DODATNA POMOĆ ZA 115.388 GRAĐANA: Koliko je zaživeo registar "socijalna karta" - 13.663 pokojnika skinuto sa socijalnih davanja

PROŠLO je godinu dana i osam meseci otkad je počeo da se primenjuje registar "Socijalna karta" i za sada se mogu čuti i pohvale i pokude.

Foto: Shutterstock

Dok u organizaciji A 11 tvrde da je veliki broj ljudi isključen iz sistema socijalne zaštite i pominju brojku od oko 35.000, u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja tvrde da je sistem konačno pravedno postavljen i "očišćen" od velikog broja preminulih.

Iz evidencija za dobijanje pomoći skinuto je čak 13.663 pokojnika, među kojima i rekorder na čije ime je država uplaćivala socijalnu pomoć pune dve decenije pošto je umro! Kako objašnjavaju u Ministarstvu, uvođenjem jedinstvenog registra "Socijalna karta", koji je umrežio nadležne institucije iz cele Srbije, pronađeno je na hiljade korisnika koji su imali isplate dva i više meseci pošto su se upokojili.

Tako je 4.427 pokojnika "ostvarivalo" pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica i na uvećani dodatak, njih 1.134 je ostvarivalo pravo na novčanu socijalnu pomoć i uvećanu novčanu socijalnu pomoć, a 308 na uslugu smeštaja.

Takođe, zbog uvećanja prihoda, novčane socijalne pomoći razrešeno je 27.518 ljudi, a zbog uvećanja imovine porodice njih 3.907. Međutim, istovremeno, čak 115.388 registrovano je kao potencijalni korisnici neke dodatne pomoći. U pitanju su mahom prava iz oblasti dečje zaštite - dečji dodatak i naknada troškova boravka u predškolskoj ustanovi, ili iz oblasti socijalne zaštite - uvećanje novčane socijalne pomoći po osnovu punoletstva člana porodice.

- Namera je da centri za socijalni rad proaktivno deluju prema građanima u cilju ostvarivanja dodatnog prava koja u trenutku formiranja obaveštenja nisu ostvarena. Proaktivnost je jedan od ciljeva uspostavljanja registra, definisan Zakonom o socijalnoj karti. Ovim država pokazuje da joj nije cilj da vrši uštede finansijskih sredstava, već da prava ostvaruju oni koji ispunjavaju uslove, i obrnuto, da ih ne ostvaruju oni koji na to nemaju pravo - kažu u Ministarstvu.

Na pitanje koliko se Zakon o socijalnoj karti danas primenjuje, odgovor ovog resora je da se primenjuje u potpunosti kad su u pitanju ovlašćena lica.

FOTO: Arhiva novosti

- Koliko ga koriste korisnici prava za vlastiti uvid u podatke i ostvarena prava putem portala e-Uprava, o tome ne možemo imati uvid jer je to lična stvar svakog korisnika ponaosob - kažu u Ministarstvu. - Danas registar koriste gotovo svi centri za socijalni rad, a korišćenje se uglavnom svodi na dva aspekta: korišćenje podataka za potrebe upravnog postupanja i na razrešavanje obaveštenja o promenama u statusnim podacima za postojeće korisnike. Registar je ispunio očekivanja, uspostavljena je jedinstvena i centralizovana elektronska evidencija, koja sadrži tačne i ažurne podatke o socijalno-ekonomskom statusu pojedinca i sa njim povezanih lica koja učestvuju u pravu. Ona omogućava korisnicima podataka da utvrde činjenice neophodne za ostvarivanje prava i usluga iz oblasti socijalne zaštite. Obezbeđena je efikasnija i pravednija raspodela socijalne pomoći.

Zahvaljujući registru, kako navode, mala je verovatnoća da dođe do socijalnih prevara ili "grešaka", bilo da su u pitanju podnosioci zahteva, bilo da su u pitanju službenici koji odlučuju. Postignuto je i brzo reagovanje na promene u podacima od kojih zavisi ostvarivanje prava. Više se ne čeka da li će korisnik sam prijaviti promene u podacima, već se podaci dobijaju elektronski.

Korisnici registra su centri za socijalni rad, službe jedinica lokalne samouprave koje vrše poverene poslove iz oblasti zaštite dece i porodice i boračko-invalidske zaštite i drugi organi. Podaci o ostvarenim pravima se svakodnevno preuzimaju u registar iz evidencija u kojima se procesuiraju prava, a podaci o socijalno-ekonomskom statusu od značaja za ostvarivanje prava jednom do dva puta puta mesečno.

Foto P. Milošević

Kritike vezane za registar "Socijalna karta" svode se mahom na to da sa njim nije došlo do pravičnije raspodele pomoći, već samo do tehničkog olakšanja, kada su se institucije socijalne zaštite umrežile. Takođe, u organizaciji A 11 navode da je u unutrašnjosti veliki broj Roma iz neformalnih naselja isključen iz sistema socijalne zaštite, pošto su se bavili sakupljanjem sekundarnih sirovina i time izašli iz limita neophodnog za dobijanje pomoći.

Prema procenama, u Srbiji oko 170.000 ljudi prima neku vrstu socijalne pomoći. Prošle godine država je za socijalna davanja izdvojila 13,5 milijardi dinara.

Preporučujemo

Srbija

0 0

„SELU U POHODE“ U DONjEM VIDOVU: Paketi namirnica i higijene za socijalno ugrožene (FOTO)

18. 10. 2023. u 21:12

Društvo

0 0

POMOĆ KOČI STARA TEHNOLOGIJA: Sistem socijalnih karata u praksi se kod nas ne primenjuje ni gotovo osam meseci od donošenja zakonskog okvira

31. 10. 2022. u 09:11

Srbija

0 0

KLjUČEVI NOVOG POČETKA: U Vrnjačkoj Banji useljena nova zgrada za socijalno stanovanje

26. 06. 2023. u 15:31

Srbija

0 0

POMOĆ SOCIJALNO UGROŽENIMA: U Vlasotincu građanima nude umanjenja računa za struju

14. 06. 2023. u 13:48

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije