Nekoliko važnih činjenica o vidu

DA bi mogli uživati u lepotama ovoga sveta neophodna su čula. Njima se miriše, dodiruje, čuje i vidi.

Foto: Depositphotos

Da nije čula, ljudi bi živeli u svom sopstvenom svetu koji bi najverovatnije bio tih i mračan bez ikakve spoljašnje stimulacije. Nažalost veliki broj ljudi i živi takvim životom koji je posledica gubitka nekog čula ili im rođenjem nije dato da neke stvari osete ili vide.

Koliko je to samo strašno, ne može se ni zamisliti. Osobe koje nemaju čulo vida ili su ga nekim slučajem izgubile, svakodnevno propuštaju jako puno lepih stvari. Nemaju mogućnost da vide svoje najvoljenije, nemaju mogućnost da uživaju u prirodnim lepotama. Ne sme se zaboraviti da često nemaju mogućnost ni da se obrazuju ili profesionalno angažuju.

Svet često nije spreman da izađe u susret osobama koje ne vide i ne želi da im pruži šansu u ostvarivanju njihovih potencijala. Kažu da kada se izgubi jedno čulo, druga se značajno izoštre. Ako je već tako, znači da osobe koje ne vide, mogu uz pomoć drugih čula razviti neke nove sposobnosti. Neretko se viđaju slučajevi izuzetno razvijenih veština kod ljudi koji su oslepeli. Može se reći da su od svoje tragedije izvukli najbolje i nastavili dalje.

Zdravi ljudi svoj vid često uzimaju zdravo za gotovo. Ne vode dovoljno računa o zdravlju očiju i odlazak kod oftalmologa često dočeka krajnji momenat. Dok se nešto ne izgubi ili ne ošteti, ljudi nisu svesni šta imaju. Kada je vid u pitanju često nema povratka i izlečenja, zato je potrebno pravovremeno reagovanje.

Zašto da se izgubi nešto što je rođenjem dato i što već malim bebama omogućava da vide i dožive svet oko sebe.

Vid kod jednomesečnih beba

Kada se beba rodi roditelji željno iščekuju momente maženja sa bebom, pojavu prvog osmeha i usmeravanje pogleda kada im se priča. Za neke od tih aktivnosti potrebno je sačekati nekoliko nedelja kako bi se one odvijale onako kako se zamišlja.

U prvim danima i nedeljama života, beba će većinu vremena provesti u spavanju. Tokom perioda budnosti teško da će se moći uhvatiti pogled, uglavnom će on biti usmeren tamo negde neodređeno i beba će živeti u svom crno-belo-sivom svetu jer se razlikovanje boja javlja tek nešto kasnije.

Kada dođe kraj prvog meseca mogu se primetiti značajne promene u bebinom vidu. Osim što bebe tada manje spavaju, sve češće usmeravaju pogled ka bliskim predmetima, a pogotovo prema poznatim licima roditelja i bliskih članova porodice.

Važno je reći da jednomesečna beba pogled usmerava samo ka bliskim predmetima i osobama. Ukoliko se neko nalazi na drugom kraju prostorije neka ne očekuje da će beba uputiti pogled toliko daleko.

Na ovom uzrastu dolazi do prvog kontakta oči u oči od kojeg se mnogi razneže i već tada će on trajati sve duže i duže ukoliko ga prati neka zanimljiva pesmica ili pričanje svega i svačega.

Važno je pratiti razvoj bebinog vida, jer svaki mesec donosi razvoj nove sposobnosti. Ukoliko se primeti neko odstupanje ili je nešto neobično, potrebno je obratiti se pedijatru ili oftalmologu.

Od samog bebinog rođenja potrebno je voditi računa o zdravlju vida, jer kako godine prolaze dolazi do raznih uticaja i promena u vidu što na kraju često za posledicu ima pojavu katarakte.

Uticaj katarakte na vid

Nasleđe, povrede oka, konzumiranje lekova, starost. Sve su ovo uzroci koji mogu dovesti do pojave katarakte.

A kako je prepoznati? Katarakta je ustvari zamućenje očnog sočiva. Dakle, vid je zamućen, osobama se čini kao da su im naočare prljave, a ni posle brisanja stakla ne vide jasno i čisto. Ako nije problem u staklima, onda je u pitanju problem sa vidom, odnosno možda je došlo do pojave katarakte.

Šta činiti u tom slučaju?

Logično da ovakvo stanje zahteva odlazak kod oftalmologa. Lekar će obaviti neophodne preglede i preporučiti najbolji vid lečenja, a on uglavnom podrazumeva da se uradi operacija katarakte kao krajnje rešenje.

Redovni oftalmološki pregledi

Jako puno se govori o redovnim preventivnim zdravstvenim pregledima. Kaže se da je prevencija ustvari najbolji lek. Međutim pod tim se često zaboravlja na preventivne preglede kod oftalmologa.

Sve dok vid služi čoveka, ne pada mu na pamet da ode na pregled. To jeste logično razmišljanje, ali ponekad odjednom može doći do pojave dioptrije usled čestog naprezanja oka kojeg nismo svesni.

Jasno da nema potrebe za preterivanjem ako se smatra da je sa vidom sve u redu, ali povremena provera nije na odmet. Struka preporučuje da odrasli to rade na svake dve godine, a mladi i deca češće, u zavisnosti od zdravstvenog stanja očiju.

Prvi odlazak kod oftalmologa

Vid se od samog rođenja postepeno razvija i svoju konačnu formu dobija nakon nekoliko godina. Zato je prvi oftalmološki pregled kod deteta potrebno odraditi na predškolskom uzrastu, osim ako se ranije ne javi potreba za odlaskom kod oftalmologa.

Pre nego što dete krene u školu i počne značajnije naprezati oči, potrebno je znati u kakvom su stanju i da li ima potrebe za nošenjem naočara.

Ukoliko se utvrdi da dete ima dioptriju i da je potrebno nošenje naočara, važno je nastaviti sa redovnim jednogodišnjim kontrolnim pregledima.

Uticaj profesije na promenu dioptrije

Koliko često će neko menjati stakla na naočarima i odlaziti na kontrolne preglede zavisi i od profesije kojom se neko bavi.

Ne naprežu se oči podjednako kod fizičkih radnika i kod osoba koje su stalno za računarom ili obavljaju aktivnosti koje zahtevaju stalni fokus i obraćanje pažnje na detalje.

Što se više koriste i naprežu oči, biće potrebni i češći odlasci kod oftalmologa.

Mnoge stvari se u životu podrazumevaju sve dok se ne oštete ili ne izgube. Tako je i sa vidom. Što se ranije shvati da je i o vidu potrebno voditi računa, veća je verovatnoća da se sačuva i da svoju funkciju vrši dugi niz godina.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije