U BUGARSKOM GENOCIDU UBIJENO 80.000 SRBA: Ni posle jednog veka niko za masovne zločine nije odgovarao (FOTO)
BUGARSKI zločini nad Srbima tokom Prvog svetskog rata imaju sve elemente genocida jer podrazumevaju sistematsko ubijanje ljudi i uništavanje njihovog kulturnog i nacionalnog bića, sa ciljem da srpski narod nestane sa svoje teritorije, bilo fizički, bilo asimilacijom.
Muzej žrtava genocida
U Srbiji je tokom tri godine okupacije direktno ubijeno 30.000 ljudi (ne računajući one koji suumrli od gladi i bolesti) i još oko 50.000 u bugarskim logorima. Ovo je za "Novosti" potvrdio istoričar Milovan Pisari.
Njegova izložba "Bugarski ratni zločini u okupiranoj Srbiji 1915-1918.", u organizaciji Muzeja žrtava genocida, ove nedelje završena je predavanjem na Pravnom fakultetu, a Muzej je objavio publikaciju.
- Ne zna se broj tačnih srpskih žrtava, postoje samo procene - kaže Pisari. - Oko 120.000 ljudi je deportovano u bugarske logore, od čega 80.000 civila. Najmanje 50.000 se nije vratilo. Grad veličine Vranja, Užica ili Šapca!
Prema rečima ovog istoričara, postoje spiskovi sa imenima žrtava u arhivama, ali do sada nije bilo većih istraživanja na tu temu. Zločini i genocid bugarskih okupatora je i u svetu nepoznat, a za njega niko nikada nije odgovarao. Beograd je od Sofije tražio izručenje 500 zločinaca, ali ih nije dobio.Tokom okupacije pokušana je bugarizacija srpskog stanovništva, sistematski je uništavana srpska i nametana bugarska kultura, organizovana su masovna ubijanja pripadnika inteligencije, sveštenstva (prema nekim procenama bar 100 njih je usmrćeno), uništena su čitava srpska sela. Bugari zatvaraju i zamenjuju škole, čitaonice i dobrotvorna udruženja, spaljuju srpske knjige, zabranjuju časopise, uništavaju geografske karte, crteže, slike, pljačkaju srpske manastire, crkve, muzeje, stalno rade na tome da se uguši i iskoreni nacionalna ideja.
Злочини заборављени: Милован Писари
- Nakon proboja Solunskog fronta, srpska vojska koja se vraćala u domovinu, našla se na opustošenoj teritoriji - kaže Pisari.
U jednom od prvih dopisa iz tek oslobođene Kraljevine Srbije, poznati kriminolog dr Rudolf Arčibal Rajs, koji je od 1914. istraživao zločine koje su Austrougari, Nemci i Bugari počinili u Srbiji, poslao je telegram švajcarskim novinama Gazet de Lozan:
Ono što je dr Rajs zabeležio u Aleksincu bio je samo vrh ledenog brega. U izveštajima, u kojima je detaljno analizirao ponašanje bugarskih vlasti, opisao je sve što su doživeli srpski civili. Na udaru su bili Surdulica, Leskovac, Niš... Situaciju najbolje ilustruju dešavanja u Vranju, jednom od prvih gradova u koji su bugarske snage ušle. Tada bugarsku konjičku prethodnicu nisu čekali srpski vojnici, koji su već bili u povlačenju, već grupe građana koje su se spontano naoružale.
Арчибалд Рајс
Odmah po ulasku u grad, srpski zarobljenici su osakaćeni, a potraga za četnicima poslužila je kao povod za pojedinačna i masovna hapšenja, koja su podrazumevala i iznudu novca uz pretnje smrću. Teror je trajao dve nedelje, pa je nastavljen početkom novembra, kada je naređeno da se svi muškarci između 18 i 50 godina jave štabu bataljona u zgradi opštine. Njih 300 poslato je u logor u Plovdivu (Bugarska). Usledila su pojedinačna ubistva u samom gradu: žrtve su otimane iz svojih domova, noću, i odmah ubijane.
Krajem decembra internirana je i druga velika grupa muškaraca, a deo njih nije ni stigao do Bugarske, već je ubijen u Surdulici. Nakon marta 1917, odnosno nakon brutalnog gušenja Topličkog ustanka, u svim delovima okupirane Kraljevine Srbije interniranje civila postalo je masovna pojava.
Muzej žrtava genocida
Posledice bugarskih zločina
U više od 22 bugarska logora deportovane su desetine hiljada muškaraca, žena i dece. Neretko su, kao u slučaju sela Belice, internirani svi stanovnici. Masovno interniranje je, moglo bi se reći, predstavljalo glavnu karakteristiku procesa bugarizacije.
"Uslovi u logorima su bili takvi", stoji dalje u izveštaju Međusavezničke komisije, "da je izgledalo kako je krajnji cilj bio istrebljenje interniraca. Žene, deca i stari morali su da žive u nehumanim uslovima: u neuslovnim barakama predviđenim za 20, živelo je i do 100 osoba; dobijali su dnevno 200 do 600 grama hleba i jednu čorbu bez mesa; često nisu imali toalete, nije postojala medicinska pomoć zbog čega su se bolesti brzoširile, morali su na prinudni rad i nisu mogli da se dopisuju sa svojipromenjeni su toponimi, srpske škole i crkve su zatvorene i umesto njih otvorene bugarske."
Muzej žrtava genocida
Nakon rata pronađene su masovne grobnice sa velikim brojem žrtava, a 1924. godine je u znak sećanja na stradale izgrađena spomen-kosturnica.
Bugarske vlasti su polazile od pretpostavke da su u istočnoj i južnoj Srbiji živeli Bugari, koje su Srbi prethodno asimilovali, dodaje Pisari. Posebne "naučne ekspedicije" imale su zadatak da to i dokažu. U procesu bugarizacije civilima su promenjena (bugarizovana) imena i izdate bugarske lične karte.
Preporučujemo
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Nova dimenzija života u delu Beograda koji se budi iz sna
U POTRAZI ste za stanom u centru grada koji je dovoljno izolovan od gradske vreve, okružen zelenilom i rekom, a s druge strane vam je podjednako važno da kvart ima odlične saobraćajne veze sa svim delovima Beograda?
18. 04. 2024. u 10:00
BORBA ZA PRVI KORAK I DALjE TRAJE: Meridian fondacija još jednom pomaže lečenje Anastasie Mitić (VIDEO)
ANASTASIA Mitić je dete koje mnogi u njenom okruženju nazivaju “malim herojem” i čiju životnu priču prati neprestana borba od samog trenutka rođenja.
13. 04. 2024. u 10:00
TREĆA NEDELjA U ZAVOJIMA: Nina pokazala rane na nogama
GLUMICA Nina Janković doživela je neugodnu povredu.
22. 04. 2024. u 10:38
Pročitajte više
BEOGRAĐANI PIJU KAFU PREKO 500 GODINA: Sulejman Veličanstveni doneo prva zrna u Srbiju
U BEOGRADU se kafa pije više od 500 godina! Često se u kafićima čuje "može jedna turska", a malo ko zna da je običaj ispijanja ovog napitka u prestonicu stigao sa osvajanjem Beograda daleke 1521. godine i Sulejmanom Veličanstvenim.
24. 04. 2024. u 08:05
OGROMNE BROJKE: Koliko para je skupio i koliko kilometara prešao Rokvić - stigao i otac Predrag, a Beograd je sad daleko (VIDEO
PEVAČ Nikola Rokvić krenuo je pre dva dana peške na put do Grčke, tačnije do Egine i manastira Svetog Nektarija Eginskog, i treba da pređe više od 1.000 kilometara.
24. 04. 2024. u 18:08
"NISI BOG, NI GOSPODAR" Ko je Željana Dubaić koja je odbrusila Jovani Joksimović? "Niko te nije pitao za mišljenje!"
ŽELjANA je aktivna na društvenim mrežama, a pošto je očigledno pogođena komentarom svoje koleginice Jovane Joksimović odlučila da joj i odgovori.
24. 04. 2024. u 20:34
NIJE SAM: Nikola Rokvić otkrio ko mu pravi društvo na hodočašću
NIKOLA Rokvić se odlučio za humani potez, krenuo je na put do Egine u Grčku. Mislili smo da je sam, međutim društvo mu prave tri prijatelja.
24. 04. 2024. u 12:01
UEFA GLEDA I NE VERUJE: Evo šta će Belorusija da uradi zbog EURO 2024
Rat u Ukrajini je tragičan po više osnova, kao i svaki rat uostalom, a najnovije vesti vezane za njega - stižu iz sfere sporta. Rusija, međutim, nije u centru pažnje ovog puta, već njena najveća saveznica, Belorusija.
24. 04. 2024. u 16:39
NIJE SAM: Nikola Rokvić otkrio ko mu pravi društvo na hodočašću
NIKOLA Rokvić se odlučio za humani potez, krenuo je na put do Egine u Grčku. Mislili smo da je sam, međutim društvo mu prave tri prijatelja.
24. 04. 2024. u 12:01
Najnovije iz rubrike
OPET PROMENA VREMENA: U Beogradu danas više sunca, na visokim planinama sneg, a na jugu pljuskovi
VREME u Srbiji danas na jugozapadu, jugu i istoku zemlje umereno do potpuno oblačno vreme, povremeno s kišom i pljuskovima, u ostalim krajevima kratkotrajna kiša retka pojava, a uz promenljivu oblačnost biće i sunčanih intervala.
25. 04. 2024. u 01:00
ZA NIKOLINU POBEDU: Pošaljite 1056 na 3030
HUMANITARNA fondacija BUDI HUMAN - Aleksandar Šapić prikuplja novčana sredstva za Nikolu Aćimovića (2007).
24. 04. 2024. u 23:35
HEROJ SA "DOSIJEOM": Ovo je mašinovođa koji je ZAUSTAVIO VOZ da spasi psa vezanog za prugu
"KADA SAM video da je pas vezan lancem za šine, pao mi je mrak na oči. Za mene je ovo pokušaj ubistva. Taj ko je ovo uradio, sutra je spreman da ubije i čoveka. Odmah sam obavestio policiju. Monstrumi žive oko nas, a da to i ne znamo". Ovim rečima počinje svoju ispovest Miša Radivojević, mašinovođa koji je pre dva dana na pruzi Dimitrovgrad – Niš uspeo na vreme da zaustavi lokomotivu tešku 1.000 tona i sigurne smrti spasi psa koga je neko vezao lancem za šine.
24. 04. 2024. u 22:28
APEL OCA PREDRAGA: "To nije Praznik rada (1. maj), nemojte da se brukamo - molite se i pokajte"
OTAC Predrag Popović se oglasio na mrežama i rekao da ne bi trebalo da se slavi Praznik rada (1. maj), već da se taj dan obeležava Velika Sreda.
24. 04. 2024. u 19:00
Ambasadori EU, Italije i Slovačke u Kancelariji ASK u Kragujevcu
DIREKTOR Agencije za sprečavanje korupcije Dejan Damnjanović primio je ambasadora Misije Evropske unije u Srbiji Emanuela Žiofrea, ambasadora Italije Luku Gorija i ambasadora Slovačke Mihala Pavuka, koji su, u okviru zvanične posete Kragujevcu, bili gosti Područne jedinice Agencije. Tom prilikom direktor je posebno istakao značaj nedavnih otvaranja kancelarija u Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu, čime je pružena mogućnost još snažnijeg sprovođenja nadležnosti Agencije, ali i neposrednije približavanje i komunikacija sa javnim funkcionerima, građanima, civilnim društvom i lokalnim medijima.
24. 04. 2024. u 17:33
Komentari (2)