PRIŠTINA OTIMA SRPSKU IMOVINU UZ LAŽNE UGOVORE: Uzurpacija poseda na Kosmetu

POSLE 13 godina pravne borbe, Nadežda Jovanović iz Prištine tek u oktobru ove godine uspela je da izdejstvuje rušenje pet nelegalnih kuća, koje je jedan Albanac, uzurpator, sagradio na njenom zemljištu, u naselju Sofalija.

Foto Z. Jovanović

Postupak je vodila od 2007. i imala odluke u svoju korist svih instanci, od Kosovske agencije za imovinu do Ustavnog suda, ali uzalud.

Prištinske institucije su obrazlagale da nije bilo novca za rušenje, kao i da nisu mogli da nađu firmu koja bi to obavila. Nadeždi je nuđena medijacija, odnosno da se sa uzurpatorom nagodi, što u praksi znači da proda zemljište po najnižoj ceni koju on ponudi.

Na kraju se, ipak, njena upornost isplatila, a ovo je jedini slučaj do sada da je oslobođeno srpsko zemljište na KiM uklanjanjem objekta uzurpatora, kaže, za "Novosti", Igor Popović, pomoćnik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju.

Pred organima u Prištini i širom KiM podneto je za dve decenije oko 70.000 zahteva za vraćanje uzurpirane imovine i 18.396 tužbenih zahteva za adekvatnu naknadu uništenih i oštećenih pokretnosti i nepokretnosti. Uzurpacije se i dalje dešavaju, a odluke kosovskih organa u korist onih koji tuže, a to su mahom Srbi i nealbanci, ostaju mrtvo slovo na papiru.

ZLOČIN Veliki broj srpskih kuća uništen u pogromu  2004., Foto Ž. Knežević

Kako objašnjava Popović, prvi zahtevi, kao odgovor na masovnu uzurpaciju srpske i nealbanske imovine južno od Ibra, počeli su da stižu Direkciji za stambeno-imovinske poslove (DSI), koju je Unmik formirao 2000. godine. Do 2006. ukupno je predato 29.155 zahteva za povratak kuća i stanova.

- U vreme formiranja DSI očekivano je da najveći broj zahteva podnesu Albanci za povraćaj imovine koja je izgubljena zbog navodne diskriminacije u vreme Miloševićevog režima (A kategorija), ili oni koji nisu mogli da legalizuju neformalne ugovore o kupoprodaji srpske imovine zbog zakonskih ograničenja međunacionalnog prometa nekretnina na KiM (B kategorija). Najveći broj, 27.182 zahteva, podneli su Srbi i nelabanaci za imovinu koja im je oteta posle juna 1999. (C kategorija). Albanskih zahteva A kategorije bilo je samo 1.212, a B 766 - kaže Popović.

DOKAZ Mušutište svedoči o odnosu Prištine prema Srbima, Foto V. N.

U 10.495 slučajeva stambenu imovinu nije bilo moguće vratiti, jer je potpuno uništena, što je DSI samo konstatovao, mada su na najvećem broju parcela Albanci sagradili nove kuće. U 3.498 slučajeva uzurpatori su iseljeni, ali vlasnici zbog bezbednosnih razloga nisu mogli da se vrate, već su dali nekretninu na upravu DSI. Samo 1.691, tj. 11 odsto, rešenih zahteva rezultiralo je vraćanjem poseda.

Ipak, u velikom broju slučajeva u Prištini, Peći ili Prizrenu, gde Srbima nije bezbedno da borave, uzurpatori su se ponovo uselili, posle čega je DSI mogao da odradi samo još jedno iseljavanje i da vlasnika uputi na sud i policiju.

BRIGA Igor Popović, pomoćnik direktora Kancelarije za KiM, Foto O. Radošević

Unmik je 2006. formirao Kosovsku agenciju za imovinu (KAI), koja je bila nadležna da, pored kuća i stanova, rešava i pitanje uzurpiranog zemljišta i poslovnog prostora. Njoj je predato do decembra 2007. ukupno 42.116 zahteva Srba i nealbanaca za povraćaj mahom poljoprivrednog i građevinskog zemljišta. KAI je 3. decembra te godine prestala sa prijemom zahteva.

Odluke KAI i DSI bile su samo formalne, nije bilo adekvatnih mehanizama da se primene u praksi i vlasnicima stvarno vrati imovina. Takođe, kako primećuje Popović, ne postoji procedura kojom bi se sprečile nove uzurpacije i efikasno se uklonili ilegalno sagrađeni objekti.

- Pod upravom KAI nalazilo se 13.009 nepokretnosti, za koje su rešeni zahtevi vlasnika, interno raseljenih lica, ali ta uprava nije bila ozbiljna, a imovina je često oštećivana i ruinirana.Tako je 29. oktobra 2014. srušeno šest srpskih kuća porodice Stefić u centru Đakovice. Srušila ih je opštinska uprava sa obrazloženjem da su sklone padu. U centru Prištine, 22. juna 2012, kuća porodice Đokić uništena je eksplozivom. Ove nepokretnosti su bile poverene na upravljanje Kosovskoj agenciji za imovinu koja nije ništa preduzela da ih zaštiti, niti je obavestila vlasnike - dodaje Popović.

MUKA Naši sunarodnici na ruševinama vekovnih ognjišta, Foto I. Marinković

U junu 2006. Priština formira i treću agenciju, Kosovsku agenciju za upoređivanje i verifikaciju imovine (KAUVI), koja je preuzela nadležnosti KAI i dobila dodatne - da odlučuje o tačnosti katastarskih upisa kada postoji razlika između katastarskih evidencija Prištine i Srbije, i da donosi odluke o validnosti upisa u katastar, čime se utvrđuje vlasnik nepokretnosti. Ovo, ističe naš sagovornik, predstavlja kršenje Sporazuma Beograda i Prištine o katastru, iz septembra 2011, kojim je propisano da će se utvrđivanjem praznina u originalnoj katastarskoj dokumentaciji iz perioda 1999. godine baviti Tehnička agencija, koju će odabrati EU nakon konsultacija sa Beogradom i Prištinom.

- Postoji opravdana bojazan da će KAUVI donositi odluke u korist Albanaca, uzurpatora srpskog zemljišta, koji će falsifikovanom dokumentacijom tvrditi da su pravi vlasnici.

Postoje na hiljade registrovanih slučajeva da su se Albanci putem falsifikovane dokumentacije (lažni kupoprodajni ugovori i lažna punomoćja za prodaju zemljišta) upisivali u kosovskom katastru, o čemu govore izveštaji OEBS, Euleksa i Unmika i stotine sudskih sporova pred sudovima privremenih institucija u Prištini. Ovo se mahom dešavalo u opštinama Klina, Orahovac, Peć i Istok, u kojima je inače ostala originalna katastarska dokumentacija koja nije preneta 1999. u Kruševac. KAUVI nije ustrojila mehanizam za obaveštavanje raseljenih o postupcima koji se vode povodom njihove imovine, a posebno onih koji se nalaze na teritoriji Srbije van KiM, pa postoji opasnost da se o vlasništvu nad zemljom odlučuje u postupcima o kojima oni nisu ni obavešteni - kaže Popović.

Foto Ž. Knežević

Prema podacima Kancelarije za KiM, uzurpirano je 319.256 hektara zemljišta u državnoj svojini (29 odsto ukupnog zemljišta na KiM) i 157.666 hektara društvenog zemljišta (14 odsto). Prema podacima UNHCR, 2000. godine su interno raseljena lica prijavila 27.418 uništenih i oštećenih kuća, od čega 21.122 potpuno uništene, kao i 5.993 uništena i oštećena stana, od čega 935 potpuno uništenih. Ukupno 33.411 stambenih jedinica. Tokom marta 2004. uništeno je 930 stambenih objekata.

- Sudovi privremenih institucija u Prištini ili nisu postupali po tužbama ili donose presude kojima na tipski način odbijaju tužbene zahteve, pošto Unmik i Kfor imaju imunitet te ne mogu biti odgovorni, a tužene privremene institucije samouprave Prištine i lokalne samouprave nisu bile formirane pre oktobra 2000. godine, pa ne mogu biti ni odgovorni za imovinu uništenu tokom 1999. U nekim slučajevima donose i rešenja kojima se tužbe odbacuju kao nedozvoljene. Odluke se mahom donose bez pozivanja tužioca, obrazloženja su jednoobrazna i štura, ne navodi se ni kako je sud i na osnovu čega utvrdio da je imovina uništena pre oktobra 2000, a ne npr. 2003. godine - kaže Popović.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije