ANALIZA "NOVOSTI": Smrt devojke iz Velikog Mokrog Luga pokreće lavinu pitanja

U NEDOSTATKU zvaničnih informacija od Ministarstva zdravlja i Doma zdravlja u Grockoj o uzrocima smrti Sare Petković (21) iz Velikog Mokrog Luga, koja je preminula 9. marta čekajući Hitnu pomoć zbog gušenja, najverovatnije izazvanog astmatičnim napadom, stiče se utisak da je nesrećna devojka žrtva javašluka u organizaciji sistema Službe hitne medicinske pomoći. Da li je bilo propusta u radu službe u Domu zdravlja "Grocka" utvrdiće inspekcija koja je, kako je "Novostima" potvrđeno u Ministarstvu zdravlja, upućena na teren.

Foto: N. Živanović

Prebacivanje odgovornosti za tragediju s jedne na drugu službu, iz Grocke na Kaluđericu, otvorilo je ponovo pitanje po kojoj šemi funkcioniše Služba hitne pomoći i da li će biti urađena reorganizacija? Pre svega, uvođenjem jedinstvenog broja za celu zemlju, a ne da se, u situacijama kada minuti odlučuju o životu i smrti, građani "šetaju" od broja do broja telefona.

Prema rečima Dejana Zejnule, osnivača Udruženja "Pravo na život - Meri", koje je pokrenulo inicijativu da se usvoji zakon o hitnoj pomoći jer je "Srbija jedina zemlja u regionu koja nema ni zakon, ni podzakonski akt koji reguliše ovu oblast usled čega je rad između zavoda neujednačen, a najveće posledice nedefinisanih protokola koji pritom nisu zakonski obavezujući trpe građani".

- Porodica nesrećne devojke nam se nije javljala, ali smo im uputili poziv da smo tu ako žele da pomognemo u utvrđivanju istine - kaže Zejnula. - U konkretnom slučaju, odgovornost snosi ili lekar koji je prvi primio poziv ili direktor koji nije organizovao Hitnu službu na adekvatan način. Naši predstavnici su u Radnoj grupi Ministarstva zdravlja za izradu zakona o Hitnoj pomoći. Suština nacrta koji smo predali Ministarstvu pre dve godine je da se u 25 upravnih okruga osnuju dispečerski centri koji bi bili međusobno umreženi, a da broj 194 bude jedinstven za celu Srbiju.

Zejnula objašnjava da ako bi centar bio u Nišu, on bi pokrivao i Svrljig i sve okolne opštine. On navodi da u Srbiji trenutno postoji 150 službi i zavoda Hitne pomoći.

Foto: N.Skenderija

Pre dve godine, država je najavila reorganizaciju službe Hitne pomoći po danskom modelu. Do najugroženijih pacijenata ekipe Hitne pomoći bi stizale u roku od osam, a u proseku - za 10 minuta. To bi podrazumevalo i jačanje ove službe helikopterskom jedinicom sa najmanje tri letelice, tri helidroma i neophodnim osobljem - od letačkog i mehaničarskog do medicinskog. Od ovakvog modela, čiji bi se puni efekti, na osnovu onoga što je prezentovano, u praksi ispoljili do 2030. godine, najveću korist imali bi životno ugroženi pacijenti, jer bi to garantovalo da će do zdravstvene ustanove stići u najboljem "prolaznom vremenu".

U modelu organizacije ove službe koji primenjuje Danska pokazalo se da pri svakom izlasku na teren nije potreban doktor, ali tamo gde jeste on dolazi prvi, zajedno sa medicinskim tehničarom, a u roku od nekoliko sekundi trebalo bi da pristignu i sanitet i još jedan tehničar. Tako bi terenska ekipa za ozbiljnije slučajeva brojala četiri člana, jednog više nego sada, dok bi na manje intervencije išlo dvoje, a ne troje radnika Hitne službe.

Po danskom modelu, postojao bi jedan nacionalni centar, u Beogradu, i tri regionalna: u Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu, četiri dispečerska centra, i još 150 manjih punktova Hitne pomoći sa 435 ambulantnih vozila i još 136 tzv. doktorskih vozila. Predviđena je i mogućnost da se, po potrebi, kasnije osnuju još jedan ili dva regionalna centra, opciono u Užicu i Novom Pazaru.

Od najave se, bar ne da javnost zna, nije odmaklo dalje.

Sada svi domovi zdravlja koji pokrivaju više od 25.000 stanovnika moraju imati 24 sata organizovanu Službu hitne medicinske pomoći. Ukupno 64 od 157 ovih ustanova pokriva 51,4 odsto stanovništva Srbije. Još u devet domova zdravlja kojima gravitira manje od 25.000 stanovnika, ali se nalaze uz važne putne pravce, takođe 24 sata mora da radi Hitna služba. Ostali organizuju dežurstva izabranih lekara.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije