PIROT HILANDARU DARUJE 25 ĆILIMA: Iskusne tkalje spremaju poklon za srpski manastir na Svetoj Gori

MANASTIR Hilandar na Svetoj Gori dobiće još jednu kolekciju pirotskih ćilima.

Foto V. Ćirić

Nekoliko najiskusnijih pirotskih tkalja, sa "tupicom" u rukama, kojom vešto slažu potku na osnovu i zatežu je, uveliko je za razbojima na kojima će istkati tridesetak kvadrata čuvenih pirotskih ćilima za trpezariju naše svetinje u Grčkoj. Među tkaljama koje će kreirati razne motive, ali pre svega čuvenu šaru "gugutke na direci", nalazi se i Svetlana Manić, najstarija tkalja, koja je za razbojem gotovo od kada zna za sebe.

- Ćilimarstvom se bavim više od 70 godina. Ni sama ne znam koliko sam do sada ćilima istkala i gde su sve završili. Evo, doživela sam da tkam za Hilandar, što je posebna čast i odgovornost za svaku tkalju, pa i za mene. U razboju ću biti dok god mogu i dok me zdravlje bude služilo. Ovo jeste kreativan posao, dosta iziskuje, ali je i težak - poručuje iskusna Svetlana Manić.

Foto V. Ćirić

Foto V. Ćirić

Njena mlađa koleginica po umeću Slavica Jovanović takođe se ne odvaja od "tupice" i razboja. Kaže sa ponosom da je i njena majka tkala za srpsku svetinju u Grčkoj. I ona oseća posebnu odgovornost, jer će ćilim koji tka predstavljati grad i pirotsko ćilimarstvo, kao i njeno umeće.

Mada je iskusnim tkaljama teško naći neku zamerku, posao tkanja prati stručna komisija, kako bi se sve odvijalo po planu. Na čelu komisije je istoričarka umetnosti i direktorka ovdašnje poznate galerije Radmila Vlatković, koja je o čuvenom pirotskom ćilimu pisala knjige i publikacije i koja je kumovala zaštiti geografskog porekla i izradi elaborata ovdašnjih ćilima. Naredni korak je zaštita ćilima kao nematerijalnog kulturnog dobra kod Uneska.

Postupak je već pokrenut, a o ćilimima koji će krasiti odaje, odnosno trpezariju Hilandara dodaje:

- Primerci koji se tkaju rade se na osnovu elaborata o zaštiti geografskog porekla. Biće tu čuvena šara "gugutke na direci", koja je ovde kreirana i koja ima svoju pozitivnu simboliku, kao što je ima ptica gugutka, koja je vesnik mnogih pozitivnih stvari u životu uopšte.

Svetlana Manić, Foto V. Ćirić

Radmila Vlatović, Foto V. Ćirić

Hilandar je imao veliku kolekciju pirotskih ćilima, koje su vekovima i decenijama unazad donirali mnogi vernici, ali i zvanične vlasti. Gotovo da nije bilo imućnijeg vernika, trgovca, zanatlije, Piroćanca... koji od srca u prvoj polovini prošlog veka, ili ranije, Hilandaru nije donirao neki ćilim. Bila je to velika kolekcija do katastrofalnog požara u noći između 2. i 3. marta 2004, kada je vatrena stihija pored ostalog progutala i veliki broj čuvenih pirotskih prostirki. Već 2008. godine iz Pirota je put Hilandara odneto oko 130 kvadrata ćilima koji su nastali na vertikalnim razbojima ovdašnjih tkalja. Ova kolekcija biće dopunjena sa novih 30 kvadrata, odnosno 25 ćilima, čije tkanje Grad finansira sa 2,5 miliona dinara.

Poslednjih godina se ovaj zanat na izdisaju promoviše na razne načine, pa i tkačkom kolonijom u staroplaninskom selu Dojkinci. Ovog leta organizovan je i prvi festival ćilima. Prema rečima gradonačelnika Vladana Vasića, inicirana je i ideja da ćilim postane zvanični poklon koji bi bio uvršten u protokole prilikom susreta naših i stranih političara. Uskoro će dobiti i svoj muzej, koji će biti posvećen ovom zanatu i gde će biti izmeštena bogata kolekcija od nekoliko stotina primeraka, koja se sada nalazi u Muzeju Ponišavlja. Tka se isključivo "iz glave", odnosno nema nikavih šema i šablona, a od svih alata koristi se samo pomenuta "tupica", dok su stare tkalje radeći sedele na "čučkama", što je neka vrsta savremenih taburea.

Svetinja će uskoro dobiti još 30 kvadrata ćilima, Foto P. Mitić

DVA LICA

ONO što pirotski ćilim čini jedinstvenim u odnosu na slične predmete jeste činjenica da ima dva lica, odnosno da nema naličje. U šali se ovde kaže "da se pola veka koristi jedno lice, a zatim se jednostavno okrene i dobija drugo".

Radi se od čiste vune, na vertikalnom razboju, koji je takođe izum ovdašnjih tkalja.

Preporučujemo

Panorama

0 0

ZAŠTO ŽENE NE MOGU NA SVETU GORU? Šta kažu legende i zapisi i kako ju je carica Jelena posetila, a da nije prekršila zakon

01. 10. 2022. u 13:34

Društvo

1 4

SRPSKI POKLONICI PREPEŠAČILI 1.100 KM DO VRHA ATOSA: Reporter "Novosti" deo preobraženskog hodočašća na Svetu Goru (FOTO)

21. 08. 2022. u 07:26

Politika

0 1

"NAROD BEZ HILANDARA NE BI BIO TO ŠTO JESTE": Vulin u poseti Svetoj Gori (FOTO)

06. 08. 2022. u 12:53

Srbija

0 0

LITIJOM STIGLA I ČUDOTVORNA IKONA: Sa Svete Gore u novi hram u Rumi doneta kopija ikone Presvete Bogorodice Mlekopitateljnice

18. 07. 2022. u 08:12

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije