U BUGARSKOM GENOCIDU UBIJENO 80.000 SRBA: Ni posle jednog veka niko za masovne zločine nije odgovarao (FOTO)

V.C.S.

02. 02. 2023. u 20:48

BUGARSKI zločini nad Srbima tokom Prvog svetskog rata imaju sve elemente genocida jer podrazumevaju sistematsko ubijanje ljudi i uništavanje njihovog kulturnog i nacionalnog bića, sa ciljem da srpski narod nestane sa svoje teritorije, bilo fizički, bilo asimilacijom.

У БУГАРСКОМ ГЕНОЦИДУ УБИЈЕНО 80.000 СРБА: Ни после једног века нико за масовне злочине није одговарао (ФОТО)

Muzej žrtava genocida

U Srbiji je tokom tri godine okupacije direktno ubijeno 30.000 ljudi (ne računajući one koji suumrli od gladi i bolesti) i još oko 50.000 u bugarskim logorima. Ovo je za "Novosti" potvrdio istoričar Milovan Pisari.

Njegova izložba "Bugarski ratni zločini u okupiranoj Srbiji 1915-1918.", u organizaciji Muzeja žrtava genocida, ove nedelje završena je predavanjem na Pravnom fakultetu, a Muzej je objavio publikaciju.

- Ne zna se broj tačnih srpskih žrtava, postoje samo procene - kaže Pisari. - Oko 120.000 ljudi je deportovano u bugarske logore, od čega 80.000 civila. Najmanje 50.000 se nije vratilo. Grad veličine Vranja, Užica ili Šapca!

Prema rečima ovog istoričara, postoje spiskovi sa imenima žrtava u arhivama, ali do sada nije bilo većih istraživanja na tu temu. Zločini i genocid bugarskih okupatora je i u svetu nepoznat, a za njega niko nikada nije odgovarao. Beograd je od Sofije tražio izručenje 500 zločinaca, ali ih nije dobio.Tokom okupacije pokušana je bugarizacija srpskog stanovništva, sistematski je uništavana srpska i nametana bugarska kultura, organizovana su masovna ubijanja pripadnika inteligencije, sveštenstva (prema nekim procenama bar 100 njih je usmrćeno), uništena su čitava srpska sela. Bugari zatvaraju i zamenjuju škole, čitaonice i dobrotvorna udruženja, spaljuju srpske knjige, zabranjuju časopise, uništavaju geografske karte, crteže, slike, pljačkaju srpske manastire, crkve, muzeje, stalno rade na tome da se uguši i iskoreni nacionalna ideja.

Злочини заборављени: Милован Писари

 

- Nakon proboja Solunskog fronta, srpska vojska koja se vraćala u domovinu, našla se na opustošenoj teritoriji - kaže Pisari.

U jednom od prvih dopisa iz tek oslobođene Kraljevine Srbije, poznati kriminolog dr Rudolf Arčibal Rajs, koji je od 1914. istraživao zločine koje su Austrougari, Nemci i Bugari počinili u Srbiji, poslao je telegram švajcarskim novinama Gazet de Lozan:

" Pišem telegram iz Aleksinca stop Što više napredujemo, otkrivamo bugarske zločine stop Broj civilnih žrtava u krajevima stare Srbije koje sam posetio iznosi oko trideset hiljada stop Broj žrtava represije je ogroman stop Korespondencija poslata od strane porodica preko Nemačkog crvenog krsta bila je javno spaljena od strane Bugara a primaoci kažnjeni stop".
 

Ono što je dr Rajs zabeležio u Aleksincu bio je samo vrh ledenog brega. U izveštajima, u kojima je detaljno analizirao ponašanje bugarskih vlasti, opisao je sve što su doživeli srpski civili. Na udaru su bili Surdulica, Leskovac, Niš... Situaciju najbolje ilustruju dešavanja u Vranju, jednom od prvih gradova u koji su bugarske snage ušle. Tada bugarsku konjičku prethodnicu nisu čekali srpski vojnici, koji su već bili u povlačenju, već grupe građana koje su se spontano naoružale.

Арчибалд Рајс
 

Odmah po ulasku u grad, srpski zarobljenici su osakaćeni, a potraga za četnicima poslužila je kao povod za pojedinačna i masovna hapšenja, koja su podrazumevala i iznudu novca uz pretnje smrću. Teror je trajao dve nedelje, pa je nastavljen početkom novembra, kada je naređeno da se svi muškarci između 18 i 50 godina jave štabu bataljona u zgradi opštine. Njih 300 poslato je u logor u Plovdivu (Bugarska). Usledila su pojedinačna ubistva u samom gradu: žrtve su otimane iz svojih domova, noću, i odmah ubijane.

Krajem decembra internirana je i druga velika grupa muškaraca, a deo njih nije ni stigao do Bugarske, već je ubijen u Surdulici. Nakon marta 1917, odnosno nakon brutalnog gušenja Topličkog ustanka, u svim delovima okupirane Kraljevine Srbije interniranje civila postalo je masovna pojava.

Muzej žrtava genocida

Posledice bugarskih zločina

U više od 22 bugarska logora deportovane su desetine hiljada muškaraca, žena i dece. Neretko su, kao u slučaju sela Belice, internirani svi stanovnici. Masovno interniranje je, moglo bi se reći, predstavljalo glavnu karakteristiku procesa bugarizacije.

Uslovi u bugarskim logorima bili su surovi. Mnogi su umirali od gladi, bolesti, hladnoće ili su ubijani. Kako je zaključila Međusaveznička komisija za ispitivanje bugarskih zločina, koja je objavila trotomni izveštaj, "deportacije su bile takvih razmera da su nemačke trupe protestovale jer nisu mogle da prođu. Deportacije sveštenika, učitelja, činovnika i drugih sumnjivih lica naredila je direktno bugarska vlada."
"Uslovi u logorima su bili takvi", stoji dalje u izveštaju Međusavezničke komisije, "da je izgledalo kako je krajnji cilj bio istrebljenje interniraca. Žene, deca i stari morali su da žive u nehumanim uslovima: u neuslovnim barakama predviđenim za 20, živelo je i do 100 osoba; dobijali su dnevno 200 do 600 grama hleba i jednu čorbu bez mesa; često nisu imali toalete, nije postojala medicinska pomoć zbog čega su se bolesti brzoširile, morali su na prinudni rad i nisu mogli da se dopisuju sa svojipromenjeni su toponimi, srpske škole i crkve su zatvorene i umesto njih otvorene bugarske."

Muzej žrtava genocida

Maltretirane žene iz okoline Niša

Nakon rata pronađene su masovne grobnice sa velikim brojem žrtava, a 1924. godine je u znak sećanja na stradale izgrađena spomen-kosturnica.

Bugarske vlasti su polazile od pretpostavke da su u istočnoj i južnoj Srbiji živeli Bugari, koje su Srbi prethodno asimilovali, dodaje Pisari. Posebne "naučne ekspedicije" imale su zadatak da to i dokažu. U procesu bugarizacije civilima su promenjena (bugarizovana) imena i izdate bugarske lične karte.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (2)

GOTOVO JE! Aleksa Avramović napustio Partizan, poznata i naredna destinacija