TAJNE SVEMIRA I U SRPSKOM MUZEJU ASTRONOMIJE! U opservatoriji u beogradskoj Zvezdarskoj šumi, koja dobija novo zdanje

KAO najstariji naučni institut u Srbiji osnovan davne 1887. godine, Astronomska opservatorija na Zvezdari, po kojoj ova prestonička opština danas nosi ime, do kraja godine dobiće svoj muzej! Radovi na čak sedam paviljona u kojima će biti prikazani instrumenti uz pomoć kojih su radili naši najveći naučnici polako se privode kraju, a ovo zdanje konačno će svu zbirku sabrati na jednom mestu.

Foto Nikola Skenderija

Reporteri "Novosti" posetili su Opservatoriju smeštenu na vrhu zvezdarske šume, tamo gde strma Volgina ulica izbija tačno na zeleni plato, a na čijem ulazu stoji grb i prepoznatljivi natpis na latinskom jeziku Omnia in numero et mensura (sve je u broju i merenju). Na vratima nas je dočekao srdačni domaćin, direktor "pionira nauke" u našoj zemlji Gojko Đurašević, koji već sedam godina obavlja ulogu prvog čoveka ove značajne institucije. Četiri godine od osnivanja institucija se nalazila u Gajzlerovoj kući na Savskom vencu, a od 1891. do 1924. godine u blizini Hrama Svetog Save, gde je prostorije delila sa Meteorološkom opservatorijom. Selidba u novo zdanje, koje je na Velikom Vračaru i koti 253 podigao Vojislav Mišković dogodila se 1932. godine. Tada se Zvezdara, najblaže rečeno, smatrala dalekom periferijom Beograda.

- Ipak, najveće zasluge za začetak astronomije u našoj zemlji apsolutno pripadaju osnivaču i prvom upravniku Opservatorije Milanu Nedeljkoviću, koji je nepravedno bačen u zaborav - ističe Đurašević. - Zbog toga sam inicirao da mu se podigne bista u holu glavne zgrade, gde se sada nalazi. Smatram da je bar toliko zaslužio. Kada sam došao na čelo ove institucije želeo sam da stvari pomerim sa mrtve tačke. U kasi je bilo svega 50.000 evra, gotovo svi paviljoni su bili u izuzetno lošem stanju.

Uz podršku saradnika koje je zatekao, krenulo se u ozbiljan i mukotrpan, pravi "rudarski" posao. Prve ideje o muzeju koji bi objedinio bogatu zbirku astrologije, trenutno uglavnom smeštene u biblioteci, ali i otvorio vrata svim građanima i gostima prestonice, pokrenula je astronom Vojislava Protić. Ona je sama krenula u celu priču, ali da bi projekat zaživeo, potrebno je bilo obnoviti sve objekte.

- A to iziskuje ozbiljan novac koji nismo mogli sami da priuštimo - ističe direktor Opservatorije. - Ipak, trudom i zalaganjem svih nas, ali i Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada i države Srbije uspeli smo da pokrenemo stvari sa mrtve tačke. Budući muzej sastojaće se od ukupno sedam odvojenih paviljona. To su Veliki pasažni, Astrograf, Astro-geodetski, Mali i Veliki reflektor, Školski i Paviljon u glavnoj zgradi. Svojim novcem, ali i onim preko donacija, najpre smo pre tri godine renovirali paviljon Mali reflektor, gde se nalazi meni izuzetno bitan instrument, spektrogram za Sunce. Ovde su snimane i pojedine domaće TV serije, pa smo sve te donacije preusmeravali na obnovu zdanja.

Posle Malog, na red je došao Školski paviljon, takođe urađen od podruma do plafona, sredstvima Opservatorije. Nakon toga je Zavod za zaštitu spomenika, sa kojim ova naučna institucija ima vrlo dobru saradnju, našao mogućnost da preko Ministarstva kulture dobije novac za sanaciju Velikog reflektora, odnosno buduće glavne zgrade muzeja. Tu će biti izloženo više od pedeset različitih predmeta iz istorije srpske astronomije, na kojima je radio i velikan Milutin Milanković.

 

Foto Nikola Skenderija

- Prva faza rekonstrukcije koštala je 18 miliona dinara, dok za drugu koja je u toku treba 12 miliona - napominje naš sagovornik. - Do sada je urađeno 80 odsto radova na objektu. Obnovljena je kompletna fasada, zamenjen lim na kupoli i urađena unutrašnjost potkupolnog prostora. Ostale su još podrumski prostor i pomoćne prostorije, koje se adaptiraju u muzej. Tu je i Veliki pasažni paviljon, čiji radovi su završeni ove godine i u kom se nalazi jedan od najboljih instrumenata koje imamo. Njegov deo, koji će posetioci uskoro takođe moći da vide, delom je bio urađen na početku mog mandata, a mi smo kompletirali njegovu izgradnju. Tu je i objekat Astrografa, ali tu postoji sudski spor sa čovekom koji se nelegalno uselio, a očekujemo da problem bude rešen do otvaranja muzeja.

Svi stariji istrumenti koji se nalaze u paviljonima Opservatorije dobijeni su iz Nemačke kao ratna reparacija za štetu koju je Srbija pretrpela u Prvom svetskom ratu. Tada je "zvezdarski dragulj" bio jedan od najopremljenijih u Evropi, što najbolje ilustruje teleskop koji se sada nalazi u Velikom paviljonu, pošto je spadao među četiri najveća u svetu.

- Nije bilo boljeg, već samo istog ranga i nalazili su se u Nemačkoj, Rusiji i Južnoafričkoj Republici - ponosno ističe naš sagovornik. - Kompletna rekonstrukcija deo je našeg duga precima, onima koji su pokrenuli celu priču i trajali sve ove godine. Konačno će i građani moći da vide kako se srpska astrologija razvijala i rasla rame uz rame sa svetskom. Glavni cilj nam je da svi učenici osnovnih i srednjih škola u našoj zemlji bar jednom posete ovo zdanje i nauče nešto novo. Svi paviljoni će posle rekonstrukcije dobiti i video-nadzor. Za vođene, ali i samostalne posete, organizovaćemo i vodiče, koji će znatiželjnim građanima pokazati i približiti svu našu zaostavštinu dužu od jednog veka.

Foto Nikola Skenderija

ASTEROID NAZVAN SRBIJA

BEOGRADSKI astronomi su od 1936. do 1956. godine u velikoj seriji osmatračkih uspeha otkrili čak 43 mala tela u Sunčevom sistemu. Sve je počeo astronom Pero Đurković, koji je u Belgiji otkrio asteroid i nazvao ga Srbija. On je prvi video ukupno pet asteroida među kojima su oni nazvani Milanković i Zvezdara, a jedan nosi i ime njegovog sina, Dejana.

S druge strane, astronom Milorad Protić je iste 1936. godine na Astronomskoj opservatoriji pokrenuo Službu za posmatranje malih planeta i Sunca. On je tokom dvadeset godina otkrio čak 33 asteroida od kojih mnogi nose domaće nazive 1507 Beograd, 1550 Tito, 1554 Jugoslavija, 1675 Simonida, 2244 Tesla i 2348 Mišković. Među njima je i telo 1724, koje je Protić nazvao po svom unuku Vladimiru.

UREĐENjE DVORIŠTA I STAZA

VELIKI broj instrumenata koji se nalaze u okviru paviljona i danas je upotrebljiv i može se koristiti za istraživanja. Takođe, biblioteka Opservatorije ima mnogobrojna dela poznatih svetskih i domaćih astronoma, koja su decenijama skupljana i skladištena. U narednom periodu očekuje se uređenje dvorišta i staza koje vode do rekonstruisanih paviljona, uz finansijsku pomoć gradskih i državnih institucija.

Preporučujemo

Svet

0 1

RIM OBJAVIO RAT DEZINFORMACIJAMA: Deo evropske mreže osam nacionalnih opservatorija koje finansira EU

22. 09. 2021. u 16:14

Društvo

0 13

SRPKINjA OTKRILA AUTO-PUT KROZ SVEMIR! O radu dr Nataše Todorović bruje svetski naučnici, do najdaljih planeta za 10 godina

20. 12. 2020. u 10:00

Beograd

0 1

SVAOG PETKA I SUBOTE DO KRAJA MAJA: Kurs astronomije u "Ruđeru Boškoviću"

03. 03. 2022. u 15:51

Panorama

1 1

SMRT CRVENOG DžINA: Ogromna zvezda eksplodirala u trenutku dok su je naučnici posmatrali (VIDEO)

08. 01. 2022. u 00:32

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije