Društvo

UGREJALA SRCA, SUZU POKRENULA: Pavlina Radovanović iz Orahovca pevala u banjalučkom Banskom dvoru

M. MARKOVIĆ/S. MIŠLjENOVIĆ

29. 04. 2022. u 07:40

EMOCIJE su bile opipljive. Ni najtvrđa srca nisu odolela anđeoskom glasu devojčice sa Kosmeta.

УГРЕЈАЛА СРЦА, СУЗУ ПОКРЕНУЛА: Павлина Радовановић из Ораховца певала у бањалучком Банском двору

Foto A. Čavić

Iz Orahovca, herojske srpske enklave u kojoj se za opstanak i ostanak bori šaka najupornijih i živi život u malenom krugu slobode - donela je pesmu staru. Srpsku. Metohijsku. Onu koja se pevala i peva oko drevne Crkve Uspenja Presvete Bogorodice oko koje se okupljaju orahovački Srbi, u tom krugu slobode.

U baljalučkom Banskom dvoru ispunila je salu do poslednjeg mesta. Slika nalik onoj iz Ruskog doma u Beogradu, kad je publiku digla na noge, kada je publika sa njom pevala i plakala.

Dvanaestogodišnja Pavlina Radovanović, jedan od najlepših izdanaka koji je procvetao i na svečanoj, vaskršnjoj naslovnici "Novosti", doputovala je u prestonicu Srpske povodom Dana Banjaluke i, ovde, "među svojima" upriličila humanitarni koncert, na poziv domaćina, za obnovu svetinje u Orahovcu koja im je utočište i pribežište.

Foto A. Čavić

Nizala je pesme devojčica kojoj samo Bog, sami, može da daruje takav talenat. Razboritost. Ljubav. I, svest da je lepota njenog detinjstva tamo gde "najlepše grožđe zri i cvetaju božuri". Ugrejala je srca, malena čarobnica u salivenoj prizrenskoj nošnji.

"Gora ječi", pevala je, a banjalučki dvor jecao. "Rasti, rasti moj zeleni bore", pevala je, a rasle su emocije do pucanja. Prenela je pesme o kosovskim božurima, o devojkama Sirinićke župe. I najdraže, one o svom zavičaju, Orahovcu "bašti rajskoj" u kojoj "vino teče i peva se svako veče". A, kad je zapevala "Vilu sa Košara", Banski dvor je bio pretesan za takvu emociju koja budi umorenu srpsku mladost u najtežoj, neravnopravnoj borbi za odbranu Kosova u proleće krvave devedeset devete. Pokrenula je suze, malena vila, sad u belo odevena. U haljinu rukava koji su pokretima njenih ručica postajali krila u zamahu zagrljaja. Učinilo se, na trenutak, da je poželela da sve živo, dobro, natkrili i zaštiti kao što svojim zlatnim glasom baštini zlatno metohijsko nasleđe.

- Kad pomenete Kosovo ja vidim jedno veliko srce, jer to i jeste ono što moje Kosovo i moj Orahovac meni znače - kazala nam je Pavlina Radovanović.

Foto A. Čavić

- A, svoj put znam, a taj put je da moja Crkva Uspenja Presvete Bogorodice, koja je za srpski narod utočište, bude oslikana.

Dodala je:

- Često kažem da se život meri po onome što ostavimo iza nas, pa i ja, jednog dana kada odem pred Gospoda moći ću da mu kažem šta sam sve uradila za svoj narod i Crkvu. Jer, Bog nam je darovao ono najvrednije - život. A, kroz život mi moramo da mu zahvalimo na tom daru.

DOBILA NAGRADU ZA HUMANOST

PRE njenog humanitarnog koncerta za oslikavanje kupole Crkve u Orahovcu, Pavlinu Radovanović na Svečanoj sednici povodom Dana Grada, Banjaluka je nagradila prvom nagradom za humanost i dečji podvig. Ona se kaže, s Banjalukom srodila: nastupala je na Trgu Krajine za srpsku Novu godinu. Uzvratili su joj toplinom i ljubavlju.

- Srce mi zaigra kad mi se neko od Banjalučana javi, mnogo sam ih zavolela - kaže. - Posle mog Orahovca, ovde mi je, nekako najlepše.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Pročitajte više

Drugi pišu

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
I MI KREĆEMO PUT GRČKE Prvo oglašavanje Nikoline žene: Deca znaju sve, moramo biti hrabri

"I MI KREĆEMO PUT GRČKE" Prvo oglašavanje Nikoline žene: "Deca znaju sve, moramo biti hrabri"