljenom albumu Enliven

31. 08. 2020. u 11:22

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije