ЧУДА У СВЕТИЊИ ОГРАЂЕНОЈ ЖИЦОМ: Репортер "Новости" у манастиру Будисавци у Општини Клина, на Косову и Метохији

ЧУВАЈУ нас Бог и Мајка Божја, као и све људе који верују у њих. Иако је светиња ограђена бодљикавом жицом, а полиција је на самом улазу у светињу, ипак се уздамо највише у Божју помоћ.

Фото Архива

Тако нам говоре монахиње у манастиру Будисавци у метохијској општини Клина. До светиње која се налази на брдашцу изнад истоименог села настањеног Албанцима, долази се путем који води из Истока и од реке Бели Дрим. Раскош метохијске земље и природе на којој су наши великодостојници градили светиње присутан је на сваком кораку. Зато није ни чудо што је Света Јелена Дечанска одабрала баш ово место да се сагради светиња налик на Високе Дечане.

На улазу у светињу затичемо пункт у којем дежура припадник косовске полиције. После легитимисања дозвољава нам да уђемо у манастирско двориште, а монахиње ипак пристају да приме ненајављене посетиоце. Подсећају нас да су посете светињама забрањене због епидемије, али због пута који смо превалили не желе да нас врате док не обиђемо светињу.

Али, за јавност, ипак не желе да говоре јер, кажу, немају благослов.

ЧУДО Отац Серафим, Фото Архива

И док једна од три монахиње у овој светињи, најмлађа од њих, износи послужење, посне колаче и кафу, сазнајемо да је светиња саграђена у 14 веку. Ктитор светиње је краљица Јелена, сестра Стефана Дечанског, која је дала новац да се сагради манастир налик Дечанима. Али извођачи радова су саградили мању црквицу.

- Када је дошла да погледа завршену цркву, видевши да није испуњена њена жеља изрекла је клетву: "Дабогда жабе шетале по цркви." И заиста дуги низ година око цркве су се настањивале жабе. Срећом последњих година су нестале - сазнајемо мање познату причу о цркви посвећеној Преображењу Господњем. И док нам понављају да их суседи Албанци јер, више Срба у ближем окружењу нема, не дирају, сазнајемо да и они долазе да се моле у светињи.

Фото Архива

- Долазио је један Албанац из села чији синчић није могао да говори до шесте, седме године и био је, иако дете, нервно растројен и веома немиран. Монахиње су му казале да га доведу у светињу да му прочитају молитву за здравље што је он и учинио. После нам се похвалио да је дечак боље и да више нема проблема са говором - причају нам повратници из метохијских села у општини Клина који често долазе у овај манастир.

Причају нам да је у манастиру који је под заштитом државе као историјски споменик, од 1957. године боравио отац Серафим, родом из Куршумлије од породице Копривица, који је читао молитве. Нон-стоп је био у цркви и ту је преминуо 1997. године.

МОЛИТВЕ Цело сестринство чине три монахиње, Фото Архива

- Ако се неко разболи, не може да се уда или ожени, он им је читао молитве и све су се испуњавале - причају нам у манастиру о молитвама оца Серафима.

Присећају се приче о болести српског дечака коме није било боље ни поред тога што га је мајка водила код свих могућих лекара. Тако је идући возом који пролази пругом недалеко од манастира, мајка одлучила да га доведе до оца Серафима да га крсти. Детету више, како нам кажу, није требао лекар.

Иако су посетиоци у овој светињи ретки, ипак дођу често свештеници из других светиња али и расељени Срби из метохијских општина. Поготову о већим празницима када на литургијама буде њих десетак, петнаест. Многи од њих напомињу да иако можда јавности није познат, манастир Будисавци је у срцу свих Срба из Метохије и читавог Космета.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације