PRUSKI OBAVEŠTAJAC JE PRVI IZVESTIO O SRETENJSKOM USTAVU: Oto Dubislav fon Pirh je još 1829. otkrio Evropi planove za stvaranje srpske države

OBNOVU državnosti Srbije u 19. veku nisu donele samo bitke i brkati junaci s jataganima i kuburama, već i podvizi obrazovanih idealista koji su odlučili da život posvete poduhvatu "vaskrsa srpskog" na prostoru "Evropske Turske" ili "Bliskog istoka", kako je na Zapadu nazivan Balkan.

DVORSKI letnjikovac Obrenovića u Plavincu kod Smedereva, Foto album Smederevo/M. Jovanović

Rečju, perom i idejama oni su ni iz čega stvarali sve državne institucije: pravne, ekonomske, prosvetne, naučne, vojne... "držeći s jedne strane bisaga evropsko, a s druge tursko odelo" kako je zabeležio kapetan Oto Dubislav fon Pirh, pruski plemić i oficir, putopisac i obaveštajac.

On je prvi još 1829. na Zapad doneo za Evropu neverovatne informacije, da je srpska državna administracija bez zvanične države izborila priznanje autonomne samoupravne kneževine Srbije.

Verovatno da njegovi pretpostavljeni uopšte nisu uzeli za ozbiljno Pirhovu vest da Srbi planiraju donošenje demokratskog narodnog temeljnog zakona, pa je evropska carstva 1835. potresla vest o srpskom Sretenjskom ustavu! Pirh je o njemu slušao čim je stigao u Beograd, od Cvetka Rajevića, sekretara knjaza Miloša, koji je bio na čelu delegacije za doček.

- Vi nas zatičete u početku našeg razvića. Većina ustanova od nas čeka oživljavajuću reč, dolazak hatišerifa, pa da se ostvare. Što je najvažnije, škole već pokazuju dobar početak. Na projektu osnovnog zakona (ustava) radi se. Svaki je u ovom narodu pomagao da se sloboda izvojuje i to će biti jedno od osnovnih gledišta po tome - zapisao je Pirh.

Iako je pruski oficir želeo da putuje inkognito, Srbi su znali za njegov dolazak, jer je obaveštajna služba funkcionisala još od vremena ustanaka. Knjaz Miloš je naredio da se posebna pažnja obrati na strance koji su pod raznim identitetima, dolazili u Srbiju da prikupe informacije o narodu iz srednjovekovne istorije koji se neočekivano pojavio u modernom dobu.

- Pred vratima sretoh nekoliko mladih ljudi u odabranoj nošnji za koju sam još mislio da je turska. Pade mi u oči njihova stasitost, lep i intiligentan izgled. Oni mi priđoše i pozdraviše me dobrodošlicom, na nemačkom jeziku. Bejah iznenađen i zapitah ih jesu li Turci. Ne, mi smo Srbi, sekretari i činovnici knjaževi, odgovoriše mi - zabeležio je Pirh.

Foto Arhiva

Preneli su mu knjažev poziv da ga poseti na imanju u Smederevu a Prus je jašući starim Carigradskim drumom upoznavao običaje Srba koje u svom izveštaju ocenjuje kao neposredan, govorljiv, radoznao i intiligentan narod.

- Pored putnika se prolazi dok se ne reče nekoliko prijateljskih reči. Bar se upita "Pomozi bog! Kako je?" ili "Kuda, ako Bog da". Naskoro sam se potpuno navikao na: "Pomozi Bog, Kako ste?" - beleži Pirh.

Pored samog Miloša, najviše ga je zanimao njegov prvi sekretar Dimitrije Davidović, zadužen za spoljne poslove i pisanje zakona, autor potonjeg Sretenjskog ustava.

- Rođen je u Zemunu, školovao se u Karlovačkoj gimnaziji i zatim se posvetio filosofskim naukama. Kao pomoćnu nauku učio je medicinu i docnije ode u Beč, gde se posvetio zastupanju književnih interesa srpskog naroda. Više godina je uređivao i izdavao Srpske novine u Beču i izdavao je Srpski almanah, u kome je bilo naučnih radova razne sadržine. Njegov književni rad naišao je na prepreke koje ga 1823. prinudiše da dođe u Srbiju. Javno mnjenje veli da je smeo u zastupanju svog mnjenja, pun oduševljenja za svoj poziv, brz i izdržljiv radnik, dobar otac i veran prijatelj. Zna srpski, ruski, nemački, francuski i latinski. Pored njega bio je još jedan sekretar knjažev Aleksa Popović, mlad čovek rođen u Mađarskoj, koji je takođe znao nemački. Smatraju ga za vrlo vešta radnika i zastupa Davidovića, kad ovaj nije tu, u spoljnim poslovima - izveštava Pirh.

Veliku pažnju posvetio je i Cvjetku Rajeviću, knjaževom sekretaru koji je zbog Srbije ostavio posao uspešnog trgovca.

- Cvjetko je iz stare bosanske porodice Rajevića, jedne od onih koje ostadoše verne svojoj veri. Njegovi roditelji stanovali su u Trebinju u jugozapadnom delu Bosne koji se zove Hercegovinom. Razmirice sa Turcima učiniše da im život ne beše više siguran, te zato pobegoše u Dalmaciju. Cvjetko je učio školu u Senju i zatim je trgovao sa braćom i po trgovini je putovao i bavio se po Italiji i Rusiji. Docnije dobije mesto sekretara kod gospodara Jevrema, brata knjaževa, odakle ga je knjaz uzeo u svoju službu. Cvjetko govori i piše srpski, nemački, ruski i talijanski, a razume vlaški i madžarski - beleži Pirh.

Pruskom plemiću omogućeno je da vidi i knjažev konak u Kragujevcu, tadašnjoj prestonici, koji je takođe bio i domaćinstvo i državna zgrada.

- U drugom delu konaka stoji veliko zdanje za kancelariju, Gornji deo u njemu je jedan u sredini otvoreni trem, u kome su sa strane sobe za rad i zasedanja. Najveća od tih soba određena je za zajedničku kancelariju sekretara. Tu se nalaze jedan sto, koji je određen samo za razne novine, drugi za ekspediciju pošte, jedan globus, karte najznatnijih zemalja u Evropi i lepi bakrorezi koji predstavljaju niz starih srpskih vladalaca Nemanjića i portreti znatnijih lica novoga vremena. Tu je i jedna slika knjaza Miloša u punoj veličini u sjajnom oružju. Pored nje je zastava koja se nosila pred njim u poslednjem ratu.

Jedan deo te sobe zauzimala je biblioteka. U njoj su poglavito zakoni raznih evropskih država i probrana srpska i strana dela, poglavito pravne i političko-ekonomne sadržine. U prizemnom spratu tog kancelarijskog zdanja nalaze se sobe za stanovanje sekretara i nekoliko soba za rad - detaljno opisuje Pirh.

Zaključak izvešataja o putovanju po Srbiji 1829. on je stavio kao uvod u istoimenu knjigu, objavljenu kada je Srbija sledeće godine postala autonomna kneževina, na iznenađenje Evrope.

- O unutrašnjem života toga naroda znamo još vrlo malo. Ove beleške neće biti bez nedostataka i zabluda. Ukoliko se one jasnije istaknu, utoliko će se pre ispuniti želja sviju nas da o jednom udaljenom, ali simpatičnom i naprednom narodu i njegovoj zemlji dobijemo pravu sliku - poručio je Pirh.

DOKTOR STEJIĆ

PRUS nije propustio da opiše i doktor Stejića, ličnog knjaževog lekara i utemeljivača srpske medicine.

- Rođen je u Banatu, učio je u Beču lekarske nauke i pročuo se među Srbima svojim srpskim spisima naročito prevodom "Makrobiotike" našeg Hufelanda. Usled poziva da dođe u Srbiju udesio je poslednje vreme svojih studija tako da bi mogao sa uspehom raditi u zemlji koja je lišena svakih lekarskih pomoćnih sredstava - piše Pir.

ČITALI I RAZUMELI RANKEA

PIRHA su u Beogradu dočekali Cvetko Rajević (na slici) sekretar knjaza Miloša, Aleksa Simić, starešina srpskog trgovačkog ceha i srpski policijski oficiri. Prus je bio zaprepašćen kada je saznao da su čitali, na nemačkom, "Srpsku revoluciju" Leopolda fon Rankea, koju su prokomentarisali: "Vrlo smo zadovoljni, pisana je filosofskim duhom i da je ponegde mogla izneti više pojedinosti, zadovoljila bi sve naše želje, ali za stranca je dovoljno opširna i ovako".

- Bejah iznenađen da tako intiligentan odgovor čujem iz usta ljudi u turskom odelu.

Međutim, u ovoj zemlji dešavaju se gotovo svakog dana iznenađenja takve vrste - čudio se Fon Pirh.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije