POTVRĐENO SRPSKO BLAGO NIJE IZGORELO: Arheolog dr Aleksandar Bandović o dokumentaciji i nalazima nacističkih arheoloških istraživanja

Boris Subašić

15. 08. 2022. u 11:59

ARHEOLOŠKA iskopavanja koje je pre osamdeset godina, u pozno leto 1942. Himlerova organizacija Anenerbe započela u Donjem gradu Beogradske tvrđave i danas su obavijena velom tajne, jer nema ni dokumentacije o njima, niti se pouzdano zna šta je sve pronađeno.

ПОТВРЂЕНО СРПСКО БЛАГО НИЈЕ ИЗГОРЕЛО: Археолог др Александар Бандовић о документацији и налазима нацистичких археолошких истраживања

Ruševine Narodne biblioteke , Foto M. Anđela

Ostalo je samo svedočanstvo iz izveštaja nacističkih naučnika Berlinu da će beogradska i druga iskopavanja u Srbiji dati odgovore na "ključna pitanja celokupne evropske praistorije i odnosa Centralne Evrope i Mediterana".

- Cilj organizacije Ananerbe, u kojoj su radili vrhunski naučnici u službi nacističke ideologije, bio je dokazivanje rasne superiornosti Nemaca, odnosno, njihovih predaka Germana i Indogermana - kaže arheolog dr Aleksandar Bandović iz Narodnog muzeja Srbije.

Aleksandar Bandović, Foto privatna arhiva

- Zloupotreba arheologije putem njene ideološke interpretacije imala je izuzetno značajnu ulogu u nacističkom aparatu. Postoje indicije da je deo dokumentacije i nalaza iz beogradskih iskopavanja sačuvan u Berlinu, u Bundesarhivu. Deo materijala nalazio se u Lebusu na Odri, ali se oni smatraju izgubljenim na osnovu pretpostavke da su stradali u sovjetskom bombardovanju, mada ni za to nema pouzdanih dokaza.

Zgrada Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu , Foto Arhiva Narodnog muzeja u Beogradu

Posle rata je u srpskoj naučnoj javnosti prihvaćeno mišljenje da je najveći deo predmeta iskopanih 1942-1943. ostao u Muzeju grada Beograda, iako je ta tvrdnja nepouzdana bez dokumentacije. Ova "zavera ćutanja" podstakla je dr Bandovića da započne istraživanje o tajanstvenim poslovima nacističkih arheologa tokom okupacije.

- Srbija je imala poseban status u nacističkim projektima pljačke, prisvajanja kulturne baštine i njenog ideološkog tumačenja, o čemu svedoči činjenica da su se ovde za uticaj neprestano nadmetali Himlerov Anenerbe, Rozenbergov biro i Vermahtov Referat za zaštitu umetničkih vrednosti, na čijem je čelu je baron Johan fon Rajsvic - kaže dr Bandović.

- Rajsvic je ključna ličnost za sve nacističke "poslove" vezane za kulturna dobra u Srbiji, kojima je vrlo vešto upravljao iz senke, pa je posle rata uspešno "oprao" biografiju, kao uostalom i mnogi drugi nacistički naučnici iz Anenerbea. On je Srbiju upoznao još tokom Prvog svetskog rata i međuratnih arheoloških istraživanja i poseta. Prvi je izveštavao Berlin da se u srpskim muzejima nalaze arheološki predmeti čiji je značaj "ne manji od onih iz Troje", a ostavio je i jedinstveno svedočanstvo koje ukazuje da najdragoceniji srednjovekovni srpski rukopisi nisu u aprilu 1941. izgoreli u Narodnoj biblioteci.

Posledice aprilskog bombardovanja 1941. , Foto Arhiva Narodnog muzeja u Beogradu

Dr Bandović je prvi srpski naučnik koji je sistematski istraživao poslove nacističkih arheologa u Srbiji tokom okupacije, ali i njihov uticaj na posleratnu jugoslovensku nauku, koji su oni ostvarili preko ovdašnjih stručnjaka sa kojima su sarađivali. NJegova istraživanja na ovu temu su intrigantna jer ruše mnoge stereotipe koji su prihvaćeni kao istina bez istraživanja i dokaza. Jedan od njih je i uverenje da su srpski srednjovekovni rukopisi, čuvani na jednom mestu, u Narodnoj biblioteci, izgoreli tokom nemačkog bombardovanja Beograda u aprilu 1941. godine. Iako je istraga odmah posle požara ukazala na nedvosmislene tragovi da su sanduci sa neprocenjivim manuskriptima izvučeni iz zgrade biblioteke pre nego što je nestala u plamenu, dugo posle Drugog svetskog rata ova tema je bila tabu, a napori retkih istraživača su gurani u zapećak.

Posle osam decenija dr Bandović je u prepisci Vermahtovog "komesara za kulturu" pronašao dokaze da dragoceni srpski rukopisi ipak nisu uništeni.

- Rajsvic u pismu ženi od 5. jula 1941. navodi da je bio sa dr Robertom Švankeom, specijalistom za srpske rukopise u Bečkom arhivu, poznatim po pljački baštine još iz Velikog rata, dok je ovaj pakovao izuzetne srpske srednjovekovne manuskripte i slao ih u Beč - otkriva dr Bandović.

Radovi na Beogradskoj tvrđavi, Foto Arhiva Narodnog muzeja u Beogradu

- Iako je na osnovu nekih svedočenja u srpskoj javnosti stvoreno mišljenje kako je Rajsvic bio srbofil i štitio naša kulturna dobra, u pismu nema ni reči protesta zbog toga što Švanke pljačka srpske manuskripte, za koje možemo osnovano da pretpostavimo da potiču iz Narodne biblioteke.

Arheološka iskopavanja u Beogradu, Foto Arhiva Narodnog muzeja u Beogradu

Prema rečima dr Bandovića, Rajsvic je formalno bio predstavnik Vermahta, ali dokumentacija o iskopavanjima na Beogradskoj tvrđavi pokazuje da je radio za Himlerov Anenerbe. NJemu su pristupili i mnogi drugi nemački naučnici, koji su vrlo jasno znali da razlikuju ono što je ideologija od nauke, ali nisu imali nikakve etičke i moralne skrupule. Oni su bili ne samo stručna podrška pljačkaškim poduhvatima već pre svega interpretatori praistorijske kulturne baštine kao germanske, čime se dokazivala nemačka "rasna superiornost".

Profesor Unfercagt ispred zidina rimskog vojnog logora, Foto Arhiva Narodnog muzeja u Beogradu

O tome svedoči i pismo rukovodioca istraživanja u Beogradu, nemačkog profesora Unfercagta, u kome je o početku kampanje 1942. dao ocenu: "Iskopavanje je potpuni uspeh, jer su otkriveni ostaci rimskog legionarskog logora, ostaci iz kamenog doba i keltski, gotski i alanski naseobinski horizonti".

- Anenerbe je 1942. počela da finansira iskopavanja da bi u njima našla materijalne "dokaze" za "prilagođavanje" praistoriji, nacističkoj teoriji o kulturnim Indogermanima koji dolaze sa severa, zauzimaju prostor i proteruju narode koji su tu već živeli - objašnjava dr Bandović.

- Tako je "istorijski" obrazlagana pravednost osvajanja Trećeg rajha.

Radnici na Kalemegdanu, Foto Arhiva Narodnog muzeja u Beogradu

PRILAGOĐAVANJE ISTORIJE

NACISTI su počeli da kopaju na Beogradskoj tvrđavi već 1941, u potrazi za ostacima iz vremena kada ju je princ Eugen zauzeo i proterao Osmanlije.

- Ta iskopavanja je trebalo da budu podloga za "prilagođavanje" istorije Hitlerovoj priči o Beogradu koji pre princa Eugena i nije postojao kao grad, pa je tada planirano da se nazove "Ojgenštat", Eugenovgrad, kao jedna od najvažnijih "tvrđava Rajha". Princ Eugen je bio glavni topos nemačkog nacionalizma na ovom prostoru, jer je u 18. veku naselio Švabe u Podunavlje. Kada je Anenerbe 1942. preuzeo iskopavanja, "prilagođavanje" istorije je otišlo mnogo dublje u prošlost, sve do praistorije.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)

SRAMOTA NA JUGU SRBIJE: Šta su mladencima doneli u koverti - svekrva raširila priču po celom komšiluku