БЛЕСАК СТИГАО ПОСЛЕ 11 МИЛИОНА СВЕТЛОСНИХ ГОДИНА: Ударна вест светских агенција о великој експлозији у свемиру закаснила девет месеци

Б. Борисављевић

17. 01. 2021. у 10:17

БЛЕСАК СТИГАО ПОСЛЕ 11 МИЛИОНА СВЕТЛОСНИХ ГОДИНА: Ударна вест светских агенција о великој експлозији у свемиру закаснила девет месеци

Илустрација / Фото Depositphotos

КАО "ударну вест" светске агенције су, средином седмице, пренеле да се у галаксији догодила велика експлозија и да је Сунчевим системом протутњао огроман блесак, изаван неутронском звездом - магнетар, који може да изазове проблеме у мобилној мрежи широм планете.

Догађај, свакако, заслужује насловне стране, али оно што је пренето као хитно, догодило се још 15. априла прошле године!

Како, за "Новости", објашњава др Бојан Арбутина, шеф Катедре за астрономију Математичког факултета Универзитета у Београду, научници из међународне колаборације Fermi-LAT, задужене за телескоп за гама зраке на свемирској опсерваторији Fermi, објавили су 13. јануара рад у престижном часопису Nature Astronomy, у којем су анализирали снажан блесак који се догодио у пролеће 2020. године.

- Претпоставља се да је извор детектованог гама зрачења необична звезда - магнетар, у галаксији Скулптор (NGC 253), удаљеној од нас 11,4 милиона светлосних година - каже др Арбутина. - То значи да се сам догађај у матичној галаксији десио пре чак 11,4 милиона година! Толико је, наиме, било потребно светлости, односно, у овом случају гама зрацима, да стигну до наше галаксије, Млечног пута, то јест Земље.

Професор Арбутина истиче да се догађај из априла прошле године, означен као GRB 200415А, везује управо за магнетар. Ово је прва тако снажна ерупција детектована након лансирања сателита Fermi 2008. године.

- Тим Fermi-LAT је у раду развио модел којим објашњава други талас зрачења, након првог блеска који је трајао свега око 140 милисекунди, не дуже од трептаја ока - истиче др Арбутина. - Претпоставља се да ово секундарно, синхротронско зрачење долази од електрона убрзаних на ударним таласима који интерагују са околном средином далеко од магнетосфере магнетара. Истраживање ће помоћи бољем разумевању ових објеката и последица које могу да имају на окружење.

Гама блескови су снажни изливи високоенергетског електромагнетног зрачење, који се примарно везују за сударе неутронских звезда и неке експлозије супернових. Мањи број њих потиче од магнетара.

- Неки блескови, уколико су довољно снажни и довољно близу, могу да утичу на Земљину јоносферу и радио-комуникације - наводи наш саговорник. - Блесак детектован 27. децембра 2004, као SGR 1806-20, везан за магнетар у нашој Галаксији, успео је да поремети инструменте на сателитима који круже око Земље. Ове проблеме, у већини случајева, праве ерупције на Сунцу, али су гама блескови и ерупције магнетара вишеструко енергичнији. Срећом, ово су ретки догађаји и већина које детектују потичу из галаксија далеких Земљи.

ЦРВЕНИ ЏИН И БЕЛИ ПАТУЉАК

БОЈАН Арбутина објашњава да је еволуција звезде примарно одређена њеном масом. Звезде попут нашег Сунца, након фазе такозване црвеног џина, током које се енормно рашире, завршавају као бели патуљци, димензија не већих од Земље, дакле, пречника неколико хиљада километара.

- Масивне звезде, међутим, завршиће свој живот у експлозијама супернове, након којих остају компактни остаци, неутронске звезде и црне рупе - наводи он. - Магнетари су заправо неутронске звезде, објекти димензија реда величине 10 километара, са изузетно јаким магетним пољем.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)