KOMANDANT 1. PROLETERSKE U ALEJI ZASLUŽNIH GRAĐANA: Prvoborac Jagoš Žarić, pod čijim vođstvom je oslobađan Beograd, uskoro "među saborcima"

V. Crnjanski Spasojević

21. 11. 2021. u 11:23

JAGOŠ Žarić, poslednji komandant legendarne Prve proleterske brigade, pod čijim je vođstvom ova jedinica oslobađala Beograd, uskoro će se naći u Aleji zaslužnih građana, na Novom groblju. Kako je za "Novosti" potvrdila njegova kćerka Aleksandra, urna sa Žarićevim pepelom, dve decenije posle njegove smrti, biće preneta sa Centralnog groblja i, u prisustvu najviših zvanica, položena u Aleju, 21. decembra.

КОМАНДАНТ 1. ПРОЛЕТЕРСКЕ У АЛЕЈИ ЗАСЛУЖНИХ ГРАЂАНА: Првоборац Јагош Жарић, под чијим вођством је ослобађан Београд, ускоро међу саборцима

Arhiva

Tog dana obeležava se tačno 80 godina od kada je formirana Prva proleterska, iz koje je kasnije izrasla JNA, u Rudom, 1941. Žarić je u njenom sastavu bio od samog početka.

Ovaj zaboravljeni heroj biće sahranjen pored Zdenka Duplančića, učesnika NOR-a i pukovnika Ratnog vazduhoplovstva JNA, kom je ujedno bio komandant. Duplančić je imao samo 15 godina, kada je pod Žarićevim rukovodstvom učestvovao u oslobađanju Beograda, a preminuo je poslednjeg dana prošle godine.

- Moj otac je bio prvoborac, nosilac partizanske spomenice sa brojem 45. Odmah, na početku rata, učestvovao je kao zamenik komandira čete u čuvenoj Pljevaljskoj bici. U Prvoj proleterskoj brigadi je od njenog osnivanja, pa sve do kraja rata, uvek na rukovodećim mestima - komandir čete, komandant bataljona, zamenik komandanta brigade, da bi od februara 1944. pa sve do kraja rata i njenog raspuštanja bio komandant. Prošao je sve neprijateljske ofanzive tokom rata, imao je značajnu ulogu u probijanju obruča na Sutjesci, oslobođenju Beograda, probijanju Sremskog fronta, zarobljavanju pripadnika SS Princ Eugen divizije, oslobođenju Zagreba, na kraju je stigao do Trsta i čuvao ga do njegove predaje - kaže Aleksandra Žarić.

Jagoš je važio ne samo za hrabrog borca, već i za odličnog stratega. Svoje umeće pokazao je prilikom izvlačenja partizanskih trupa prilikom bitke na Sutjesci, ali i pravljenju prolaza na Sremskom frontu. Borbe su trajale danima, mnogo ljudi je izginulo, kada se neko setio i pozvao Žarića. Ovaj je pogledao mape i video minsko polje. Znao je da je ono najslabije čuvano. Predložio je da se tuda potera stoka, a za njom su jurišali borci i tako probili front. Amerikanci su zatim poslali novinare da snime čoveka koji je zarobio pripadnike elitne nemačke SS Princ Eugen divizije.

Aleksandra Žarić

U Šidu, u štabu, smeštenom u kući sudije Vladimira Krotića, kog su ubile ustaše, Jagoš je upoznao i buduću suprugu Katicu, Aleksandrinu majku.

Tokom borbi za oslobađanje Beograda ratovao je sa generalom Vladimirom Ivanovičem Ždanovim, sa čijim je vojnicima oslobađao ulicu po ulicu, kuću po kuću. Najteže borbe vodili su oko Glavne pošte, Palate "Albanija", Narodnog pozorišta... Ruski general tražio je da ga Žarić, koji je tada već odslužio kaznu na Golom otoku kao ibeovac, sačeka na aerodromu prilikom posete 1964. Do susreta nikada nije došlo jer se avion sa delegacijom iz Moskve srušio na Avali. Tri decenije kasnije, predstavnici Ruske dume doneli su Jagošu odlikovanje povodom pedesetogodišnjice Otadžbinskog rata, a ukaz je potpisao tadašnji predsednik Boris Jeljcin.

Posle rata Jagoš je završio Višu vojnu akademiju FRUNZE u Mosvi, a po povratku bio je komandant divizije u činu pukovnika. Predložen je za narodnog heroja, ali odlikovanje ne samo da nikada nije dobio, zbog Rezolucije IB, već su mu, posle hapšenja, oduzeta i ona koja je imao: dva ordena za hrabrost, Orden Otadžbinskog rata prvog stepena SSSR, Orden partizanske zvezde prvog i drugog reda, Orden zasluga za narod i Orden bratsva i jedinstva prvog reda i čin pukovnika. Ostavljena mu je samo Partizanska spomenica.

Uhapšen je 7. novembra 1949. pod optužbama "da je pokušao da pripoji Crnu Goru i Makedoniju Velikoj Albaniji". Prošao je kroz Banjički logor, Staru Gradišku, Goli otok i Bileću. U kom god da je zatvoru bio, premlaćivan je i mučen. Hapsili su ga i tukli dojučerašnji saborci iz Prve proleterske. Robijao je u ozloglašenoj Petrovoj rupi, na "paklenom ostrvu", sa saborcem, Vladom Dapčevićem. Na Golom otoku je, iako su mu usled batinanja polomljena rebra, morao da vuče "tragač" prepun kamenja. Noću je rukama tukao kamen o kamen i sitnio ga u šoder. Kad zaspi, budili su ga i terali kroz špalir batina.

Arhiva

Amnestiran je na Dan republike, 29. novembra 1956, ali su ga do kraja života pratili udbaši. Umro je 2001, a rehabilitovan, na kćerkin zahtev, 2013. godine. Porodici, međutim, do danas nisu vraćena njegova odlikovanja.

- Obratila sam se Generalnom sekretarijatu predsednika Republike i ministrima vojske i policije, pa se nadam da će se ući u trag oduzetom ordenju ili bar uraditi replike. Želja nam je da ih izložimo prilikom polaganja urne - kaže Aleksandra Žarić, koja se nada da će njenom ocu posthumno biti vraćen i čin pukovnika, sa čim je upoznata Uprava za kadrove Sektora za ljudske resurse Ministarstva odbrane, ali i dodeljen Orden narodnog heroja, koji mu je svojevremeno uskraćen iz političkih razloga.

Iz Ministarstva odbrane, Uprave za tradiciju, standard i veterane, potvrđeno joj je da postoji dokumentacija o dodeli ordenja Jagošu, ali nema akta o njihovom oduzimanju, niti se zna gde se sada nalaze. Ovaj sektor predložiće ministru odbrane da, u saradnji sa Kancelarijom ordena predsednika Republike, porodici uruči uverenje o dodeljenim odlikovanjima, a "zatim će se posvetiti pokušaju da ih pronađe".

VODILI 530 BORBI

KROZ Prvu proletersku brigadu prošlo je 14.094 borca, od kojih je poginulo 4.818, a ranjeno oko 9.000. Brigada je vodila oko 530 borbi za 1.240 dana i prešla više od 22.000 kilometara. Dala je 91 narodnog heroja. Prvi komandant bio je Koča Popović, a poslednji Jagoš Žarić. U njenim redovima bilo je 9.426 Srba, 1.776 Hrvata, 1.076 Crnogoraca, 301 Musliman, 85 Slovenaca, 29 Makedonaca, 951 Italijan, 82 Mađara, 66 Jevreja, 42 Albanca...

Arhiva

ULICA NA VOŽDOVCU

JAGOŠ Žarić je, uz ogromno zalaganje kćerke, dobio ulicu sa svojim imenom, na Voždovcu, 2019. godine. Svečano otkrivanje table održano je te godine, 20. oktobra, na Dan oslobođenja Beograda. Između ostalih, prisustvovao mu je i jedan od poslednjih, u to vreme živih boraca, Zdenko Duplančić.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)